Друштво

Др Ненад Игњатовић: Од сна до проналаска!

О иновативним методама проф. др Ненада Игњатовића зна се у научним круговима света, али и међу пацијентима који очекују спас од његових проналазака у области биоижењерства људског ткива којима се лече обољења костију. Светски признат научник рођен је (1967) и одрастао у Великој Плани. Дубоки корени га везују за место у коме је провео детињство и младост због чега је једну од многобројних награда, светских и домаћих признања, коју је добио у својој општини, окарактерисао као признање које испуњава душу. 

Селимир Јовановић Селе: Кроз скулптуру говорим док радим!

Селимир Јовановић Селе (1926 – 2010), први школовани вајар из смедеревског региона рођен је 1926. године у Крњеву, где је завршио четвороразредну основну школу. Гимназију је похађао у Смедереву и од тог период његов живот је везан већим делом за смедеревски срез него за родни крај. Са тек навршених 18 година Селе је заједно са својим вршњацима мобилисан у Народно ослободичаку војску и послат у борбу против четника. У сећањима Смедереваца био је и остао њихов човек, гласовити уметник чије је стваралаштво тематски разноврсно, од трансценденталног до чулног, лирски моделовано у камену, глини, челику, бронзи, у мањој мери и дрвету. 

Радојица Бецић: Диктатура кроз демократску процедуру!

Хумориста, сатиричар, афористичар и писац кратких прича и песама, Радојица Бецић (1927 – 2017), лечио се смехом и хумором целог живота. Ко зна, можда је због таквог приступа животу поживео  дугих 90 година и иза себе оставио на стотине афоризама, још више сатиричних прича и пошалица којима је друге засмејавао и убеђивао их да су мелем за душу, лек за сваку рану, посебно ону коју ти други нанесу као неправду, или те одбаце као љутог политичког противника, неистомишљеника и непријатеља народа кога ти више волих сам, него они заједно. 

Ерудита Бранимир Живојиновић: Професор, преводилац, песник... 

„Да нема преводилаца живели бисмо слепи, глуви и мутави“, рекао је једном приликом Бранимир Живојиновић и својим делом и обимним стваралаштвом у потпуности потврдио истинитост реченице која га је пратила кроз живот.

Браћа Кривокућа - Стојко и Марко, храбри вождови саборци!

У већ поменутим изворима, завичајним хроникама, историјским књигама, архивској грађи пожаревачке и смедеревске нахије, наилазимо на податке о још једном храбром Карађорђевом устанику, Марку Кривокући, родом из Марковца. У описима борбе Петра Добрњца и Стевана Синђелића, на Јасењару у Ресави, помиње се један од браће Кривокућа, Марко, док за другог брата Стојка, има у другим белешкама писаног трага. Милан Ђ. Милићевић у „Поменику“ наводи конкретан Марков учинак у борбама и значај његовог јунаштва за устанике и народ овог краја.

Стојан Ђурић: Сликар широког потеза и још ширих погледа на свет!

Стојану Ђурићу, једном од најпознатнијих сликара овог краја, број 13 није био несрећан ни баксузан. Рођен је баш тог датума, у мају 1962. године, у Великој Плани и од најранијег детињства се видело да је вешт са оловком и бојама, да би могао себе на најбољи начин да искаже кроз ликовни израз, чак успешније него речима које му понекад недостају да повеже унутрашњи и спољашњи свет, које га истовремено привлаче и одбијају истом снагом и жестином. Можда је због тога покушао да нађе себе најпре међу правницима, па тек онда када је потпуно сазрело у њему да је победио уметник, одлучује да упише Факултет ликовне уметности у Београду. Завршио је студије 1994. године, а магистратуру 1997,  код професора Момчила Антоновића. 

Јован Обрадовић: Победа на тајним изборима, поштовање за цео живот!

Две године после Великог рата још се није консолидовало стање у земљи, нити се земља опоравила од великих губитака, ни народ није чврсто стајао на ногама, а ни Плана није била проглашена варошицом, кад је политички живот кренуо својим током. Требало је испочетка градити земљу и државу, народ осоколити, припремити га за живот у миру, подићи привреду и кренути у нову неизвесност.

Страна 1 од 43