Доживети стоту
Шта нас и ко нас чека на овогодишњим „Масукиним позоришним данима“ – десет представа брижљиво одабраних за све генерације љубитеља позоришне уметности – децу и одрасле, поштоваоце професионалних глумаца и симпатизере аматерских остварења.
Занимљив репортоар понуђен је ове године позоришној публици на 46. „Масукиним данима“. Представе су тако селектоване да дају одговоре на нека битна животна питања ангажујући максимално когнитивне способности посетилаца да суптилније прихватие свет око себе, преболе све ломове и трагедије које нам се последњих година догађају, блажећи нас прелепим емоцијама љубави и свиленим нитима ишчекивања. Плејада уметника због којих се одлази у позориште на премијере и репризе, обећава пун месец квалитетних културних догађања. Манифестацију, која је близу пола века прави празник театра, отварају глумци Београдског драмског позоришта представом “Читач“.
ЧИТАЧ – 23. новембар - БДП
„Ово познато дело немачког писца Бернарда Шлинка, драматизовао је Федор Шили не одступајући од теме и идеје саме књиге, али уз додате интервенције на фабулативном плану. Режију потписује Борис Лијешевић, који се већ неко време сарађујући са Шилијем, бави епохом у позоришту. У овом случају, представа је смештена у Немачку, након Другог светског рата, и суштински се бави везом између младића Михаела Берга (Марко Грабеж) и двадесет година старије жене, Хане Шмиц (Мирјана Карановић). Током представе покреће се низ питања. Како судити делима почињеним под неким другим правним системом? Какав став изградити према некоме ко је починио ратни злочин? Да ли је грех волети злочинца?“ На крају крајева и кључно питање да ли бисмо цео живот волели неког ко је починио злочин и да ли онда и ми постајемо криви ако их заволимо?“
Одговоре на овај низ питања која се намећу из кратког садржаја драме ваља потражити у директном контакту са актерима представе 23. новембра, када свечаним подизањем завесе на великој сцени Центра за културу „Масука“ почињу „Масукини позоришни дани“.
ДОК НАС СМРТ НЕ РАЗДВОЈИ– 26. новембар - ЈДП
Позоришни комад Мире Фурлан “Док нас смрт не раздвоји” је породична драма чији су садржај и форма на висини најбољих драмаских писаца прошлог и с почетка новог века који симболизује настанак новог миленијума и прегршт новина у заједници којој припадамо. У овој, делимично аутобиографској драми Мире Фурлан, редитељ и главни глумац Мики Манојловић, прати загребачко-јеврејску породицу интелектуалаца чији су старији чланови осетили све грозоте нациста, усташа, комуниста. Четири лица суморне драмске приче Бланка, Љубић, Мина и Мартин су „створени списатељским талентом ослобођеним од свега познатог у драмској литератури.“ Они су једини могући учесници у Мириној драми и у њој нема места за још неког. У њој не може имати своје место још неко осим њих четворо. „Позориште као наша представа не може бити чаробно без чаробњака које сам током овог процеса упознао – рекао је редитељ представе, Мики Манојловић, упућујући захвалност колегама Југословенског драмског позоришта који играју у представи: Анити Манчић, Јасни Ђуричић и Јовани Гавриловић.“ Онај четврти лик је сам редитељ, Мики Манојловић.
ЗАЈЕДНО – 4. децембар – СНП Нови Сад
„Заједно“ у екипи Српског народног позоришта Нови Сад је шесторо чланова фамилије који пуних пет година нису сели за исти сто, све док их смрт ближњег није окупила. Уз алкохол и дељење успомена, како то обично бива свуда на оваквим скуповима, отварају се неразјашњене теме, прећутана замерања и срамотне тајне. Редитељка Јана Маричић наводи да прича говори о породичном сусрету за трпезом седам дана након смрти доминантног оца породице. То је једна менталитетска представа виђена много пута свуда око нас, било да се ради о весељу или помену, који год да је повод, окупљање фамилије је прилично ризична ситуација.
“За столом је врло брзо заборављено на смрт оца, али... Испоставиће се да је преминули скривао некакве тајне и истине, што је блиско и познато публици са наших простора, а представља вредан извор, како хумора, тако и дубљих емоција, које ће публика, надам се, препознати и доживети током гледања наше представе. Ми смо се трудили да на комуникативан, а опет за нас уметнички изазован начин испричамо ову причу” – истакла је редитељка Маричић.
У представи играју:Гордана Ђурђевић Димић, Ненад Пећинар,Јасмина Вечански Кујунџић, Бојана Ординачев, Бранислав Јерковић и Југослав Крајнов.
СИТНИЦЕ КОЈЕ ЖИВОТ ЗНАЧЕ – 6. децембар – Народно позориште Београд
„Шта ако не буде времена да својим родитељима кажем колико ми је стало до њих, и да сам им захвалан за све што су учинили за мене? Шта ако победим своје муке, и пристанем на родитељску љубав која некад изузетно нервира, некад је ограничавајућа, а често подразумевана? Ко ми је ближи, странац из комшилука или сестра? Како да се поздравим са онима који ће сигурно отићи, ускоро, а да то није само из страха од губитка? Има ли места за радост кад се остари? И зашто смрт није најгора ствар која може да задеси човека?“
- Ово су само нека од питања која смо себи постављали радећи на овом комаду, преиспитујући сопствено незадовољство оним што зовемо обичан живот, и трагајући за конкретним људима који покушавају да живе пуним плућима – каже о представи редитељ Андреј Носов.
- Ту негде, око свих нас, са нама живе људи који се, као и ми, плаше да признају да је разумевање заиста понекад сасвим довољно да се преживи. И онда се ипак умре, али ту нам нема помоћи. Представа је копродукција Народног Позоришта у Београду, Бео Арт-а и Центра за културу Тиват. Помоћник редитеља је Младен Андрејевић, а играју: Нела Михаиловић, Вања Ејдус, Душан Матејић, Нина Нешковић и Раде Ћосић.
Мењати се под старе дане је захтеван и готово немогућ задатак. Сви ти данас кажу да не можеш да мењаш друге, већ само себе. И кад кренеш то да чиниш, а свет, па и твоји најближи остану једнако чудни, троми и заплетени у сопствене мреже – питаш се чему уопште та промена. Наш се главни јунак страшно буни против старости, али је и злоупотребљава да себи олакша. Он живи са женом које више нема, воли децу коју ни не познаје, прави од себе жртву сваки пут кад га се позове на одговорност и страшно пати јер мисли да га сви поштују – а нико стварно не воли.
Знамљиво је да је улога Цезареа Ануцијате била најпре поверена Бранку Цвејићу,који је нажалост током овог позоришног процеса преминуо. Екипа представе завршила је овај комад и посветила га колеги и пријатељу за кога су рекли да је са великом радошћу и посвећењем градио лик у представи.
"НАРОД 'ОЋЕ ПРЕ'СТАВУ" – 29. новембар – „Масука“
Домаћини 46. „Масукиних дана“ имају намеру да добро забаве и насмеју своју публику и као награду јој поклањају нешто другачије читање Шекспира него што смо до сада навикли. Дуго очекивана премијера нове представе Центра за културу "Масука" летос је донела компилацију традиционалног и модерног читања Шекспировог комада "Хамлет". Нешто налик „Хамлету из Мрдуше Доње“ а опет другачије и ново.
„Комад "Народ 'оће пре'ставу" доноси причу о малим људима који желе да се играју позоришта. „У том садашњем времену чека нас косовско-ресавски дијалекат, извитоперене шале на рачун позоришта, културе, па и публике. Тренуци када глумци прелазе на виши ниво, буквално и метафорички, тренутак је када се игра Шекспир. Добро сценско решење, минималне, али упечатљиве измене у костимима, звук бубња у позадини доприносе једној доброј, квалитетној ноти ове представе. Два временска тока представе, различите улоге, високо и ниско преплићу се да бисмо на крају дошли до истоветне поенте. Уз минус фазе и добре успоне, чини нам се да је Позориште „Масука“ добило једну солидну изведбу, која сигурно не оставља равнодушним“ – овако је представу или ти прес'таву видела Љубица Георгијев, професорка књижевности.
Представу је режирао Дејан Цицмиловић, а глумци "Масуке" су као и увек дали народу пре'ставу и још једну годину живота аматеризму.
„РЕЖИМ ЉУБАВИ“ – 2. децембар - Атеље 212
„Режим љубави“ је комедија којом ауторка текста истражује, анализира, коментарише и критикује различите аранжмане љубавног спаривања у савременом кулутрном контексту инстант комуникација на друштвеним мрежама, онлајн дејтинг сајтовима и апликацијама, те проблема успостављања комуникације међу партнерима, онима који партиципирају у одређеном љубавном аранжману: моногамна веза, серијска моногамија, веза са прељубама, тријаде, целибат, бракови… до суочавања са феноменом полиаморије (аранжмана који подразумева љубавни – сексуални и емоционални – однос у коме учествује више субјеката у најразличитијим врстама спаривања).
„Режим љубави“ је комад који је Атеље 212 наручило ауторки Тањи Шљивар, а у склопу репертоарске стратегије развоја и неговања савременог домаћег и страног драмског текста. Редитељ је Бојан Ђорђев, играју: Софија Јуричан, Милош Тимотијевић, Александра Јанковић, Дејан Дедић, Жељко Максимовић и Јелена Илић.
„ЛЕТ ИЗНАД КУКАВИЧИЈЕГ ГНЕЗДА“ – 7. децембар – Театар 011 Београд
Драма овог наслова је класик драмске, позоришне и филмске уметности, написана 1962. године, први пут изведена 1963. на Бродвеју с Кирком Дагласом у главној улози. Деценију касније снимљен је легендарни филм ЛЕТ ИЗНАД КУКАВИЧЈЕГ ГНЕЗДА који улази у анале филмске продукције као један од најбољих филмова америчке кинематографије свих времена. У главним улогама су: Џек Николсон и Лујза Флечер. Филм је добио све могуће награде 1975. године, режирао га је Милош Форман а заснован је на делу Кена Кизија и адаптацији позоришне представе Дејла Васермана. Овенчан је Оскарима у категорији за:најбољег глумца, најбољу глумицу, најбољу режију и најбољи филм.
Издање представе које нам се нуди у извођењу Театра 011 Београд, под редитељском командом Наташе Радоњић,аматерског је ранга али са исто толико награда као поменута светска остварења у својој категорији. На 67. Фестивалу фестивала у Требињу, Златна маска за најбољу представу у целини припала је с разлогом Театру 011, пре тога пут их је водио до победе на Републичком фестивалу аматерског позоришта Србије одлуком жирија публике и до Сребрне плакета за колективну игру. Из Бара су се вратили са наградом за најбољу представу по оцени стручног жирија, победили су и на ФЕДРАС –у у Малом Црнућу, затим и на Позоришним данима „Миливоје Мартиновић – Мартин“ у Богатићу (2024).
„У представи „Лет изнад кукавичјег гнезда“ истражује се комплексна тема да ли су људи у психијатријским установама заиста ментално поремећени или су они који живе у спољашњем свету, подвргнути ненормалном и болесном друштву, у ствари они који су заиста луди. Питање које се поставља јесте: Да ли су прави лудаци затворени у лудницама или су они који су изван њих? Да ли је опште прихваћена нормалност у ствари најопаснија болест?“
СМРТ И ДЕВОЈКА – 10. децембар - БИТЕФ ТЕАТАР Београд
„Смрт и девојка” је редак пример психолошког трилера на сцени. Освета, секс, манипулације су теме које текст истражује на интензивно узбудљив начин. Личне драме и преиспитивања које јунаци доживљавају је оно што публику оставља без даха, док се током 90 минута трајања представе стално питамо коме од њих троје да верујемо.
Текст је написан 1991. године и праизведен у Ројал Корт Театру а затим и на Бродвеју у режији Мајка Николса са премијерном поделом - Глен Клоуз, Џин Хекман, Ричард Драјфус. Пре него што је постао светски познат писац, Дорфман је себе позицинирао као дисидента и професора политичке теорије. Посебност овог текста је преклапање високо политичко и друштвено ангажоване теме са жанровским конвенцијама психолошког трилера, који је мамац за публику.
Паулина, бивша политичка активисткиња, је убеђена да је случајни гост у викендици њеног мужа заправо човек који ју је давно, месецима злостављао и силовао у корист бившег режима. Она га заробљава, везује и покушава да натера да призна шта је радио, док паралелно тестира поверење и разумевање свог мужа, који је иначе адвокат за људска права. Драму изводи БИТЕФ ТЕАТАР Београд, редитељ представе је Никола Љуца, играју: Тамара Крцуновић, Андрија Кузмановић и Александар Ђурица.
Дечија сцена – „Заљубљени вук“ и „Пепељуга“ -
Нису заборављени ни најмлађи поштоваоци позоришне уметности, за њих су у дневном програму предвиђене две представе - вршњака из Пожаревца и Петровца на Млави са представама „Заљубљени вук“ и „Пепељуга“. Крај новембра и прву трећину децембра посветите себи и уметности. Дакле, без премишљања „Сви у Позориште“!
