Девојке из Велике Плане, Бора, Крагујевца и Деспотовца едуковане на новом пројекту „Света речи“ да се супротставе стереотипима и знањем се боре за преовладавање женске научене беспомоћности.
На радионицама у Врњачкој Бањи са едукаторкама Александром Малишић и Мирјаном Митић, стручњакињама за теме из области феминизма, средњошколке из подунавског, борског, поморавског и шумадисјког округа разматрале су питања која су била до скора за већину учесница заобилажена због предрасуда али веома инспиративна и подстицајна након обуке са које се у своје средине врајаћу оснажене да мењају стереотипе и свет око себе на боље. Пројекат „СНАЖНО ДА ЖИВОТУ! ОСНАЖИВАЊЕ ДЕВОЈАКА ЗА ПРЕВЛАДАВАЊЕ ЖЕНСКЕ НАУЧЕНЕ БЕСПОМОЋНОСТИ“, који реализује „Свет речи“ уз подршку Екуменске иницијативе жена, Фондације „Филиа“ и Министарства спољњих послова Савезне Републике Немачке, има за циљ оснаживање девојака да самостално и промишљено доносе животне одлука које се тичу даљег школовања, одабира праве професије, суочавања са чњеницом да бирају да ли желе да израсту у економски независне и самосталне девојке, или да се повуку пред изазовима којима иду у сусрет.
Маријана Миладиновић Јовановић, педагошкиња из Деспотовца, сматра да је пројекат веома значајан за девојке средњошколског узраста и да их на отварању животних путева припрема да оснажене и едуковане бирају шта желе и изборе се за своје снове.
- Као што су потврдиле едукаторке из уводних радионица, рекавши да су са девојкама радиле неке елементарне појмове почев од рода и пола, што сам веровала да моје средњошколке знају, показало се да је недовољно у школама рађено на овим темама, још мање на разбијању стереотипа који и даље владају нашим просторима. Основна знања о овим појмовима стичу се на грађанском васпитању још у основној школи, даље се ништа више по овом питању не ради, нити се продубљују у оквиру наставе теме које су од животне важности за младе људе. Пројекат има одличну идеју, мислим да ће оснаживање девојака у мојој школи бити од изузетне важности за њих и њихове породице које недовољно пажње посвећују деци управо због предрасуда јер се о томе не говори отворено и конструктивно. Задовољна сам како су едукаторке искористиле интересовање девојака и своја знања примениле на радионицама тако да су све учеснице добиле жељу да дају допринос остваривању пројектних циљева. Мислим да ће нам ово искуство пуно користити на женском оснаживању, нама менторкама у даљем раду са младима, девојкама приликом доношења важних одлука у животу – рекла је Маријана и додала да су стечена знања на оваквим вананставним активностима од изузетне важности за младе.
- Теме су их јако интересовале, девојке су одабране као лидерке међу вршњакињама од стране професора, за њих је све ово било важно и веома корисно што су чуле. О томе би трбало да се више говори и учи у школи, али многе ствари остану на маргини, деца се уче чињеницама, бомбардују подацима, не и животворним стварима које чине суштину живота и доприносе сналажењу у датим околностима. Овде добијају потврду нечег што можда наслуте, уоче, открију и што недовољно знају, али након обуке стекну додатну снагу да своје претпоставке потврде, самим тим оснаже себе да нешто ураде за личну афирмацију, себи на корист.
- Већ сам била на сличним тренинзима, едукацијама и семинарима, није ми први пут. Свиделе су ми се радионице и тренинзи, а најбољи део ми је што су менторке имале разумевања за нас и наше проблеме, наше идеје су саслушале и посветиле нам пуну пажњу, биле нам ветар у леђа када смо показале у неким сегментима неодлучност. Радионице су веома корисне за све нас а стечена знача и вештине примењиве у животу. Требало би да се активности прошире у свим срединама из којих су дошле учеснице пројекта како би се оетио снажнији одјек о женском лидерству међу младима који нису имали прилике да присуствују оваквим едукацијама. Пожељно је да се што више прича о овим темама како би девојке биле оснажене да о себи размишљају са пуним поштовањем, свесне својих квалитета и могућности. Не прича се уопште о овим темама у школама, тек понешто у породицама, крајње је време да озбиљбније проговоримо о неравноправности међу половима и дискриминацији жена – истакла је своје мишљење о значају пројекта Даница Мариновић, ученица из Бора.
Анђела Зуковић, средњошколка из Крагујевца, каже да јој се пројекат веомна допао. Концепт рада са девојкама је одличан – истакла је овом приликом - све ми је на радионицама било занимљиво и интересантно, сматрам да све што смо овде радиле подиже девојкама самопоуздање, подстиче жељу и вољу за борбом на пољу једнакости полова.
- Ширимо љубав пре свега овим пројектом и учимо се важним животним питањима.
Андреа Ристић истиче да је срећна што је пројектним активностима коначно дошла до овакве теме која адолесценте припрема за живот.
- Мислим да је од изузетне важности за одрастање и формирање личности девојака у развоју да на оваквим едукацијама седе и једна са другом причају на овакав начин, отворено без стида и снебивања да ће се изложити непријатностима и погрдним коментарима. Феминзим као тему ја и моје другарице покрећемо константно, сваког дана, али на површан начин, не промишљајући колико је важно да се изборимо за равноправност и слободу мишљења и говора. Од пресудног је значаја да схватимо јачину нашег гласа, да и те како можемо да мењамо ствари и да смо и те како важне у овом друштву – поручује Андреа.
Милица Пешић, из Велике Плане, је први пут на оваквом скупу. За њу је све било занимљиво и ново. Свидело јој се друштво, теме које су обрађиване на радионицама, едукаторке и читав амбијент који је био додатно инспиративан за њу и њене вршњакиње.
- Тема је изузетно лепа за све нас, закључиле смо када смо у паузама размењивале утиске. Било је пуно различитих прича, искустава и излагања која смо делиле међусобно и на вежбама без икаквог устручавања да отворено говоримо о неким темама за које смо раније мислиле да је готово немогуће поделити их са непознатим особама. Без стида и устручавања смо говориле о стварима које смо до сада делиле само са мајкама или најбољим другарицама. Веома сам задовољна и одушевљена што сам део овог тима. Нисам очикивала да ћемо овако отворено, о сексуалности на пример, говорити, пред другима. Мислила сам да је то нешто о чему се ћути и учи из литературе. Када су нам едукаторке на предавањима отвориле видике, схватила сам да нема тема о којима се не може отворено говорити. После ових сазнања много је лакше да се о томе прича и размишља. Имам прлике да о свему што ми се догађа разговарам са својима, али су ми се, да тако кажем, после овог тренинга отвориле очи и јасније видим неке ствари о којима нисам ни размишљала раније.
Посебно се допало Милици то што су девојке на овом скупу разјасниле неке теме које су за њих биле табу, а заправо су обичне и свакодневна појава о којима би требало без устручавања да разговарају међусобно.
- Променила се значајно моја свест, сада ћу отвореније о свему да говорим – закључује самосвесно Милица, спремна да стечена знања пренесе на своје вршњакиње током пројектних активности које следе.
- Очекивала сам да ћемо сви бити затворени и јако напети, али се ствар значајно променила у односу на моје предрасуде. Када сам схватила да ово није обично предавање и да нећемом бити само пасивни слушаоци, постало ми је занимљиво и веомна интересантно. Здружиле смо се и постале тим. У групи су све девојке, можда је то био кључ да функционишемо складно од самог почетка. Атмосфера је опуштена, нико није у грчу, разрађују се све теме почев од розе и плаве боје које се на рођењу додељују деци, до различитих видова оријентација људи. Ово што смо научиле је веома примењиво и ја бих свакоме препоручила да погледа другу страну свега што се догађа као друштвена појава, а не само да површно прелазе преко ствари и појава које их окружују. Ово је тема о којој се говори столећима, довољно дуго да би се превазишле разлике у ставовима, по учинку и ефектима недовољно. Није расветљена тема феминизма, потиснута је у страну, и још увек има разлога да се о њој говори, поготову на Балкану. Двоструки стандарди које имају жене и мушкарци, сексуална оријентација, родна равноправност... су теме које су ме заинтригирале да о њима мало више размишљам – преноси своје утиске Вишња Стевановић, средњошколка из Велике Плане.
- Теме које смо обрађивали присутне су код нас младих, али нису усвојене као нешто нормално у свакодневном разговору. Баш зато што се не прича довољно о томе у великој мери наилазе на осуду ако неко подстакне расправу о стварима о којима се не говори отворено. Много људи из незнања и непоштовања других не прихватају разлике међу људима, ми смо заправо ту не зато да неког разумемо, него да поштујемо његов избор, ма какав он био. Оно што нам се можда и не допада код других људи, не би требало да нас се дотиче све док нас у неком смислу не угрожава – каже Вишња, девојка из ЕУШ „Вук Караџић“.
Марија Вељковић из Бора, је први пут на скупу о феминизму где су покренуте теме о роду и родној равноправности. Није јој први пут да је на радионици у овако интересантној групи, како сама каже.
- Била сам у истраживачкој станици Петница која ми је била изузетно корисно искуство. Сада се осећам исто као и тада, испуњено и задовољно иако сам на почетку мислила да ће ми бити тешко. Тамо је атмосфера другачија, а овде ме је изненадило то што смо покренули толико питања, толико тема невезаних за нас као личности које су за нас као заједницу жена веома корисне и инспиративне. Нисам раније ни била свесна у каквој смо позицији док нисмо о томе отворили нека питања овде, без блама и стида, најискреније и најотвореније. Са правим људима могуће је отворено говорити о неким стварима о којима се ретко изјашњавамо пред другима. Изненадиле су ме теме које смо отварале, како слободно и отворено говоримо о нечему што смо раније прихватале као табу тему, износиле смо без устручавања нека лична искуства, пријатна и непријатна, био је то микс емоција за који нисам била припремљена. Нисам очекивала да ће бити овако турбулентно, али ми је драго што је тако – каже Марија и додаје:
- Посебно ми се допало када смо кроз примере говорили о томе како жене када се удруже могу да се изборе за промене, али врло тешко. Кроз примере из историје подсетиле смо се да буду поштоване, а интересантно ми је када смо наводиле примере да у појединим деловима света, па и нашем окружењу, постоје жене које се и даље боре а да ми нисмо свесни тога јер се такве ствари потискују у страну зато што друштво не жели да се о томе толико прича. И раније сам о сличним стварима говорила са својим вршњакињама, некако површно; дотакнемо се суштине али несвесно пустимо да недовољно промишљене теме прођу поред нас. Пустимо их низ воду. После овог искуства осећам се некако охрабрено да о таквим стварима причам јасно и гласно и да увек кажем шта мислим о томе и ширим свест међу вршњацима како би сви ми схватили у каквом друштву живимо и шта би требало мењати. Да схватимо каква је ситуација данас, размислимо шта би могло да буде сутра на основу оног што је било јуче. Видим себе као лидерку, успешну младу жену сада и у будућности – каже самоуверено девојка поуна самопоуздања, свесна својих могућности.
- Мислим да је ово што сада радимо мали корак након којих ће да уследе много већи. Ово је само почетак за све нас. Менторке су нам рекле да оне у нашим годинама нису биле такве. За нас је то подстицај и срећа што имамо њих које нас усмеравају да будемо боље, да послужимо сутра као пример новим генерацијама како се борити за себе и свој положај у друштви. Очекивала сам да ћемо овде чути различите ставове и добила сам их, али је занимљиво да смо по неким питањима биле сагласне. Без обзора на то што смо све из различитих средина, неке мањих, друге већих, када су суштинске ствари биле у питању давале смо исте одговоре, на исти начин смо анализирале и разумеле проблем и портажиле решење. Мислим да средина може да утиче на ставове личности, али свакако је пресудно из какве породице неко потиче, шта носи из куће и ако одрастамо у здравој средини и нормалној породици и те како ће се такаво окружење одразити позитивно на нас да напредујемо кроз живот и постанемо бољи људи. Надам се да ћемо се формирати као добри људи који ће сутра водити друштво ка исправним циљевима. Ја сам свесна да ме људи не разумеју баш увек, брзо причам и котрљам р, али генерално, моја породица и пријатељи без обзира на све те околности су увек уз мене. Један загрљај и разумевање ми много значе, срећна сам што имам такве људе око себе, што показујем да сам особа од поверења којој могу да се обрате кад затреба – каже Марија уз објашњење да јој не смета када јој другови кажу да је штреберка.
- Штребер није особа која само учи, то је стереотип, мислим да је у питању особа која је мало успешнија од других и која тежи да напредује. Мени је ОК ако ми кажу да паметујем, не смета ми што ме тако карактеришу, сматрам да сам и по томе особа која се у нечему труди да успе и да у ономе што ради буде добра, најбоља што може.
Светлана Продановић, менторка тима из Бора истиче да су овакви пројекти од изузетног значаја за ученике који се са сличним темама сусрећу само у оквиру пројеката који се реализују као ваннаставне активности.
- С обзиром на то да су теме које су се наметнуле на овој едукацији увек актуелене и све присутне, пожељно је да млади буду упознати са појавама које им се стицајем животних околности налазе на путу одрастања. Овако обрађене са стручног аспекта пријемчивије су за схватање озбиљности теме. Нажалост, сведоци смо да су жене и даље, упркос савременим токовима друштва, прилично скрајнуте и занемарене, мушкарци се углавном питају за све, тако да је ово веома важно за девојке да буду освешћене и припремљене да на крају оне саме постану лидерке. Утисци су им прелепи. Задовољне су раднионицом коју су оне саме креирале, било им је интересантно да прикажу како су савладале појмове о којима су на овој едукацији добиле основна знања и смернице како да раде у својим срединама на буђењу свести девојака о значају проблема. Кажу да је сваки тренутак паметно искоришћен, потрошен на најбољи могућ начин. Надам се да ће умети део искуства које су овде стекле да пренесу својим вршњацима. Менторке су ту да им помогну кад затреба. Кроз радионице преносе знања на вршњаке, будући да их пројектне активности обавезују на подстицање интересовања и радозналости за ове и сличне теме код дригарица и другова. Девојке су доста искусне, спретне и пуне идеја, мислим да ће успешно обавити задатке који им предстоје. Неко је више отоврен да говори о овим темма, неко мање. Има и оних који не желе да говоре о темама за које сматрају да су само њихове. Искрено се надам да ће изазвати интересовање код младих и да ће их подстаћи на размишљање. Теме су актуелне, подстичу на креативност, пожељне да се о њима расправља. Надам се добром одазиву ученика – закључила је менторка тима из Бора.
„Објављивање ове публикације подржала је Екуменска иницијатива жена из Омиша, Хрватска. Садржај публикације одражава искључиво ставове њихових аутора/-ица и не представља нужно и службене ставове ЕИЖ-а.“
„Екуменска иницијатива жена (ЕИЖ) хрватска је непрофитна организација која кроз свој програм доделе финанцијских потпора подржава пројекте и развој базичних организација којима управљају жене те теологиње у Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Сјеверној Македонији, на Косову и у Србији. ЕИЖ је посвећена оснаживању улоге жене у јачању цивилног и међурелигијског дијалога те потенцијала вјере као позитивног фактора социјалне промјене кроз изградњу мира и помирења. С обзиром на свој регионални профил, ЕИЖ осигурава активистицама из своје мреже могућност сусрета те размјену искустава с циљем веће видљивости њихова рада и веће могућности за приступ ресурсима.”
