Едукација девојака о равноправности полова
Удружење „Свет речи“ реализује нови пројекат „СНАЖНО ДА ЖИВОТУ! ОСНАЖИВАЊЕ ДЕВОЈАКА ЗА ПРЕВЛАДАВАЊЕ ЖЕНСКЕ НАУЧЕНЕ БЕСПОМОЋНОСТИ“. Циљна група су средњошколке и њихове менторке из Велике Плане, Бора, Деспотовца и Крагујевца. Пројекат се реализује уз подршку Екуменске иницијативе жена, Фондације „Филиа“ и Министарства спољњих послова Савезне Републике Немачке.
Едукацију у Врњаћкој Бањи је завршило 15 девојака средњошколског узраста из поменутих градова и општине, упоредо са њима њихове менторке које ће им пружати подршку у даљим активностима. Представљајући пројекат креаторка новог циклуса активности на пољу оснаживања младих за нова животна искуства, Јелена Златкова, председница „Света речи“, рекла је да је идеја за ову врсту едукације девојака настала на једној пилот радионици коју је одржала Јована Савић, некадашња активна чланица удружења „Свет речи“, у сарадњи са организацијом „Empassi aisbl“ из Брисела, последњих година волонтерка ове организације.
- Пре неколико година у Великој Плани је Јована средњошколкама говорила о лидерству када смо дошли до важних сазнања која су нас усмерила ка новим активностима којима желимо да помогнемо девојкама да одрасту у снажне и одговорне жене које ће знати да процене ситуацију и да се супротставе током живота неправдама које са собом носе неравноправни мушко - женски односи. Закључили смо тада да, иако су млади свесни окружења у којем живе, имају осећај за правду и неправду, да процењују врло објективно друштвену ситуацију и имају осећај како применити неке од успешних стилова лидерства који би допринели побољшању живота младих, девојке и даље имају проблем са доношењем одлука и то у свакодневним ситуацијама. Овај научен модел понашања повезан је са тим што девојке, нарочито у периоду сазревања, трпе много већи притисак и константно преиспитивање друштва или породице. Из тих разлога ова едукација се бави управо тим темама – рекла је Залаткова.
Девојке су у прелепом амбијенту Хотела „Пегаз“ у Врњачкој Бањи, растерећене свакодневних обавеза, жељне знања и по природи радознале, искористиле тродневну обуку да дружећи се са вршњакињама из других места сазнају више о темама за које су многе од њих мислеле да су забрањене и да се о неким стварима које карактеришу као табу теме разговара само са блиским особама. Охрабрене и оснажене да проговоре радо су износиле своје ставове о родној равноправности, женском лидевству, сексуалности и предрасудама које владају у друштву, а односе се на поимање мушко – женских разлика и слобода. Мирјана Митић, социјална радница, тренерица, на пројекту, радећи са девојкама била је изненађена чињеницом да данашње девојке, о неким стварима отвореније говоре и знају више него генерације пре њих, захваљујући начину живота и обиљу доступних информација са којима се оне свакодневно сусрећу преко средстава информисања и међусобној комуникацији.
- Била сам овде у улози некога ко се бави феминизмом последњих седам-осам година. Циљ је био да се девојчице оснаже да препознају, да назову и именују понашање, да некако освесте односе између мушкараца и жена, њихове позиције у друштву, а са друге стране и да се оснаже и подрже међусобно за разбјање родних стереотипа у којима се налазе и да можда дају себи слободу да пожеле неке ствари које ово друштво онемогућава. Мени је деловало да је њима било веома пријатно док смо радиле, да су се добро осећале и да су врло активно учествовале баш све учеснице у реализацији активности. Нисмо имали проблем са самом мотивацијом на радионицама и дељењем искустава. Мислим да смо одрадиле оно што се од нас очекивало и што је корисно и примењиво за девојке – истакла је на крају тренинга млада социјална радница, којој су се, добрим делом због не тако велике разлике у годинама, учеснице пројекта обраћале са пуним поверењем.
- Разна питања су покренута, кренули смо од базичних ствари, испоставило се да је ово једна од првих група где девочјице оне базичне стври можда не знају да назову и именују како се то теоријски зове, али знају да препознају, имале су у том смислу свест о неким стварима, па смо брзо почели да отварамо неке теме које су можда биле и ван програма. Њихова питања су била врло озбиљна у том смислу. Интересовало их је како помоћи некоме ко преживљава насиље, зашто жене зарађују мање, како се то рачуна, шта је то солидарсност у ширем смислу, пошто им је било сасвим јасно шта значи бити солидаран са другарицом и блиском особом. Желеле су да сазнају шта су били циљеви таласа феминизма, да ли су нам неки од механизама и даље потребани. Било је пуно зрелих и отворених питања, видело се да промишљају о овим темама зрело и озбиљно, што је велика ствар када се ради о њиховој будућности и могућим променама у овој области друштвеног живота – рекла је Мирјана Митић, једна од трениреца на пројекту.
- Интересовање девојака је било огромно, оне нису престајале да постављају питања и отварају нове теме. Рекла бих да је ово нешто што их се дефинитивно тиче, што их занима и што подстиче њихову радозналост да даље истражују. По њиховим утисцима и реакцијама током тренинга мислим да им је значило доста на неком личном нивоу; видећемо како ће се то даље развијати, али се искрено надам да ће ове девојчице моћи у будућности својим ангажовањима да утичу на промене друштвеног поретка у свету. Причали смо о нашим улогама у друшрву, о појмовинма као што су дискриминација, родна ненејданкост, али и о стварима са којима се свакодневно суочавамо као што су насиље, сексуално узнемиравање, равноправност полова... То су биле теме на које су оне желеле неки одговор више. Биле су пуне знања и имале су доста тога што су желеле међусобно да поделе – каже Александра Малишић, друга едукаторка на програму из феминистичког покрета, тренутно ангажована у организацији BeFem.
- Истицале су девојке разговор са другарицама као нешто битно у оквиру ових тема и рекле да им је било веома драго што су сада имале прилику да са неком већом групом вршњикиња разговарају о стварима које су за већину младих недодирљиве, јер кажу, овично о томе могу да причају само са својом најбољим другарицама. Сада су имале прилика да са већом групом девојака изнеме ставове и да чују, заправо, колико их има које некако на исти начин промишљају о овим стварима и које интересују теме које заокупљају њихову пажњу. То им је дало осећај припадности већој групи, што мислим да им је било веома значајно, поготову у том узрасту да просто могу да нађу неке вршњакиње са којима могу да се повежу. Истицале су интернет као средство информисања, а мој утисак је био да су оне доста информисане, доста разумеју феномене, умеју да их именују, да их вербализују и артикулишу, што ме је пријатно изненадило. Нисам очекивала тај степен знања и разумевања, стварно је било уживање у размени мишљења са њима – рекла је Александра.
Анђела Милошевић, средњошколка из Велике Плане је на крају тренинга изразила захвалнос што је имала прилику да учствује на едукацији и буде деи пројектног тима.
- Мислим да сада иман потпуније знање које могу да проширим даље и да истовремено подижем свест међу вршњакињама о насиљу над женама и осталим видовима насиља међу младима. То ширњење свести код жена је потребно да би оне које су неодлучне у везама и другим односима са људима схватиле који су то тачно тренуци када треба да оду из везе и спрече ширење проблема. Милсим да је то најбитније, ако не схвате у почетку да нешто не функционише како треба, долази до много већих проблема касније. Лидерство ми је омиљена тема, волим да глумим, водим програме и будем део јавног наступа, то ми није страно, изузетно ми се дипало, због чега сматрам да сам вишеструко награђена учешћем на овом пројекту. Проналазим себе себе у оваквим активностима због чега ћу се додатно ангажовати да ово искуство које сам стекла на радионицама пренесем на вршњаке у школи и свом окружењу – рекла је Анђела, ученица ЕУШ „Вук Караџић“.
- Добила сам пуно знања у области феминизма, стекла самопоуздање које ми је неопходно да слободно износим своје ставове, упознала пуно нових пријатеља. Мислим да би нека од њих могла да буду другарство за цео живот – казала је њена другарица из школе, Вишња Стевановић.
Ања Радосављенић средњошколка из Деспотовца, сматра да је баравак у Врњачкој Бањи био лепо и корисно искуство.
- Много сам научила о полу и роду, нисам сматрала да је то битно и нисам сматрала да има неке разлике у томе, о равноправности жена такође имам нова сазнања. Дошла сам да видим шта је то што нас жене разликује од другог, јачег пола, да научим више о дискриминацији жена и дружим се са вршњакињама из других градова које занимају сличне теме. Покушаћу да помогнем другима на основу мог тренутног искуства јер нисам раније знала ни сама много о томе. Сада бар нешто знам, оснажена сам довољно да више истражијум у овој области женске еманципације и да другима укажем пажњу на појаве које их угрожавају – рекла је Ања и додала да је едукација о овим темама потребна и младићима.
- Ове теме интересују у већој мери девојке, али би требало да се о томе разговара и са мушкарцима због насиља у породици, јер насиље у највећој мери потиче од мушког пола. Ми смо још увек деца, далеко су теме којима се бавимо овде од већине нас, али с обзиром на чињеницу да ће можда неко од наших вршњака сутра бити насилник, добро би било упозорити их на последице које собом носи насилно понашање.
Менторка тима из Велике Плане, психолошкиња Сања Павловић, потврђује да су теме обрађиване на овим радионицама занимљиве за све генерације и наглашава да се о свему што су девојке говориле на радионицама мало прича у оквиру редовне наставе и часова са разредним старешинама иако је потребно да се о разлици међу половима на време стекну неопходна сазнања да би се успоставили равноправни односи у друштву и читавој заједници.
- Мало се говори о овим темама у школи и породици. За ова два дана сам и сама највише разменила ставова са колегама и кроз конкретне примере, и овакав начин рада, дошла до нових сазнања. Генерално мислим да би требало о овоме више да се говори. Овде смо све менторке истакле да се не посвећује овим темама довољно пажње у школама. Кроз радионице и на часовима разредног старешене требало би да се више говори о томе јер је чињеница да смо патријархално друштво, недовољно просвећени, да жене нису довољно оснажене да препознају када су жртвне насиља било које врсте и када би требало да нешто мењају. За многе је трпљење ствар васпитања и традиције – каже Сања уз примедбу да би интересовања младих требало проширити на области које су одавно изашле из оквира табу тема а да их ми васпитани у духу традиционализма и даље третирамо као недодирљиве.
- Јако је битно да се говори отвореније и о сексуалности јер се девојчице у овом узрасту још увек не проналазе,истржују себе као индивидуе, тако да им је сигурно значило да су сигурније изашле са ове обуке, са више знања и самопоуздања да говоре о ономе што их интересује и што желе да више сазнају о томе. Мислим да ће тек када буду оне саме у улози да причају са својим вршњацима о овим темама добити мотивацију да пренесу искуства стечена на едукацији. Желе да вршњацима буду подршка, да их едукују у том смеру и већ видим да једва чекају да им се обрате са позиције некок ко више зна о томе. Постављале су питања да ли смеју да дају савете својим другарицама, колико могу са њима да улазе у неке дубље теме, како да се понашају. Сугестија је да не претерују, да не буду агресивне и да направе неопходну дистанцу како би биле схваћене и третиране као ауторитети који желе да помогну и буду подршка. Ако не знају како да се поставе у датим околностима пожељно је да се зауставе и предложе стручну помоћ ако је потреба за том врстом подршке неопходна – рекла је овим поводом Сања Павловић, менторка из Велике Плане.
Живкица Ђорђевић, педагошкиња из Креативног центра Пожаревац, сматра на основу дугогодишњег искуства рада са младима, да је корисно да се о теми женског лидерства разговара чешће и на свим нивоима.
- Теме родне равноправности које у друштву поларизују људе и изазивају различите контрадикторне ставове су актуелне и пожељне у периоду сазревања младих. Кроз одговарајући теоријски приступ и анализу различитих практичних примера и последица требало би ове теме да имају веома важну улогу у васпитавању адолесцената. Било би пожељно да се о њима разговара чешће и систематичније. Ствар је породице у којој дете одраста да ли ће бити заинтересовано за овакве теме, или их уопште неће примећивати. Уколико се дете учи равноправности од самог детињства реалиније ће прихватити обавезе у заједници. Постоје породице које праве разлике по полу где се даје предност једном, чешће мушком полу, него женском, тако да до доласка на овакве радионице деца мисле да то што се дешава у њиховим породицама јесте природно и да тако треба да буде – каже Живкица.
- Чак и када интуитивно осете неку неправду не мисле да је то неправедно из простог разлога што тако раде њихови родитељи и најближи укућани. Тек доласком на радионице и сусретањем са различитим искуствима почињу да схватају суштину проблема. Они овде размењују искуства, сусрећу се са младима који су потпуно из друге приче, почињу да размишљају на други начин, преиспитују своје ставове. Те њихове различите приче су тренутак који буди њихово размишљање да уствари може и другачије, да њихов породични модел није једини модел у коме живе. Ту почиње тренутак неког освешћивања, долажења до нових података, почиње некакав развој, а какав ће он да буде, зависи од тога како је личност структурана, колико дилеме које се јаве у мишљењу представљају основ за неки развој, или представљају основ за збуњност и бег од стварности – закључује менторка Живкица Ђорђевић, чије мишљење млади радо саслушају и траже савете уколико су у дилеми како поступити у датим околностима.
„Објављивање ове публикације подржала је Екуменска иницијатива жена из Омиша, Хрватска. Садржај публикације одражава искључиво ставове њихових аутора/-ица и не представља нужно и службене ставове ЕИЖ-а.“
„Екуменска иницијатива жена (ЕИЖ) хрватска је непрофитна организација која кроз свој програм доделе финанцијских потпора подржава пројекте и развој базичних организација којима управљају жене те теологиње у Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Сјеверној Македонији, на Косову и у Србији. ЕИЖ је посвећена оснаживању улоге жене у јачању цивилног и међурелигијског дијалога те потенцијала вјере као позитивног фактора социјалне промјене кроз изградњу мира и помирења. С обзиром на свој регионални профил, ЕИЖ осигурава активистицама из своје мреже могућност сусрета те размјену искустава с циљем веће видљивости њихова рада и веће могућности за приступ ресурсима.”
