Нови пројекат„Света речи“, „СНАЖНО ДА ЖИВОТУ! ОСНАЖИВАЊЕ ДЕВОЈАКА ЗА ПРЕВЛАДАВАЊЕ ЖЕНСКЕ НАУЧЕНЕ БЕСПОМОЋНОСТИ“, усмерен је на пружање подршке средњошколкама да се ослобођене стереотипа одлуче да самостално доносе одлуке о сопственим животним питањима. Пројекат се реализује уз подршку Екуменске иницијативе жена, Фондације „Филиа“ и Министарства спољњих послова Савезне Републике Немачке.
Живкица Ђорђевић, педагошкиња из Креативног центра Пожаревац, једна од учесница пројекта у менторком тиму, на основу дугогодишњег искуства рада са младима истакла је да је изузетно корисно и пожељно водити разговоре са младим девојкама о женским питињама, посебно о женском лидерству како би представнице нежнијег пола на време стекле потребна сазнања и искуства о сопственим вредностима и тако оснажене биле способне да саме доносе важне животне одлуке.
- Постоје одређени процси који иду у развоју личности, а који доприносе правилном усмеравању ка животним циљевима кроз процес сазревања. Први корак јесте нешто што се зове валидација, када схватиш одакле потичеш и у чему си ти, шта је структура из које почињеш и какве основе поседујеш. Други ниво је нормализација, када би требало да схватиш шта је нормално, а шта није. Да ли је нормално да ти, зато што си женско дете, немаш права на школовање, а да брат, зато што је мушко, има права. Способна си у том раздобљу да схватиш шта је нормализација у томе. Трећи корак је охрабривање особе да она може да мења ствари, а тек четврти степен је оснаживање. То је време када она може да крене оснажена у неке даље процесе. Да би се дошло до тог четвртог корака потребне су бројне едукације, некад и године да би се урадило оно што оснажене особе раде без дилеме и колебања да би можда требало потражити помоћ одраслих приликом доношења важних животних одлука. Ово иначе јесте један врло леп корак јер без њега, почев од валидације, нема ни осталих корака о којима говоримо када желимо девојкама да представимо важност оснаживања и рада на оснаживању сопствене личности – каже педагошкиња.
- Колико су млади спремни да о овим проблемима говоре са непознатним особама и пред непознатим људима, зависи од структуре личности,личне отворености и спремности да се отворе, да имају поверење у особу са којом воде дијалог. Зависи и од водитеља неке радионице или едукације колико су спремни да направе атмосферу поверења, свакако и од теме која је изабрана за дискусију, начина на који се дају одређени задаци и начина на који се приступа теми која се обрађује на једном скупу пред групом познатих и непознатих лица. Свака личност, када се нађе у непознатој ситуацији, логично је и природно да буде затворена. Ако је неко природно отворен значи да је у њему то толико напуњено да мора одмах све да исприча што носи у себи. Један тренутак застоја, тренутак анализе, па онда би тебало да уследи отварање. Брза отварања ма колико она била симпатична, нису корисна. Она изазивају, или велику грижу савести особе, или потиштеност. Ако се ви отворите пред друштвом и причате о неким тежинама у својој породици, а онда се враћате у ту исту породицу јер другу немате, осећате грижу савести да сте издали своје, урадили нешто што није добро. Та нагла, исхитрена одлука да се отворите може да вас доведе у сукоб са породицом, јер немате вештине како да се са тим носите, тако да не мислим да је брзо отварање корисно. Мислим да је добро учити неке ствари па онда лагано отварати себе – каже Живкица у прилог чињеници да девојке често одушевљене темом о којој се на неком скупу расправља непромишљено кажу и више него што би желеле, што им касније ствара нелагоду и тескобу у души.
- Радозбналост је неко лепо својство сваке особе. Јако је добро када сте радознали, отворени да сазнате, учите, открије у обиљу понуђених информација што више. У шта ће та ваша радозналост да пређе, зависи од вас. Да ли у неко озбиљније учење о тој теми, или нешто друго, зависиће од тога колико вас је она дотакла и заинтригирала. Свака тема тражи да се њоме бавите, или ћете се задовољити том површном радозналошћу која је само зачепркала по површини. Покупили сте неке информације сматрајући да је то довољно. Све ипак зависи од тога шта сте научили, да ли сте одлучили да нешто мењате и да ли у тим активностима имате тим за подршку. Да ли ваше окружење то подржава или незаинтересовано ту вашу радозналост негира. Ако вас у извесном смислу средина више модификује него што је то реално, тешко да можете у томе да истрајете – коментарише стручњакиња у области педагогије ситуацију која се врло често догађа када тренутак и окружење подстакне младе људе да о нечему дубље и интензивније промишљају. Чињеница да су на овом скупу биле девојеке у одсуству младућа, како је пројектом замишљено, додатно је допринела да се разговор међу тинејџеркама одвија спонтано, без ограничења.
- Можда некад није лоше имати овакве одвојене теме зато што ми немамо тај мушко-женски принцип комуникације, хтели ми то или не. На крају крајева, ми смо полно одвојени, наши хормони су другачији, наши мозгови другачије функционишу и мислим да спознаја неких проблема из угла пола није лоша, а да након тога се просто спајају и на тај природан начин се формирају, праве разлике међу половима. Жене по природи стври као и мушкарци воле да се окупљају по својим групама, размењују искуства, причају на свој женски принцип - женски начин, мушкарци на свој. Све то би требало лагано, интегративно, да представља један добар начин даље њихове међусобне добре комуникације, уважавања и разумевања по свим основама – каже Живкица и закључује да је за девојке најважније да себе на време припреме за живот и искушења која их очекују.
- Много је важно да се девојке оснаже и да широко схвате појам лидерства, јер бити лидер значи осећати се самопоуздано у некој улози која ти је дата, посебно у улози која ти је дата да нешто организујеш. То су будуће мајке, будуће зпослене жене, будуће супруге... Посебна улога у родитељству тражи да будете нека врста лидера да своје дете водите кроз неки процес да се оно осећа сигурно уз вас. Доброг лидера имате кад је њему јасан пут којим иде, то значи да ако свом детету нешто објашњавате и оно вас осећа као моћну особу, ви сте постигли циљ којим тежите. Зато треба неговати то лидерство, а да ли ћете ви стићи до неког лидера ако је у вашим главама одређени политички лидер или идол у некој другој области, питање је интересовања, способности и сличних особина да успете у томе. Мислим да треба младе оснажити да је свако лидер макар у тој кухињи кад кува, када било шта што ради у животу то чини самопоуздано. Управо то је важан трансфер који се после помера на многе важне животне ситуације – поручује Живкица Ђорђевић, педагошкиња која на едукацијама и радионицама са младима лако успоставља контакт са њима и стиче поверење оних којима искуствено и ауториративно говори о темама које обрађују на сличним скуповима.
* * * *
„Објављивање ове публикације подржала је Екуменска иницијатива жена из Омиша, Хрватска. Садржај публикације одражава искључиво ставове њихових аутора/-ица и не представља нужно и службене ставове ЕИЖ-а.“
„Екуменска иницијатива жена (ЕИЖ) хрватска је непрофитна организација која кроз свој програм доделе финанцијских потпора подржава пројекте и развој базичних организација којима управљају жене те теологиње у Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Сјеверној Македонији, на Косову и у Србији. ЕИЖ је посвећена оснаживању улоге жене у јачању цивилног и међурелигијског дијалога те потенцијала вјере као позитивног фактора социјалне промјене кроз изградњу мира и помирења. С обзиром на свој регионални профил, ЕИЖ осигурава активистицама из своје мреже могућност сусрета те размјену искустава с циљем веће видљивости њихова рада и веће могућности за приступ ресурсима.”
