уторак 11. јул 2017.
Амерички Стејт департмент објавио је 28. јуна Извештај о трговини људима, тзв. ТИП Извештај за 2017. годину. Србија се, као и претходне године, нашла на „листи за посматрање“ у оквиру друге групе. Циљ овог Извештаја је да подигне глобалну свест о проблему трговине људима тако што ће скренути пажњу на различите аспекте ове појаве и указати на појединачне и заједничке напоре међународне заједнице.
Како је извештавано последњих пет година, Србија је земља порекла, транзита и дестинације мушкараца, жена и деце који су жртве трговине људима у циљу сексуалне експлоатације, радне експлоатације, укључујући и рад у кући, и принудне прошње. Држављанке Србије су изложене трговини људима у циљу сексуалне експлоатације коју организују српске криминалне групе у суседним земљама и широм Европе, посебно у Аустрији и Немачкој. Мушкарци су пре свега изложени принудном раду у радно интензивним секторима, као што је грађевинарство, у државама Европе (укључујући Азербејџан, Словенију и Русију) и Уједињене Арапске Емирате. Деца, посебно Роми, су изложени трговини људима у циљу сексуалне експлоатације, принудног рада, принудне прошње и вршења кривичних дела на територији Србији. Хиљаде миграната и избеглица из Авганистана, Ирака, Сирије и суседних земаља који транзитирају кроз Србију или су заустављени у Србији су у ризику од трговине људима у Србији. Пријављени су случајеви да су оптужени трговци покушали да утичу на исход случаја путем мита понуђеног жртви или судији.
Како се наводи у извештају, Влада Србије не испуњава у потпуности минимум стандарда за елиминацију трговине људима, али ипак чини значајне напоре у том правцу. Држава је показала значајне напоре током извештајног периода операционализацијом сталне ударне групе за кријумчарење и трговину људима; идентификовала је већи број жртава и обезбедила смернице за тужиоце и судије за некажњавање жртава трговине људима. Такође, држава је развила и дистрибуирала смернице за индикаторе трговине људима и обучила 630 особа које прве долазе у контакт са жртвама да те смернице примењују. Међутим, држава није интензивирала напоре у односу на претходни извештајни период и није обезбедила довољну заштиту за жртве које учествују у кривичном поступку, због чега су биле изложене застрашивању и секундарној трауматизацији. Непостојање формализованих процедура за идентификацију жртава и превазиђени национални механизам за упућивање су ометали напоре за заштиту жртава. Држава није усвојила стратегију и национални план акције за период 2015-2016, а Савет за борбу против трговине људима се није састајао. Прилив миграната током периода извештавања је значајно оптеретио државне ресурсе, посебно међу службама задуженим за сузбијање трговине људима. Стога је Србија другу годину за редом остала на Листи за посматрање Групе 2.
Према подацима, током 2016. године истрага је вођена против 14 лица, у поређењу са десет случајева трговине људима у циљу сексуалне експлоатације и једног случаја радне експлоатације 2015. године. Кривично гоњење је предузето против 23 оптужених (2015 – 18). Судови су донели осуђујуће пресуде против 22 трговца (2015 – 11). Трговци су осуђени на казне затвора од 2 године и 8 месеци до 7 година и 4 месеца.
Посматрачи су известили да држава није адекватно примењивала законе за сузбијање трговине људима, а тужилаштво често одлучује да гони случајеве трговине људима као нека друга кривична дела за које је запрећена мања казна и које је лакше процесуирати. На пример, у једном предмету трговине људима који је окончан 2016. године, а који је трајао шест година, трговац је прихватио споразум о признају кривице за слабије кривично дело посредовања у вршењу проституције, за шта је осуђен на седам месеци затвора.
Држава је одржала напоре у области заштите жртава. Идентификовано је 49 жртава трговине људима (у поређењу са 36 у 2015). Од тог броја, 29 особа су биле жртве трговине људима у циљу сексуалне експлоатације, седам принудног рада, једна особа је била жртве принудне прошње, једна принуде на вршење кривичних дела, док је 11 особа било вишеструко експлоатисано. Током 2015. године, 21 особа је идентификована као жртва трговине људима у циљу сексуалне експлоатације, три особе су биле изложене принудном раду, десет принудној прошњи и две принуди на вршење кривичних дела. Током 2016. године, међу идентификованим жртвама је било 21 дете, у односу на 22 деце 2015. године. Према Центру за заштиту жртава трговине људима (Центар), већину жртава су чинили држављани/ке Србије експлоатисани/е у Србији. Према подацима ове институције, било је и жртава – држављана Србије који су експлоатисане и идентификоване у иностранству, као и страних држављана које су експлоатисане у иностранству, али су идентификоване у Србији. Држава није обезбедила податке о средствима издвојеним за заштиту жртава за 2016. годину. У 2015. години, за рад Центра из буџета је издвојено 19,7 милиона динара ($168.330).
Држава није имала формалне процедуре за идентификацију жртава, а за упућивање жртава на услуге подршке је коришћен превазиђени национални механизам за упућивање. Према посматрачима, у националном механизму за упућивање недостају прецизно дефинисане улоге и одговорности. Организације и институције које прве долазе у контакт са потенцијалним жртвама су их упућивали у Центар, који је задужен за званичну идентификацију жртава. На тај начин је Центру упућено 150 потенцијалних жртава (2015 – 109); државни органи су упутили 81 особу, институције социјалне заштите 42, а НВО имеђународне организације 27. Према државним подацима, око 100.000 миграната и избеглица је прошло кроз Србију 2016. године. Државни органи су идентификовали две жртве трговине људима међу мигрантима; међутим, НВО сматрају да је много већи број жртава остао неидентификован.
Према наводима извештаја Стејт департмента, држава је смањила напоре у области превенције трговине људима. Стратегија и акциони план за сузбијање трговине људима за период 2015-2016. нису усвојени. Савет за борбу против трговине људима је формиран 2005. године као консултативно тело, али посматрачи кажу да ово тело постоји само на папиру и да се није састајало. Национални координатор за борбу против трговине људима је наставио да спроводи активности на сузбијању трговине људима, иако није имао довољно ресурса нити подршку државе.