МОЈА ЛЕПА ДЕВОЈКА

Моравом кроз Србију

Географски положај и значај највеће српске реке и њених притока, условили су развој градова и насеља с леве и десне стране њеног корита. За Римљане је Морава била Маргус, а Келти, као пражитељи Балкана, сматрали су је лепом девојком.

       Велика Морава као највећа српска река настаје спајањем Западне и Јужне Морава, протиче кроз централни део Србије, прави плодну равницу и највећу житницу. Њој гравитирају насеља широког подручја које обухвата више од трећине територије Србије. Две реке које својим сливовима чине да Морава моћна и Велика потече ка ушћу у Дунав састају се код Сталаћа, иза саме Сталаћке клисуре. Одатле до Шалинца, где увире у дунавске воде, тече својим током још 185 километара. Укупна дужина Мораве износи 493 км. Њена притока Јужна Морава чија је дужина 295 километара, са својих 157 притока, доноси јој највећу количину воде и због ње је она велика и снажна равничарска река. Када јој се придода ток Западне Мораве који је дуг 308 километара све три заједно обиђу готово целу Србију јужно од Саве и Дунава. Водено короти јој богате са свих страна бањски извори и минералне воде најлековитијих бања јужне и западне Србије.

         Није зато случајно што се при помену Велике Мораве и њених „дружбеница“ Западне и Јужне Мораве, помисли на Тигар и Еуфрат који заједно творе Шател Араб и у историји представљају колевку цивилизације. Јесте немерљиво, али се лудим мислима још луђих Срба не може приговорити што у свом генетском коду виде Мораву као извор живота, опстанка и настанка државе која је у једном периоду носила њено име – Моравска Србија. Формирана у сливу све три Мораве слови као држава моћног владара кнеза Лазара Хребељановића. Кнежевина Моравска Србија је историографски назив за једну од најзначајнијих српских средњовековних држава, насталих непосредно након распада Српског царства. Као посебна област, почела је да се формира већ током последњих година владавине цара Стефана Уроша.MORAVSKA SRBIJA

       Цео ток Мораве истиче се невероватном лепотом, богат је крајолицима који задивљују и буде жењу да буду усликани, смештени у архив лепих успомена, албум сећања на призоре који се чувају дубоко у срцу љубитеља река. Место састанка Јужне и Западне Мораве код Сталаћа представља јединствену природну појаву, која улепшава туристичку разгледницу Србије. Морава на свом току пресеца пределе са каменитим високим стенама, листопадне шуме, њиве и житна поља, воћњаке и винограде... Прелепу природу оставља за собом нудећи човеку прилику да ужива у њој. Морава собом доноси огромну количину воде, сеје страх и радост, дарује берићет и одузима наплавином мукотрпан ратарски труд, понекад и животе несрећника који су скончали у њеним мирним, неретко замућеним водама.

         Није Морава увек била оваква. Памте је старине одрасле на њеним обалама моћном, кривудавом, мало бржом и чистијом. Имала је више воде и била пуна риба. На све три Мораве извршени се у прошлом веку мелиорациони радови. Не меандрира више као некада, мање плави и краће путује до ушћа где прави делту широку неколико километара пре увира у Дунав. За њу су говорили да се сама бори са собом, гризе сопствене обале, кида њиве и гута поља и баште. Ваља са собом стене и камење, балване и грање, крије у својим водама столетна храстова стабла. Регулациони радови су њену некадашњу дужину од око 600 километара свели на садашње размере. И поред ангажовања човека да је умири, ублажи и укроти, да не плави и не уништава живот око себе, с времена на време, када наступе обилне кише, у време када се топи снег плави равницу коју својим добрим странама чини плодном и родном. Пре исправљања била је дуга читавих 245 километара. Када би се замислила права линија од места где је формирају две Мораве и чине је великом та дуж би била не већа од 118 километара.

       Нормална je појава да Морава у време поплава прошири корито, промени ток остављајући за собом језера – моравишта и мртваје у којима остану рибе и муљ. Овакве рупе се формирају и приликом експлоатације шљунка па вештачке водене творевине доприносе да се на овим местима изловљава риба, неретко формирају дивље плаже. Због великих ерозија Јужна Морава собом носи камење, шљунак и песак, ваља стабла и грање, покупи успут и отпад, па овим наносима закрчи корито и изазове још чешће поплаве.

         Корито Велике Мораве, од једне до друге обале широко је од 80 до 200 метара, дубина јој иде и до 10 метара. Пре ушћа моћна река се рачва, чинећи 47 km дуг рукавац назван Језава, који се улива у Дунав код Смедерева пошто се претходно споји са дужом) реком Раљом (51 km), са леве стране тока Мораве. Моравом протече 230 кубних метара воде у секунди. У пролеће, у време највишег водостаја прође њеним коритом и до сто пута више воде него у време најнижег водостаја. Пловна је на свега три километра при њеном ушћу у Дунав, а некада се њоме пловило све до града Ћуприје, што чини чак три четвртине њеног укупног воденог пута.

       У домену је маште да се највећа српска река споји каналима са Вардаром и тако постане пловна и корисна за међународни саобраћај. Постоје планови који су студиозно предвидели продубљивање корита, прављење каскада и пристаништа, малих хидроцентрала... Због огромних трошкова и рачуна без крчмара до данашњег дана није учињено ништа. Остаје на папиру идеја која греје срца житеља њених обала да ће некада овим водама бродити не само чамци него и глисери, теретњаци, барже и друга пловила која крстаре Савом и Дунавом.most zabbb

          О значају Мораве за Србију и Балкан говоре подаци који се читају на географским и историјским картама. Највећа српска река припада црноморском сливу са око 6 126 квадратних километара, док целокупни моравски систем има површину од 37 444 квадратних километара. Чак 42, 38 одсто површине моравског система налази се у Србији, 1 237 квадратних клометара припада Бугарској, а свега 44 квадратна километра Македонији. Велика Морава протиче кроз Поморавље, најплодније и најнасељеније подручје централне Србије.

        Подручје кроз које пролази Западна Морава повезује источни, централни и западни део земље. У густо насељеном Поморављу идући воденим путем кроз Србију промичу воћњаци и виногради, њиве, ливаде и пашњаци. Нижу се села густо насељена, уздижу градови и општине почев од Сталаћа, преко Варварина, Ћићеваца,Ћуприје, Параћина, Јагодине, Лапова, Свилајнца, Велике Плане, Смедерева... Пожаревац је смештен на развођу Велике Мораве и Доње Млаве, уз реку Лучицу. Овуда је у давна средњевековна времена пролазио чувени Цариградски друм, једина урбана саобраћајница која повезује Европу са Азијом, пратећи линију чувеног римског војног пута, Виа Милитарис.

         На каменитој џади древнмог пута којим су јездили коњаници турске војске, крсташи, касније и поштанске кочије, остали су трагови многобројних утврђења и одморишта, ханова и механа. Линија саобраћајнице поплочана каменим коцкама тридесетих година првог века ишла је са запада на исток као главна балканска магистрала у Римском, касније у Византијском и Османском Царству. Од Римљана је остало латинско име за све три Мораве. Велика је називана Маргус, Западна Бронгус, а Јужна Ангрус. Неко се досетио да повеже Мораву и са Келтима који су некада живели на тлу Балкана. Они су Мораву називали данашњим имерном и за њих је имала значење лепе девојке. Да ли је баш тако, тешко је усагласити мишљења али је свакако романтично њене воде и водени пут дуг више стотина километара поистоветити са лепим девојчетом.ZAPADNA MORAVA

        Морава је значајна за историју по много чему. У народној песми њене воде су појиле јунаке и ратнике, у њеним водама је завршио војвода Пријезда, на њеним обалама били су кнежеви двори, уз облау или даље од ње низали су се споменици културе моравске школе, у манастирима се неговало православље, преписивале књиге и ширила писменост. Током касног средњег века у Помораљу су се налазили главни центри српске државе, деспотовина је сачувана у Смедереву, из рудника се црпло богатство, а у бањама се у новијој историји Србија приближавала европским манирима. Утврђења Моравске Србије данас представљају јединствену атракцију за туристе.

       Моравска Србија је термин који се користи за српску феудалну државу која се развијала у долини три Мораве, у време кнеза Лазара Хребељановића и његовог наследника, деспота Стефана Лазаревића. Од те државе очувано је неколико значајних утврђења, која и данас чувају успомену на славне дане српског средњег века. Од моравских градова најзначајнији су Островица, Петрус, Козник, Крушевац, Тодор од Сталаћа, Манасија … Трагови ових утврђења дају јасну слику о некадашњем значају трију Морава и животу српског народа на овим просторима.

       Данас је Поморавље најгушће насељено и најплодније подручје у централном делу Србије. Још од срдњег века су у близини Мораве подизани градови. Једини град на обали Мораве данас је Ћуприја. Остали градски центри грађени су на сигурном одстојању. То су : Параћин, Јагодина, Баточина, Лапово, Свилајнац, Велика Плана, Пожаревац и Смедерево. Од мањих места Морава својим током запљускује Варварин, Глоговац, Марковац, Велико Орашје, Милошевац, Лозовик, Симићево, Ореовицу … Сва ова места, већа и мања, смештена у непосредној близини Велике Мораве поседују бројне културно – историјске знаменитости из средњевековног периода и имају Мораву као заштитни знак.most CUPRIJA

ПРИТОКЕ ТРИЈУ МОРАВА

       Јужна Морава настаје из Биначке Моравице и Прешевске Моравице код Бујановца, а Западну Мораву у близини Пожеге граде Голијска Моравица и Ђетиња. Моравски слив одликује велико колебање протока воде. Најважније притоке са југа од укупно 157 су: Бистрица, Калиманка, Јабланица, Ветерница, Пуста река и Топлица. Десне притоке су Врла, Џепска река, Предејанска река, Козарачка река, Власина, Нишава (најдужа) и Сокобањска Моравица.

       Западна Морава има 85 притока Најудаљенији извор воде за моравски слив је извор реке Ибар. Као највећа притока Западне Мораве извире у Црног Гори. Идући њеним током сусрећемо и: Ђетину, Скрабеж, Голијску Моравицу, Каменицу, Чемерницу, Бресничку реку, Лађевачку реку...

       Притоке Велике Мораве су кратке по дужини, ретко преко 50 km, најдужа је Јасеница 79 километара. Са десне стране јој прилазе: Јовановачка река, Црница, Раваница, Ресава и Ресавица (или Ресавчина). Леве притоке су бројније, међу њима: Каленићка река, Лугомир, Белица, Осаоница (или Осаница) Лепеница, Рача, и Јасеница.BanerSufinansiranja

Вести

ГРАНТОВИ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

ГРАНТОВИ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Ново санитетско возило за Смедеревску Паланку  Општа болница „Стефан Вискоки” у Смедеревској...

„БАЛ ПОД МАСКАМА“ УОЧИ ПОСТА

„БАЛ ПОД МАСКАМА“ УОЧИ ПОСТА

Бела недеља у Лозовику Маскирани момци и старији дечаци прескачу преко ватре терајући демоне из...

Пливање за Часни крст!

Пливање за Часни крст!

четвртак 07. јануар 2021. Другу годину заредом у Великој Плани биће организовано пливање за Часни...

Спортом против насиља!

Спортом против насиља!

среда 09. октобар 2019. У оквиру "Недеље менталног здравља", данас је на спортским теренима...

Невреме се сручило на Лозовик и Милошевац!

Невреме се сручило на Лозовик и Милошевац!

среда 13. јун 2018. Олуја праћена градом погодила је данас у поподневним сатима Лозовик и већи...

Младе рукометашице Ударника иду на Државно првенство!

Младе рукометашице Ударника иду на Државно првенство!

понедељак 21. мај 2018. Селекција девојчица 2005/06. лозовичког рукометног клуба учествоваће на...

Баскеташи показали своју хуманост!

Баскеташи показали своју хуманост!

субота 28. април 2018. Шеснаест екипа, међу којима две из суседне Паланке, узело је учешће на...

Баскеташи играју за Цецу!

Баскеташи играју за Цецу!

уторак 24. април 2018. Кошаркашки терен испред великоплањанског спортског центра биће овог петка...

Рукометаши против Зрењанинаца пали у финишу!

Рукометаши против Зрењанинаца пали у финишу!

субота 21. април 2018. Рукометаши Мораве остали су без бодова у мечу 18. кола  Супер "Б"...

  • ИМАШ ПРОБЛЕМ? ТУ СМО ЗА ТЕБЕ!  

  • ГРАНТОВИ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

  • „БАЛ ПОД МАСКАМА“ УОЧИ ПОСТА

  • Пливање за Часни крст!

  • Спортом против насиља!

  • Невреме се сручило на Лозовик и Милошевац!

  • Младе рукометашице Ударника иду на Државно првенство!

  • Баскеташи показали своју хуманост!

  • Баскеташи играју за Цецу!

  • Рукометаши против Зрењанинаца пали у финишу!

Добродошли

PlanaMedia је веб-портал на коме се презентују дешавања у вези са функционисањем локалне самоуправе и јавног сектора Велике Плане, збивања на политичкој, образовној, културној и спортској сцени, сервисне информације, као и занимљива догађања у Великој Плани и сеоским срединама.

Календар

Prosli mesec Decembar 2022 Sledeći mesec
P U W T F S N
week 48 1 2 3 4
week 49 5 6 7 8 9 10 11
week 50 12 13 14 15 16 17 18
week 51 19 20 21 22 23 24 25
week 52 26 27 28 29 30 31

Ускоро

Nema događaja