Монографија о почецима, развоју и напретку здравства у великоплањанском крају из пера специјалисте ортопедије вилица др Слободана Ивића
Поводом 60 година од организовања савременог здравства у Великој Плани, 60 година од почетка рада првих доктора стоматологије и 15 година откако Дом здравља носи име „Др Милан – Баме Ђорђевић“, садашњи начелник стоматолошке службе ове установе, прим. др. стом. Слободан Ивић, прикупио је грађу за књигу „Развој савременог здравства у Великој Плани“. Публикација је објављена у априлу ове године, промовисана је поводом Дана општине, у Градској библиотеци, а да светлост дана угледају документа која су ускладиштена по архивама и депоима завичајних и локалних установа, помогао му је својим сећањима др стом. Момир Лазовић.
- Моја нова књига под називом ,,Развој савременог здравства у В. Плани” је покушај да једним интересантним приступом привучем и одржим пажњу читаоца све до последње стране, бавећи се темом која није популарна, али је итекако значајна за читаву популацију. Уверен сам, да одмереним приступом и са одређене временске дистанце, а уз помоћ савременика бројних дешавања др М. Лaзовића ова студију даје податке о једној веома важној установи и њеном вишедеценијском развоју. Овај рукопис у том погледу попуњава једну празнину јер је мало писаних трагова о развоју здравства, и не само у једној локалној средини, већ је један од примера како су носиоци највиших друштвених функција радили на формирању здравственог система током XX века. Ова књига може послужити као основа за даља историиграфска истраживања у области здравства, друштва, али за и упознавање младих генерација са нашом не тако далеком прошлошћу у једном малом, а великом поморавском граду - каже др Ивић који је овом књигом оставио значајан писани траг и поуздан документ који ће временом показати у којој мери смо и сами заинтересовани за традицију и културно наслеђе.
Др Ивић је радећи на овом пројекту забележио све значајне моменте у развоју здравства установе кроз коју је за шест деценија прошло на стотине стручњака и здравствених радника Велике Плане. Посебан значај има документ који подсећа на све запослнене, некадашње и садашње раднике у службама Дома здравља „Др Милан Бане Ђорђевић“.
Тако нас подсећа да су први болничари били Мика Симоновић и Милорад Ђокић, радници на шалтеру Катарина Јеремић и Бранка Јовановић, да су у централној амбуланти опште праксе и превијалишта радили као први доктори прим. др мед. Драгољуб Иванковић и Милица Петровић спец. др мед. Први медицински техничари били су Живана Илић и Јованка Живковић, у биохемијској лабораторији Драган Станимировић и Слађана Јанковић спц. др. мед, а у поливалентмној патронажној служби Љиљана Коруновић и Горица Славнић. Зачетници рада антитуберкулозног диспанзера су доктори Љубиша Јовановић и Предраг Бутопрац, за рендген и ултразвук Мирољуб Марјановић и Крска Величковић, док су први гинеколози у нашем Дому здравља били Милош Савић, Јовица Радоњић, Вера Иванковић и Александра Даниловић. Хигијенско-епидемиолошку службу предводили су др Живомир Ђорђевић и медицински техничари Петар Миленковић, Верица Перочевић и Славица Милошевић.
Дечији и школски диспанзер са одељењем за вакцинације предводили су доктори Рајица Маринковић, Милош Милошевић, Јелена Радојковић, Владанка Новаковић, Божица Савељић, Љиљана Марковић Јанковић... Начелници стоматолошке службе били су најпре доктори стоматологије Вукашин Перовић, Момир Лазовић, Радмила Артико и Миодраг Јевремовић, а потом и Душан Лукић, Радмила Стојановић, Јасмина Скокић, Луција Петковић, Борислава Трифуновић, а данас спец. др стом. Слободан Ивић, аутор монографије о развоју савременог здравства у Великој Плани.
Међу легенде плањанског здравства сврстали су се и свакако једно од значајнијих места заузели Тихомир Вишњић и Милија Ивановић. У одељку књиге о развоју савремене стоматологије др Ивић с посебном пажњом говори о првим зубарима који су радили на овом подручју и медицинским техничарима који су има помагали.
„ Предратно време обележили су зубари лаици, курсисти или искуством приучени људи који су покушавали да тренутно реше стање зубобоље. Од првих зубара школованих доктора стоматологије и првих специјализованих и за то време савремених стоматолошких јединица, прошло је много година.
Први дентиста у послератној Великој Плни био је Јоца Варга, рођен у Чикагу. Након школовања у Француској отвара приватну праксу у Београду. Досељава се у Велику Плану и посао дентисте обавља поред култног плањанског локала Шумадија. Први зубни курсиста био је Панта који је у Велику Плану дошао из околине Жабара. Панта је зубарски посао, пре свега вађење зуба, обављао у својој кући. У Велику Плану досељава се и Милија Ивановић, касније зет поменутог Јоце, који је по занимању био зубни техничар. Он је радио и као зубар и као техничар у Дому здравља и код куће. Осим њега радили су у зубној служби и Вера његова жена и Аца. Милија је био врхунски техничар који је пре доласка у Плану био на факултету у Београду демонстратор у лабораторији зубне протетике. У старом Дому здравља као зубни техничар радио је и Никола Петровић. У зубној амбуланти, на столици са машином на ножни погон, радила је Милица зубарка, која је повремено долазила из Смедеревске Паланке.“
Ово је прилика да се подсетимо и најомиљенијег стоматолога међу школском популацијом, др Љубинка Петковића, који се здушно борио за здравље зуба школараца и најмлађох генерација који су радо и без страха долазили код њега на преглед осамдесетих и деведесетих година, седали са осмехом у зубарску столицу док им он рецитује дечије песме и прича им измишљене приче и бајке. Ординација му је била у просторијама ОШ „Свети Сава“.
„Историја здравства на територији општине Велика Плана, међутим, почиње раније, у периоду између два светска рата, када је немачки лекар Карло Штирл радио у амбуиланти на улазу у данашњу фабрију Макарон мода д.о.о. (некада Перкон). Врло је вероватно да је извесне заслуге за његово ангажовање имао Тони Клефиш, како би доктор лечио чланове његове породице и сараднике. По потреби је др Штирл пружао здравствене услуге и ондашњим житељима Велике Плане. Одлукама Лекарске коморе у Београду и Општинског суда у Великој Плани, др Штирл је 29. октобра 1926. године изабран за општинског лекара, са правом држања приручне апотеке. Општина Великса Плана је 1937. године расписала конкурс за обављање лекарске службе у задрузи и општини, а 1. октобра 1939, посао је добио др Штирл који је радио и током окупације. У истом периоду радио је и др Станоје Симић“ – пише у монографији др Ивић, а ми са посебним задовољством издвајамо део од историјског значаја који се односи на прве здравствене раднике установе.
„Пре него што је Дом здравља пресељен у зграду са приземљем и спратом, која и данас постоји у улици Милоша Великог , здравствене услуге до 1946. године пружане су у објекту поред данашњег Млинско-пекарског акционарског друштва „Напредак“. У старој амбуланти, непосредно после рата, здравством су руководили кадрови без завршеног Медицинског факултета. За једног од првих руководиоца постављен је Рака Станојевић из Старог Села, претходно радник Војно-технхичког завода у Крагујевцу. Према сећању др Момира Лазовића, у првој послератној амбуланти радили су дечији лекар др Бата Аврамовић и др Душан Прокић, гинеколог.
У новоотвореном послератном здравственом комплексу, осим лекарске амбуланте, постојала је стамбена јединица за доктора ове установе, док је породилиште било смештено у просторије иза централног објекта. Гинеколог-акушер била је др Живка Туцовић, док је директор био др Воја Никодијевић, др мед. Предратна приватна апотека која се налазила у непсоредној близини новоформираног Дома здравља ушла је у састав државноиг здравства 1946. године. У њој је радио први послератни управник, иначе претходни власник, мр фармације Ђорђе Ћирић. Осим њега, у апотеци је својевремено почела да ради и фармацеут Нада Ђурић.
Чувени доктор Рус обележио је послератну епоху здравства у овом крају. „Руски емигрант др Стељмашенко 1946. године почиње да ради у Великом Орашју (пре тога је радио у Лозовику), а придружује му се и Ана Шмељова, дотле запослена у амбуланти у Марковцу. Недалеко од железничке станице у Великој Плани радио је др Ђорђевић, железнички лекар.
Плањани, али и становници околних села (нарочито Лозовичани) често су се за помоћ обраћали др Стељмашенку као веома цењеном лекару. У време док је био запослен у Лозовику, као медицинска сестра радила је Ружица Имшировић, која је годинама обављала посао бабице и била му значајна потпора у послу. Породилиште је функционисало до јуна 1966. године, а у просторијама старе амбуланте била је смештена лабораторија и рендгенски апарат. Поред др Стељмашенка, о здрављу мештана бринули су др Младен Зец и Лозовичанин др Цветко Марковић, чија је супруга Славица радила као медицински техничар. Становницима Лозовика стално је било на располагању и санитетско возило којим је управљао Живорад Жива Манојловић. Поменуте године опрема за породилиште, рендгенски апарат и возило премештени су у Дом здравља и тако постају доступна свим грађанима општине Велика Плана.
Др мед. Воја Никодијевић викендом је организовао специјалистичке консултатитвне посете врхунских београдских стручњака рани раног дијагностиковања, опсервација и упућивања пацијената на болничко лечење, уколико стање изискује такав третман. Тим поводом у Велику Плану долазили су ондашњи еминентни стручњаци и београдски лекари са Медицинског факултета.“
