Девојка која воли да учи
МЛАДИ И УСПЕШНИ
Јелена Марјановић, дипломирани филолог, професорка енглеског, после мастер студија на University of Cambridge, одсек Educationу, одбранила је докторат на Universitat Autònoma de Barcelona, одсек Technology-enhanced Educationy. Живи у Барселони осам година бавећи се позивом за који се спремала читав живот.
Јелена воли да каже када се представља да је из Старог Села, радије него из Велике Плане, или Београда, где је живела један период након мастер студија. Завршила је гимназију у Великој Плани, енглески језик на Филолошком факултету у Београду, мастер студије на Универзитету у Кембриџу, а наставила усавршавање у истој области на државном Универзитету Аутонома у Барселони и докторирала. Определила се за истраживање у области образовања и предавања страног језика одраслим људима и деци.
- Одувек сам радила као самозапослена, у Србији неколико година после студија и сада у Барселони. Кад сам одлучила да одем у Шпанију уписала сам докторат који ми је омогућио да живим у земљи коју сам одабрала за стално боравиште. Било је тешко добити папире и живети тамо када ниси рођен у тој земљи и ако ниси из ЕУ. Технологија образовања је иначе оно чиме се ја бавим - образовањем одраслих у неком општем смислу. Развила сам свој бизнис, бавим се последњих година корпоративним тренингом за фирме и запослене у фирмама. Поред ове основне делатности радим бизнис коучинг са самозапосленим људима, привредницима, људима који имају свој бизнис, који желе да започну бизнис и људима који имају неку лидерску позицију. Све се то своди на образовање одраслих, раст и развој, а уз све то иду техологије учења и напредовања – објашњава своју делатност лингвисткиња чије је занимање тешко објаснити терминологијом која се још није изборила за широку примену.
- Одувек су ме интересовале технологије и модерне методе образовања тако да сам све то спојила у неко поље којим се бавим данас. После толико учења и усавршавања у овој области радим оно што волим и знам – даје нам основне информације о занимању којим се бави у Шпанији, трудећи се да што прецизније објасни шта у ствари ради са знањем неколико светских језика – енглеским, шпанским и каталонским. Српски као да не рачуна, он се подразумева, користи га кад дође у Србију.
- Како сам пролазила кроз периоде школовања желела сам да подучавам, најпре да будем учитељица, касније наставница, па професорка и ево ме сада радим тај посао на мало другачији начин. Припремала сам се целог живота да будем у улози предавача, да помогнем некоме ко жели да учи. Ван посла то исто радим са пријатељима. Људи око мене често говоре да им помаже тај мој приступ „помоћи ћу ти да научиш“. Вечито сам учила, била студент, кад сам завршила нисам престала да учим. И данас радим на томе и одувек сам знала да ћу радити као неко ко предаје, подучава, помаже људима да уче.
Јелена је на енглеком студирала и одбранила докторат, није се определила за шпански језик иако је могла да прати наставу на језику домаћина.
- Менторка ми је била американка, овде се говори каталонски, живим у престоници Каталније где се каталонски говори на универзитетима превасходно. Тада нисам говорила каталонски на академском нивоу да бих могла да радим постдипломске студије на том језику. Шпански говорим одлично, као енглески, каталонски разумем, споразумевам се, неопходан ми је за живот овде. Завршила сам основни курс и далеко сам од завидног нивоа, али напредујем.
Јелена каже да је Шпанију изабрала као пожељну дестинацију 2016. године када је одлучила да оде из Србије.
- Барселона је била мој избор зато што ми се дух града допао на апсолвентском путовању, још тада сам рекла да бих могла овде да живим. Свидело ми се оно што сам видела у том тренутку. Град је космополитски, људи су слични нама по менталитету, има много различитих дешавања, различитих националности, клима је погодна, шпански језик ми је био лак. Није било ничега што би ме одбило. Знала сам да не желим поново да живим у Енглеској, нити некој земљи запада које нам нису блиске по култури ни климатским условима и менталитету. По свим критеријумима које сам себи поставила Шпанија је тада била одличан избор. Показало се као добра одлука – објашњава разлоге зашто је Барселона била пожељана за студенткињу којој није хиспанистика била животни позив.
- Постало ми је јасније временом зашто сам одлучила да Србију заменим Шпанијом. Највише због стила и квалитета живота, људи који је чине светском дестинацијом. Одушевљава ме оно што видим на улицама, однос међу људима, вредности које се цене овде, опуштеност. Све што ми је фалило у Србији нашла сам овде, то су неке позитивне стране живота у Шпанији – каже Јелена која је за непуну деценију боравка у Барселони град прихватила као свој, људе у њој као своје, културу заволела због сликара, књижевника и уметника који кроз векове доприносе да се Шпанија културолошки позиционира као земља разноврсности, богатог наслеђа и очуване традиције.
На овим просторима уједињено је мноштво елемента различитих култура, арапске, јеврејсе, индијске, грчке, шпанске, афричке... То је тако природно срасло са шпанским поднебљем где су се столећима смењивали освајачи и владари. Сваки народ је иза себе оставио трагове у историји, култури и архитектури ове земље. Помешани народи, староседеоци и дошљаци, лутајући светом доносили су разне утицаје који су се на овом плодном тлу примали градећи јединствену културу која данас краси Шпанију. Сви ти утицаји најбоље се уочавају на грађевинама, каже Јелена, уз ограду да није велики познавалац архитектуре и уметничких вредности, али зна да осети шта јој се и због чега допада.
- Нисам помишљала да идем у неку другу државу, најидеалнија би била релација Шпанија и Србије, трудим се да преко године дођем неколико пута, али одабрала сам да Шпанија буде мој дом. Никако само Шпанија, кад бих могла да делим на равне части, опет би преднос дала Шпанији. Две трећине мог срца остаје у Шпанији, једна трећина вуче ка Србији и то би било идеално, да већи део године проводим овде, преостали - мањи у свом родном крају.
-Недостају ми овде само људи, моја породица, моји пријатељи, нешто што се трудим да надоместим тако што они допутују често код мене и што ја идем чешће у Србију. Недостају по некад нека храна и моје село. Често се у мислима вратим на неке тренутке када смо били мали, као деца шетали неким улицама... Пожелим да само прођем кроз наше сокаке, да се сетим давно прошлих времена. Можда је чудно, али немам носталгију за Београдом, нисам тамо одрасла, била сам неко време које ме не везује за њега у тој мери да пожелим да се вратим – прича без имало носталгије у гласу девојка која је себе нашла далеко од Србије, у земљи где су на дохват руке море, планине, космополитски градови.
- Нашла сам неке људе који су ми јако блиски и који су на неки начин моја породица овде, моје другарице, пријатељи са којима се редовно виђам... Блиске особе и њигхови родитељи. Подршка сам ја њима и они мени. Базирана сам на развој свог бизниса, унашређење свог живота овде, осећам се испуњена и баш ништа ми не недостаје. Људи са којима сам се зближила слични су мени по менталитету и начину размишљања тако да се осећам добродошло овде.
- Барселона није репрезент традиционалне шпанске културе коју бисте доживели и видели у Севиљи, Мадриду, Кордоби, Андалузији целој... Пре бих начин живота и традицију овде окарактерисала као каталонску културу, што није нарочито различито у односу на шпанску, али има неких битних разлика. Мислим да се нисам још интегрисала што се тиче музике, филмова, серија и осталих ствари из свакодневног живота зато што друштво са којим проводим време угавном долази из других земаља света.Често тражимо садржаје који су на енглеском језику – стен-дап комедије, филмове, музику... Филмови су сви синхорнизовани, зато радије бирамо оригиналне верзије. Не прија ми вештачка синхронизација на туђи глас, али волим њихов фолклор, плес, латино музику, звук гиртаре... Барселона је типичан пример интернационалног града. Није чак ни лако интегрисати се скроз, људи који живе овде држе се доста заједно, а они који дођу са стране друже се међусобно, имају неке своје догађаје, своје профиле који нису шпански. Покушавамо да им се приближимо, пратимо њихове референце, телевизијске културне програме, трудим се да препознам јавне личности. Покушавам да учим од њих јер је битно да разумем не само њихов језик него и културу, традицију, уметност, начин живота.Јелена чита на шпанком, енглеском и на српском, бира латиноамеричке ауторе и шпанске класике. Не привлачи је корида, не само зато што је у Каталонији забрањена из хуманих и етичких разлога, већ зато што бикове у арени доживљава као жртве.
- Кад сам била у Севиљи са другарицама Каталонкама, шетале смо се градом, у сусрет нам је ишао неки младић кога сам замолила да нас слика. Приметила сам да се оне смеју и радују сусрету. Касније су ми рекле да је то најпознатнији шпански тореадор кога ја нисам познавала иако је национално популарна личност. То говори колико се у Каталонији и Барселони не говори о томе, нити је битан аспект кориде. Што се тиче фламенга и осталих типичних ствари које везујемо за Шпанију, карактеристика су других градова - Мадрида, Толеда, Севиље, Гранаде... Кад дођу моји пријатељи из Србије говорим им да не очекују да у Барселони препознају елементе културе о којој зна свет. Просто, у Каталонији преовлађују елементи европских култура и владју друге навике. Памти се по архитектури и атмосфери која влада у њој. Барселона су њени људи весели, опуштени, причљиви, пуни духа, раздрагани и поносни на град широких улица, великих булевара, катедрала чији врхови стреме у небо... Баш онако како се види на разгледницама и сликама туриста.
- Шпанија је заиста разнолика земља, свака регија има свој језик, своју архитектуру у зависности од тога ко је освајао, ко је владао њоме, одакле су људи из света долазили и остајали на овим просторима. На југу, у Андалузији, Севиљи, Гранади, Кордоби, има доста арабијских елемената. Ту су Мавари остављали свој печат. Стил градње се значајно разликује у Барселони у односу на Мадрид који је сличан великим европским градовима. Фасаде су светлије, са мање душе него у осталом делу пиринејског полуострва. Немам посебну љубав према Мадриду док је Барселона јединствена по мешавини свих тих стилова, атмосфери, свему што је чини једним од најлепших градова света.
- Нисам експерт за шпанску кутур, више је волим и осећам, него што је познајем. Оно што ми можемо да повежемо са стереотипском представом коју везујемо за Шпанију, тога има донекле у Барселони, али не у толикој мери колико би се можда очекивало. Ја то тако видим после осам година живота у Шпанији. Можда ће ми се временом проширити видици када боље упознам све оно што ову земљу чини лепом и занимљивом. Одавде је лако стићи било где, летови су чести и доста јефтини. Прометан је аеродром, путна структура добра, путарина бесплатна. Стално идемо негде, до Француске и Андоре стиже се за два - три сата. И оно најлепше, ту је све око вас што вам треба да се добро осећате – море, планине, дуге пешчане плаже, здрава храна... Шта вам још треба да уживате док гледате залазак сунца над Ибицом, облаке над Пиринејима, градове са мноштвом људи из целог света. Вива Еспања!!
ТУРИСТИЧКА РАЗГЛЕДНИЦА
Blanes, Caldes d’Estrac, Sitges места у близини Барселоне су у која често иде Јелена са друштвом. Имају лепе плаже, типична су приморска места која привлаче туристе из света. Њена два омиљена места на Коста Брави су Tossa de Mar и Kadakes где је живео Салвадор Фелипе Хасинто Дали, сматран великим мајстором надреализма. Туристима је доступна за посматрање и обилазак кућа уз саму обалу мора где је стварао Дали. Јелена воли Ибицу, за Мадрид, Мурсију и Севиљу каже да су типични шпански градови, Сан Себастијан је један од најлепших градова у читавој Шпанији, на крајњем је северу покрајине Баскија. Тамо се говори језик Еускера и потпуно је другачија архитектура и клима од остатка сунцем окупане Шпаније. Виелху, мање насеље у Пиринејима надомак Андоре, Јелена посећује лети и зими. Грађевине су у планинском (пиринејском) стилу, прелепа је природа, а говори се аранским језиком.
- У Шпанији често идем на хикинг током цитаве године. Пешачимо кроз прелепе пределе Коста Браве и планине Монтсењ надомак Барселоне. Овде су и море и планина близу, има много уређерних стаза за пешачење, привлаче и друге активности дуж целе обале од Барселоне де Француске.