Теме о којима се мало прича у школама заокупљају пажњу девојака средњошколског узраста које су на обуци у оквиру новог пројекта „Света речи“ показале значајно интересовање за женска питања
Нови пројекат„Света речи“, "СНАЖНО ДА ЖИВОТУ! ОСНАЖИВАЊЕ ДЕВОЈАКА ЗА ПРЕВЛАДАВАЊЕ ЖЕНСКЕ НАУЧЕНЕ БЕСПОМОЋНОСТИ", усмерен је на пружање подршке средњошколкама да се ослобођене стереотипа одлуче да самостално доносе одлуке о сопственим животним питањима. Мирјана Митић, тренерица на пројекту, социјална радница и консултант за пружање директне подршке женама са искуством насиља из Аутономног женског центра, успела је да на тродневној обуци учесница пројекта пробуди интересовање адолесценткиња за основна питања којима се последњих година баве феминисткиње. Подстакнута знатижељом девојака иницирала је дискусију у којој су као активне учеснице дијалога средњошколке из Крагујевца, Бора, Деспотовца и Велике Плане, постављале питања о темама које заокупљају њихову пажњи, давале одговоре из којих се могло закључити да имају основно предзнање и да о неким стварима промишљају дубље и озбиљније него што се претпоставља.
Пројекат који реализује „Свет речи“ уз подршку Екуменске иницијативе жена, Фондације „Филиа“ и Министарства спољњих послова Савезне Републике Немачке, реализује се у средњим школама поменутих градова и општин и има за циљ оснаживање адолесценткиња да подстичу самосталност и јачају самопоуздање приликом доношења важних животних одлука. Обука петнаест девојака средњошколског узраста одржана је у Врњачкој Бањи, у Хотелу „Пегаз“ од 11. до 14. априла. Стечено искуство пренеће вршњакињама у својим срединама, будиће свест младих девојака о значајним питањима везаним за род и родну равноправност.
- Различита знања поседују девојке на обуци и довољно добро владају терминима који су пресудни за разумевање разлика и неједнакости међу половима. У значајној мери се информишу преко интернета, доста информација сакупљају преко инфлуенсера; спомињале су и тик ток апликацију где су чуле неке ствари које им нису биле довољно јасне или су пробудиле још веће интересовање и жељу да више сазнају. Неке су износиле неке ствари које су препознале у књигама које су читале. Имали смо један флип чарт, таблу на којој смо делиле идеје једне са другима где се и шта о тим темама може више наћи, прочитати и на који начин информисати – каже Мирјана, затечена чињеницом да су девојке врло брзо стекле самопоуздање и показале спремност да отворено говоре чак и о оним темама које су до скоро сматрале табуима.
- Изненадило их је што овакав вид комуникације заправо постоји. Дошли смо овде да причамо зашто је њихова позиција или позиција њихових мајки и других жена у друштву онаква каква јесте, због чега су кроз цео тренинг говориле нешто што их је дубоко дотакло - зашто се о таквим стварима не прича довољно у школама. У том смислу мислим да се видело да су жељне да причају о томе, да им је потребан простор где ће моћи да причају отворено о таквим стварима које су евидентно присутне у нашем друштву. Закључиле смо да је то могуће, наравно да би требало усмеравати њихов ток расправа и гласних размишљања како их не би знатижеља удаљила од суштине проблема. Ми смо овде говорили о дискриминацији жена, али кад се отвори та тема оставите простор да се појављују нове ствари. Појављивале су се теме које су одступале од задатих, због чега нам се чинило да су више желеле да причају о животним стварима, него да савладавају основне појмове који их уводе у срж проблема. За њих су то биле животне теме на које су желели одговоре - каже стручњакиња за феминистичка питања.
- Занимали су их знаци насиља, што би оне рекле „ред флег“ у везама младих, када бива потпуно јасно да неко треба да се покупи и достојанствено оде из везе. Желеле су да сазнају како да препознају тренутак одлуке и признају да је крај. Неке од њих су изјавиле да је љубомора знак љубави, што није карактеристично само за ову групу. Појасниле смо ове појмове, јасно им је шта је то што нећу, али су биле у дилеми шта је то што ја хоћу. Била је интересантна вежба када су описивале како се осћају у доброј, равноправноправној партнерској вези и како им је понашање у таквим околностима. Било им је јако тешко да именују тај осећај, само су говориле о поштовању, али када смо тражиле да то стање духа дефинишу јасније било им је тешко да пронађу праве речи. То нам је био показатељ да постоје теме којима морамо да их упозоримо на неке ствари, али и да их научимо шта онда да раде ако није добро оно што се тренутно догађа и како да се понашају када закључе да то више није оно што су желеле у таквој вези.
Мирјана истиче да су девојке биле спремне да говоре о сексуалности отворено, без устезања и снебивања.
- Ни једна од њих није рекла да је разлика између мушкараца и жене искључиво у односу на различитост полних органа. Ту чињеницу нису именовале као разлику, вероватно им је јасно да су такве разлике евидентне и опште прихваћене као нешто што је ван сваке сумње. Једна девојчица је рекла изненађено „ми смемо да причамо о томе“. Вероватно су сматрале да је ова тема априори забрањена зато што је срамота јавно износити ставове по том питању. Говориле су и о слободи рађања, аутономији тела, колико је сексуалност за њих битна, колико имају разумевања од стране околине, или немају. Доста тема су покретале што се тиче сексуалности и видело се да им по том питању недостају неки одговори.
Пројекти ове врсте су јако важни за девојке, закључила је едукаторка на пројекту и потврдила да се о овим темама недовољно говори у кући, школи, на местима где би девојке требало да добијају основна знања о појавама и променама које их прате током одрастања.
- Овде видим потребу да се са децом средњошколског узраста ради озбиљније и стручније. Радила сам едукације са професорицама, судијама и са тужиоцима, не знам коме све нисам држала тренинге, али овде видим могуће значајне промене. Имају жељу да напредују, имају жељу да буду лидерке, спремне су да продубљују знања и уче. Мислим да им се нико није обратио као лидеркама и то је за њих велика ствар. На радионицама смо причале о томе. Та могућност да ће једног дана постати лидерке за њих је циљ коме неке од њих теже. Како је време одмицало другачији став су имале, ваљда зато што им је дата прилика да о томе размишљају – препознала је Мирјана код девојака потенцијале и жељу да се мењају и да напредују у образовању уз унапређење сопствене личности.
- Постоји разлика модерних девојака у односу на генерације пре неколико година, још више у односу на младе пре једне или више деценија – истиче запажања Мирјана.
- Другачије се живи, брже тече време, нове генерације имају пуно информација, мислим да сада не знају шта ће са свим тим сазнањима. Некако је важно, не да их ограничавамо у том смислу да не користе савремене методе комуницирања са спољним светом зато што је готово немогуће ограничавати им коришћење друштвених мрежа и интернета. Требало би да их усмеравамо у том правцу да знају које су информације за њих битне, да их селектују и бирају по важности и веродостојности. Да знају ко стоји иза тога што кажу, што прочитају, што им се нуди као информација. У односу на претходне генерацијхе зрелији су, ја у том периоду нисам готово ништа знала о овим стварима о којима они знају и више него што им је потребно. Обиље информација истовремено значи да се у њима буди радозналост и подстиче жеља за новим открићима.
У мору понуђених информација – каже Мирјана - за њих је тешко да селектују битно од небитног.
- То је чак и за нас јако тешко. За таква истраживања им треба помоћ и подршка, поготову у односу на брзину развоја модерних технологија. Некада је веома тешко проценити шта је релевантно истраживање, шта је релевантан сајт, које информације треба да прате, који су инфлуенсери чије објаве би могли да узму у разматрање. У том смислу им дефинитивно требају смернице. Девојчице су просто погубљене у мору информација, понуђеног материјала, оне то и саме признају. Прочитала сам то овде и онде,оно нашла тамо негде, не знам коме да верујем, шта да радим и које сајтове да отварам а да не губим драгоцено време откривајући да ништа ново, нити битно сазнајем. У том смислу им ми не кажемо то треба да радиш, ово да пратиш, него их усмеравамо да промишљају критички о неким стварима које сматрамо да нису добре за њих – коментарише интересовања девојака социјална радница усмеравајући њихову пажњу на потребу развијања критичког мишљења и промишљања о стварима које заокупљају њихову пажњу.
- Моје очекивање је да ће девојчиоце држати почетна мотивација и пробуђена енегрија на дужи период и да ће оне некако искористе овај први талас информација за продубљивање интересовања и продубљивање знања. Оне су пуне информација, неоспорно је, сада треба да их обраде и усмере у одређеном правцу. Не ради се само о информацијама него и емоцијама и мислима да би требало искористити потенцијал ове групе и неких других девојчица које могу да буду у каснијем периоду носиоци значајних промена у друштву. Делује ми да је са њима могуће наставити врло озбиљан рад. Ако постоји могућност да неке девојчице наставе да се баве овим темама мислим да би била велика ствар за њих и њихово окружење. Оне то после савесно и ауторитативно на неком високом нивоу преносе својим вршњацима на које делују стимулативно и подстицајно чиме се отварају путеви да се нека дугогодишња нерешена питања узму у разматрање како би се дошло до жељених промена – закључује едукаторка на пројекту, социјална радница Мирјана Митић. На питање где су у овом односу снага дечаци одговара промишљено.
- Дечаци су наши сарадници, не можемо их заобиђемо нити треба да их прескочимо, али за неке овакве радионице, због поверења, због слободе говора, због простора који им у датим околностима некако дајемо да спознају себе, мислим да је овај тип радионица намењен за девојчице, а за дечеке свакако је могућа и препоручљива нека другачија форма.
„Објављивање ове публикације подржала је Екуменска иницијатива жена из Омиша, Хрватска. Садржај публикације одражава искључиво ставове њихових аутора/-ица и не представља нужно и службене ставове ЕИЖ-а.“
„Екуменска иницијатива жена (ЕИЖ) хрватска је непрофитна организација која кроз свој програм доделе финанцијских потпора подржава пројекте и развој базичних организација којима управљају жене те теологиње у Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Сјеверној Македонији, на Косову и у Србији. ЕИЖ је посвећена оснаживању улоге жене у јачању цивилног и међурелигијског дијалога те потенцијала вјере као позитивног фактора социјалне промјене кроз изградњу мира и помирења. С обзиром на свој регионални профил, ЕИЖ осигурава активистицама из своје мреже могућност сусрета те размјену искустава с циљем веће видљивости њихова рада и веће могућности за приступ ресурсима.”
