Ментално здравље младих брига је свих нас, не само родитеља и директних учесника у васпитању деце, него и заједнице - читавог друштва. Разлог да озбиљно проговоримо о проблемима са којима се сусрећу млади у периоду одрастања су опомене које стижу последњих дана као последица масакра у Београду и Младеновцу. Бринимо о деци као прави родитељи!
УГ „Свет речи“ у седам градова Србије реализовао је прошле године пројекат „Имаш проблем! Ту смо за тебе“. Окупио је више стотина СРЕДЊОШКОЛАЦА, вршњачких едукатора, ментора - професора и стручњака у области менталног здравља. Предавач на тренингу била је професорка Лада Маринковић, доктор(ка) психолошких наука из Новог Сада. Пројекат се реализује уз подршку Министарста омладине и спорта РС.
- Кад говоримо о менталном здрављу не би требало да заборавимо основне ствари а то су умереност у свему – у исхрани, пре свега, физичкој активности, слободном времену, у хобијима, свакодневним стварима. Па чак и у томе да радимо посао и бирамо професију у којој ћемо се осећати добро дугорочно. Није лек наћи решење, него је лек слушати – истакла је доктор(ка) психолошких наука, Лада Маринковић, професорка на Високој школи струковних студија за образовање васпитача у Новом Саду, тренерица на обуци вршњачких едукатора у Великој Плани у оквиру пројекта који се бави менталним здрављем младих.
Колико водимо рачуна о менталном здрављу, на који начин лечимо душу, како се опходимо према људима из окружења уколико приметимо да неко од њих осећа страх, има нападе панике, упада у депересивно стање духа, не разуме себе и друге, покушава да се избори са проблемима којима не зна порекло нити има могућности да их сам реши. Ово су питања на која одговоре тражи нови пројекат „Света речи“.
- Ментално здравље не може остати само ствар појединца, него мора бити питање одговорности заједнице. Управо томе доприносе овакви пројекти – едукују младе људе да у једном природном и развојно најосетљивијем периоду када се они баве питањем развоја и формирања свог идентитета боље их припреми за искушења која им долазе. Едуковањем адолесцената да боље разумеју себе и да боље комуницирају са другима, оспособљававамо их да некоме пруже правовремену психолошку подршку. Мој задатак током овог пројекта је стога конкретно усмерен ка овом циљу – едукација младих, припрема да буду што успешнији вршњачки едукатори - прва психолошка помоћ и подршка својим вршњацима – рекла је по завршетку обуке професорка Маринковић задовољна постигнутим резултатима у раду са младима на дводневном тренингу будућих вршњачких едукатора.
- Млади су са тренинга понели сазнања о важности менталног здравља, савладали су практичне вештине, технике пружања помоћи и стекли знање о томе да је пружити неком подршку процес, а не одговор на питање или давање савета, још мање нуђење готовог решења. То је оно нашта сам се ја усмерила да им остане као знање и да изграде вештине да то примене у пракси са неким. Не ради се о томе да неко ко има проблем одмах добије рецепт и решење јер то не постоји; психолошка подршка је процес подршке, помоћи да особа сама пронађе решење за свој проблем или осећање које има, али му је тешко да се носи са том појавом или осећањем у одређеном тренутку – наводи проф. Маринковић најзначајније ствари које се предочавају младима на оваквим обукама уколико желе да се баве јачањем менталног здравља сопствене личности и људи из свог окружења.
- Они су, колико сам могла да приметим, слушајући само више теорију о техникама, вештинама и знањима у овој области науке, врло успешно применили научено градиво, провежбали и показали да имају ниво самопоуздања да спроведу у дело то што су чули и научили на тренингу – каже професорка и додаје да су реакције учесника биле уобичајене.
- И овде се потврдило да већина људи, имајући заблуду о томе да подршка значи рецепт, мисли да је могуће проблем менталног здравља решити саветом и конкретним одоговорм шта да се ради. Ове генерације су едукованије о поремећајима менталног здравља и карактеристикама које их прате, нарочито депресијама, анксиозним стањима, поремећајима исхране, више знају о последицама насиља у породици, међу вршњацима, трговини људима ... То су теме које су у овој средини континуирано рађене захваљујући пројектима које је „Свет речи“ покретао. То је показало добре резултате када се ради о разумевању теме и жеље да се напредује у овој области, како смо приметили врло важној за младу популацију – истиче професорка Лада Маринковић, стављајући у први план потребу да млади буду активни и корисни у друштву како би показали своје потенцијале и стекли емпатију према потребама других.
- Стално треба размишљати и радити на томе да се едукују нове генерације, да се проширују капацитети обуком деце која долазе. Да се на тај начин обнавља мотивација из генерације у генерацију. Мислим да су ментори који раде на пројекту високо мотивисани, да имају искуства и чини ми се да су срцем одабрали да раде и пружају подршку младима у оваквим пројектима – рекла је др Лада Маринковић и послала поруку младима да у ситуацијама које им се чине нерешиве увек имају коме да се обрате.
- Када млади људи крећу у посао пружања подршке својим вршњацима, то се понавља из генерације у генерацију, одлучни су у томе да науче технике, савладају одређене вештине комуникације, али имају бујну машту и чудне идеје за разрешење замршених ситауација. Зато се трудим да им покажем да се велика већина тих помињаних и измаштаних ситуација вероватно неће догоди. Истовремено, јако је важно да схвате, чак и ако се деси нешто непредвиђено, увек могу неком да се обрате, или могу да се ослоне на своје вештине и знања која стекну на оваквим едукацијама. Они са оваквих тренинга носе позитивну атмосферу, нова пријатељства, веће самопоуздање и самопоштовање, веће знање о самима себи и велику мотивацију да све ово што су чули могу и да примене.
Професорка психолошких наука, др Лада Маринковић, рекла је овим поводом да одрасли мало пажње поклањају младим људима зато што се данас инстант живи и да када разговарају са децом улазе у грешку давања савета, а да притом не одвоје време за слушање младих.
- Због тога смо посебну пажњу поклонили током овог тренинга неким вештинама као што је активно слушање и разумевање онога што нам неко говори. То је некад највећи лек. Није лек наћи решење, него је лек слушати. Мислим да данас, родитељи и сви одрасли мало практикују то, зато са овог скупа упућујемо апел да слушамо једини друге, да чујемо шта нам неко прича и покажемо да смо зантересовани. Да питање „како си не“ постављамо успут, него ако га поставимо да будемо присутни и чујемо како је та особа заиста.
Бројни су проблеми младих, наводи професорка Маринковић листу која се састоји од разних изазова присутних у периоду одрастања до неочекиваних адолесцентских криза које задесе младе.
- Све више смо сведоци разних врста губитака које млади рано доживе због начина живота, усамљеноси, анкзиозности, депресија, безизлазности, осећаја беспомоћности... Прате нас тешкоће да планирамо свој живот, да правимо дугорочне планове, да се надамо и сагледавамо неку светлију будућност. То је наша реалност и од тога нико није успео да побегне. С обзиром на то да не можемо да утичемо на неизвесност, опшетдруштвене појаве, немила светска дешавања, тешко је наћи начина да човек буде задовољан малим стварима и да у оваквим условима живи без стресова. Потребно нам је да мислимо реално о будућности, посебно младима, али некако као да смо ускраћени тога, посебно млади пред којима је будућност.
Стога би порука била - каже професорка психологије - да чувамо позитиван, а реалан став о животу.
- Можда је непопуларно, али корисно користити се оном излизаном фразом да би требало да уживамо у малим стварима у животу. У контактима, у дружењима и свакодневици. Размишљањем о својим поступцима, преузимањем одговорности за своје понашање према деци, проценом да ли смо довољно са њима и на који квалитетан начин поводимо време са њима... Да се боримо за ментално здравље. Основна ствар је, да не заборавимо, умереност у свему – у исхрани, пре свега, физичкој активности, слободном времену, у хобијима, свакодневним стварима. Па чак и у томе да радимо посао и бирамо професију у којој ћемо се осећати добро дугорочно.
