Предрасуде и разлози због којих постоје нека веровања
Лепша страна живота
Роде су најомиљеније птице међу љубитељима природе и поборницима здраве животне средине. Са њима се срећу, у причама, још док су у пеленама. Вињете на којима рода држи у кљуну завежљај из кога извирују румени обрашчићи тек рођене бебе, призор су који увесељава сваку кућу у којој је из породилишта тек стигао нови члан.
Роде су птице из породице Ciconiidae, а већина је за њих чула још у раном детињству. Ове птице су биле предмет најчешћег одговора на питање: како на свет долазе бебе? Уколико је у периоду одрастања и било недоумица, да ли је новорођенче нађено у купусу или га је испред врата родитељског дома донела рода, све је постало јасно када су се неки појмови о доласку беба на свет разјаснили. Пре тога роде су имале веома важну улогу у одрастању сваког детета. Посредну или непосреду – кроз приче, песмице, цртане филмове и сличице које су биле неизбежне у њиховом одрастању, или у неким срећнијим околностима, приликом блиског сусрета негде у природи.
Претпоставља се да је прича о родама које доносе децу потекла из Немачке. Разлога је више и сваки има своју занимљиву историју, појашњење које оправдава повод да се поверује у причу која се преноси с колена на колено. Роде су птице селице које у јесен одлазе на југ. Враћале су се у пролеће, током марта и априла. Бебе које се роде у марту вероватно су зачете негде средином претходне године, у јуну или близу тог месеца, опет некако када роде долазе са југа у наше крајеве да проведу лето уз обиље хране и боље услове за живот него тамо одакле су долетеле.
У то време бракови су се често склапали око 21. јуна, који је на северу Земље најдужи дан у години. За овај дан су, још од давних времена, везане различите прославе, као и венчања, налазимо податак у "Политикином Забавнику" који има улогу да деци појасни неке недовољно јасне појмове.
Кад би супружници обавили брачне дужности, остајало им је да чекају девет месеци на долазак наследника или наследнице. Рођење великог броја деце поклапало се са повратком рода и тако је, највероватније, почела прича о бебама које доносе ове птице.
Чувени дански писац Ханс Кристијан Андерсен (1805-1875) у својим бајкама помиње децу коју доносе роде. Његово дело помогло је да се ова прича за децу прошири светом. Пратећи ову причу, питали смо малишане предшколског узраста да ли верују у то да их је донела рода. Њихови одговори су били занимљиви таман толико колико њихови осмеси говоре да су искрени и да још увек верују у приче које им сервирају старији кад год немају праве одговоре да удовоље њиховој радозналости. Уствари, све је зависило од узраста, њихове озбиљности и обавештености.
Један Алекса (5) је рекао да не верује у роде које доносе децу јер би се догодило да нека рода промаши кућу и не однесе бебу баш тамо где би она требала да се роди него код других родитеља. Тако би можда роде, каже Аки, мами и тати који су пожелели дечака однеле бебу са розе бенкицом.
Теодор зна да је њега родила мама и да роде не доносе децу, али је чуо за ту причу зато што му је мама рекла да ће добити брата или сестру и да би му појаснила како то изгледа певала му је песмицу „Децу не доносе роде...“ Он зна да не постоји Деда Мраз, па ни рода која носи децу и да су то све приче за малу децу. Међутим, зна добро како рода изгледа, шта једе и где живи. Каже да на крову куће прави гнездо, а ту где се она први пут настанила може се догодити да се због срећних околности роди беба.
Једна Милица из хранитељске породице у Милошевцу каже да је рода нашла свој дом на крову Центра за породични смештај деце и да ту сваке године долази са својим мужем да проведе лето. Излегу се млади и они са мамом и татом на јесен лете у топлије крајеве. Милица каже да је видела како мама храни своје птиће, ставља им у кљун храну и изводи их из гнезда да ходају по крову.
- Рода има дугачке танке ноге, велики кљун и крила којима лети далеко зато што може да их рашири и да њима плови по ваздуху – каже мала Ања која је видела гнездо белих рода на једном бетонском стубу далековода у Старом Селу. Она прати сваке године да ли ће се у исто гнездо вратити роде, али никада није сигурна да ли се у гнездо које су неке птице направиле претходне године враћају мама и тата рода или њихова деца.
- Роде су исте, попуно исте и не могу да их разликујем. Мислим да су већ биле тамо где сам их прошле године видела, а можда су ипак неке друге.
Деца из вртића доста знају о птицама и заштити природе. Заједно са васпитачицама цртају све што виде и што их радује. Нису у прилици да се сусретну са родама у природи као нека деца којима се посрећи да понекад виде гнездо са родама, да посматрају како птићи уче да лете, или да на небу виде раширена крила и скупљене ноге птица са дугачким кљуновима како траже храну за своје младунце.
Знају малишани да је станиште рода бара, нека мочвара, река у којој могу да лове рибе и жабе, да воле да праве гнезда тамо где могу да безбедно слете и сакрију своју породицу, да им је храна близу и да је има у довољним количинама да преживе.
Један Петар нам је испричао да је његов тата нашао болесну роду и да је однео код ветеринара. Тамо су јој дали лек и инјекцију зато што се отровала од хемикалија које су неки људи користили да очисте њиве од корова. Рода је угинула, а родан који је остао сам није желео да се придружи другим родама. Стално је обилазио гнездо и стајао у њему на једној нози осматрајући околину као да је чекао да се његова девојка врати изненада.
Деца у вртићу уче у предшколском узрасту шта значи здраво природно окружење, како се чува и негује природа, шта све загађује реке и водотокове. Понекад са родитељима одлазе на обалу Мораве или Јасенице да виде како изгледа обала реке, које биљке расту у њеном окружењу, које је животиње настањују и као одговор на питање шта је најлепше у природи кажу цвеће и птице.
- Птице лете зато што су слободне, не живе у кавезу, могу да рашире крила и да за себе направе гнезда. У природи имају храну и могу да се склоне од човека ако им се чини да ће им он одузети слободу и ставити их у кавез – каже мала Јана (6) која често са мамом и татом иде у природу зато што воли да бере цвеће, да се игра по трави и да посматра како Морава тече.
- Понекад ми се чини да је вода мутна и дубока, да је страшна и бучна, а некада је мирна и тиха, скоро да је не видим како прави таласе. Објаснио ми је тата да није било кише и да се вода повукла у корито, али да и даље не смем да прилазим сама обали, зато што река може да има вирове и да буде опасна иако се види да нема довољно воде у њој.
Занимљива су ова тумачења малишана када је у питању природа и водени ток реке о којој знају да тече кроз њихов завичај и да је задатак човека да чува природу и да се брине о њој. Своја размишљања о рекама најрадије преносе на папир цртајући природу. На њима птице увек имају раширена крила, дрвеће је велико и зелено, рибе плове по површини реке, жабе се сунчају на великом листу локвања, а лептири су већи од цветова на којима упијају сунчеве зраке. Обично ту негде, око обала нацртају јежића како извирује из траве, по води им пливају патке, камење им уоквирује обалу... Неретко на њиховим цртежима воденом површином пливају пластичне флаше и остало смеће које уоче својим свевидећим очима у којима се огледа жеља да сачувају природу од загађивача како би потврдили да су их васпитачице научиле да живот реке и биљног и животињског света око ње зависи у највећој мери од човекове бриге да сачува оно што је од природе добио на поклон.
У креативном центру Рестарт у Великој Плани, професорка ликовног Снежана Гроздановић, са малишанима свих узраста ради на развијању креативних идеја. Цртају, вајају, обликују, праве композиције, фигуре и декоративне предмете, уче да воле и препознају природу, развијају своје уметничке дарове. Освајају награде на конкурсима и постају одговорни чланову заједнице којој припадају. Боре се за здраво окружење и очување природе. Посматрају појаве око себе широм отворених очију, раде често у природном окружењу и своју машту преносе на папир. Бојама и фигурама шаљу поруку одраслима и својим вршњацима колико је леп овај свет, чега све има у свету око нас и како можемо да га сачувамо.
И скоро свако дете које смо питали да ли зна да Морава протиче кроз наш крај рекло нам је да имамо ми и Јасеницу која се улива у Мораву и да је Рача мања река која се спаја са Моравом и да заједно теку у Дунав. Обично сликовито описују природне појаве, али не изоставе да кажу да се никада нису купали у реци зато што је вода прљава и да воле да бацају камење са обале и да виде како се праве таласи који у концентричним круговима нестају у води. Било је малишана који нису никада видели Мораву, али им је познато да тако велика река протиче кроз њихов крај зато што су о томе причали у вртићу са васпитачицом и другарима који су видели све оно о чему се прича када је предмет њихових разговора Морава и природа око ње.
