петак 01. септембар 2017.
Анализирајући податке које смо прикупили бавећи се проблемом гојазности на подручју општине Велика Плана, уз помоћ стручњака у области педијатрије, дошли смо до закључка да је основана тврдња о порасту броја гојазне деце и у нашој средини. Чак 20 до 30 одсто предшколаца, основаца и средњошколаца у нашој општини има прекомерну тежину, а само у прошлој години регистровано је међу најмлађима пет нових случајава дијабетеса – потврдила је др Снежана Милојевић, педијатар Дома здравља.
Као свуда у свету и код нас је последњих неколико година повећан проценат гојазне деце, почев од одојчади закључно са старијом децом код којих је овај проблем најизразитији. Да је и у нашем окружењу ово постао медицинско - социјални проблем са којим се суочава друштво и због кога би требало предузети хитне превентивне мере сагласни су стручњаци који указују на чињеницу да је гојазност присутна у значајном проценту. Др Снежана Милојевић, педијатар Дома здравља „Др Милан Бане Ђорђевић“ истиче да чак 20 до 30 посто деце има прекомерну тежину
- Применом индекса који одређује степен гојазности регистровали смо умерену гојазност са телесном тежином преко 10 посто, средње тешку гојазност, преко 20 посто и нажалост, највећи број деце има прекомерну телесну тежину, преко 30 посто. То је заправо показатељ стања код нас истовремено и забрињавајућа појава да је мањи проценат умерене и средње гојазне деце, а да је највећи проценат најтежег облика гојазности - прекомерне гојазности, чак 30 процената – каже педијатар здравствене установе кроз коју пролазе сва предшколска и школска деца до завршетка средње школе и у чијим картонима се региструју све промене уочене на редовним и систематским прегледима.
- Проблем постаје од одојачког узраста, од прве године, због чега саветујемо исхрану мајчиним млеком. Кад то није могуће, препоручују се адаптиране формуле, никако кравље млеко или неке сличне замене зато што су протеини потпуно разлочите структуре и зато што је проценат масти далеко већи; и не само што је већи, него су заступљене неквалитетне масти уместо оних квалитетних. Проблем гојазности настаје тако што прво примећујемо код деце прекомерни унос хране, а доприносе му додатно неквалитетна исхрана, брза храна и физичка неактивност – потврђује др Снежана Милојевић раније истакнуте узроке гојазности које као главне кривце за гојазност истичу сви стручњаци у овој области.
- Свакако допринос гојазности даје седатељни начин живота, зависност од телефона, телевизора, компјутера... То је све изрженије и заступљеније код свих генерација, деца су све мање активна, парадокс је и да велики број родитеља, на жалост, тражи да ослободимо децу физичког васпитања, што није у реду и што ми одбијамо. Никада раније није се догађало да дође родитељ да тражи тако нешто. Чак и када су деца била болесна, имала срчаних мана, астму и неке теже болести, родитељи су се стидели и тражили супротно. Ишли су у војску и радили физичко. Сад је потпуно бесмислено стање - деца која су потпуно здрава и способна траже да им напишемо потвдру за особађање од физичког. Наравно, не подржавамо те негативне трендове.
Највећи проблем је код гојазности управо прекомерна тежина, чак 30 посто преко нормалне телесне тежине, каже докторка и наглашава да је у том случају оптерећен целокупни систем организма.
- Прво долази до оптерећења хепато - дигестивног система, троше се ензими... На свет долазимо с одређеним капацитетом енергије и ензима, па ако нешто претерано трошимо пре ћемо истрошити. Метаболички sindrom х долази од повишења масти у крви код деце, што апсолутно није ретка појава. Родитељи углавном буду збуњени кад инсистирамо на томе. Мисле, дете је, па не може да има повећан ниво масти, што није тачно. Процес атеросклерозе почиње у најранијем узрасту. Таложење калцијума и масних материја атерома у крвним судовима почиње од најранијег детињства, из тих разлога врло је важно да водимо рачуна о здравом начину исхране. Јетра се оптерећује, ензими јетре се троше па у лабораторијским налазима налазимо повећне трансаминазе – појашњава др Милојевић процесе који се одвијају у организму под оптерећењем услед повећане гојазности и нездраве исхране.
УТИЦАЈ ГОЈАЗНОСТИ НА ПСИХОФИЗИЧКИ РАЗВОЈ ДЕЦЕ - пројекат портала Планамедиа подржан на конкурсу Министрства културе и информисања уз образложење да бављење овом друштвено значајном темом доприноси превенцији гојазности код деце. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
- Последњих неколико година је утврђено да ћилије масних ткива, које се зову адипоцити, синтетишу саме по себи, de novo, хормон лептин, који је препознат као хормон глади. Имате велику количину масног ткива, адипоцити синтетишу велику количину тог лептина, он уђе у циркулацију, иде у центар хипофизе, дете је гладно, тражи да једе. Ствара се зачаран круг - дете једе, повећана је количина хормона, поново је гладно и томе нема краја ако неко не интеренише на адекватан начин – подсећа докторка на правилну исхрану и последице нездраве хране и штетних навика које у великој мери још у најранијем детињству подстичу родитељи.
- Осим атеросклерозе која почиње у најранијем периоду живота, оно што је јако важно код повећане телесне тежине долази до исцрпљивања панкреаса. Лучи се велика количина инсулина, јавља се хиперинсулинемија. Утврђује се лабораторијским анализама, дете је опет гладно, узима већу количину хране, стално је гладно, поново се лучи још већа количина хормона у организму и на тај начин се наши органски капацитети ензимски и хормонски исцрпљују. Оног момента кад дође до дисбаланса, метаболичког синдрома х, настаје проблем. Имамо мањак инсулина, може да се као последица појави дијабетес, болест модерног доба која је у порасту последњих година – наводи нове податке дечији лекар у вези са проблемима који настају као последица повећане телесне тежине и прекомерне гојазности.
- Ми смо прошле године имали пет новооткивиних дијабетичара што се никада раније није десило. Током низа година регистровали смо по један случај ове болести, док смо практично у прошлој години констатовали епидемију дијабетеса, што заиста никада није било код нас. Што значи да би требало обратити пажњу на поменуте процесе и код деце установити препоручену правилну исхрану и потребну количину физичких активнсоти да би се организам правилно развијао – каже др Милојевић и саветује родитељима да обрате пажњу на исхрану деце свих узраста.
- Оно што ми можемо да урадимо, уз наравно, неопходну помоћ родитеља, је да као рецепт препоручимо квалитетну исхрану, без брезе хране и пуно физичких активности. Избацујемо сокове, вода само и стално вода, риба, поврће, кувано месо, пилеће најчешће, велика количина јогурта, обрно млеко, хлеб у минималним количинама или специјалне врсте са семенкама ражи јечма, хељде, обогаћне сусамом. Сусам је идеалан за снижавање нивоа шећера у крви, ланено семе је феноменалан чистач оганизма. Требало би га стављати у кисело - млечне производе зато што је одличан за детоксикацију оргнаизма, а оно што је најважније забрањујемо грицкалице, заслађене сокове и слаткише. Дете би требало да има пет оброка - три главна и две ужине – препоручује у оквиру здраве исхране др Милојевић и напомиње да не би требало претеривати ни са воћем због велике количине шећера. Довољно је 200 до 300 грама дневно. Тенденција је да се све избалансира и правилно распореди.
- Поред метаболичке контроле дете мора да буде активно, да се бави спортом, да хода, мање да се вози, да користимо ноге, зато их имамо, да не седи поред компјутера, а то је посебан проблем. Већ имамо пацијенте звисне од компјутера и лечимо их. Телефоне и игрце, ограничити. То су стилови живота које морамо да променимо да бисмо имали здраву популацију. То је, поново истичем, заиста велики проблем.
Родитељи различито реагују, потврђује докторка и каже да им није право када им се скрене пажња на гојазност и потенцијане болести. Слушају са неверицом, али када и сами увиде да им је потребна помоћ, долазе да заједо са стручним особљем решавају проблем.
- Ми смо увек ту, наши консултанти у Београду, наши дијететичари и ендокринолози по потреби. Девојчице су, због природе, конституционе грађе и хормонског статуса мало више склоне гојазности. На велики број деце гојазност утиче веома негативно. Не осећају се пријатно зато што их друштво не прихвата, имају различите навике, пате због погрдних надимака, не уклапају се у игре и забаве. Трапави су и троми, нису способни за неке уобичајене активности за које су способни њихови вршњаци. Деца умеју да препознају и пате. Првенствена је одговорност на нама лекарима и родитељима да им помогнемо, али и да превентивно делујемо – закључује докротка Милојевић и подсећа да би било добро када би се и заједница укључила у решавање проблема.
- Друштво може много да уради, првенствено да утиче на стандард грађана, да се промени свест о томе да треба квалитетније да се хранимо. Чињеница је да нисмо сви довољно едуковани када се ради о здравим стиловима живота и здравој исхрани. Наравно, наставници, педагози, васпитачи, сви који се баве децом укључујући и здравствене установе требало би да обрате пажњу на проблем. Неопходно је да се оснује световалиште за борбу против гојазности, за децу и одрасле, зато што је у питању један свеопшти проблем. Саветовалиште и заједничка борба против гојазности, а не борба против ветрењача, нашта се све сведе када су овакве ствари у центру збивања и наравно – каже др Милојевић - увођење системских мера.
- Друштво може да интервенише у том смислу да се киосци брзе хране изместе из близине школа и вртића и да се у васпитно образовним установама успостави контрола припремања ужине. У вртићу се заиста води рачуна о здравим стиловима живота и они су јединствени у том погледу. - закљујучује др Милојевић разговор, уз констатацију да се малишани у нашем вртићу заиста здраво хране.