Младен Чичић: Волео бих да имам услове да се вратим!

 среда 10. јануар 2018.

Сусрети ученика Гимназије у Великој Плани са успешним бившим ђацима ове школе, студентима постдипломских студија широм света који ће кроз неколико година постати доктори наука, универзитетски професори и истраживачи у својим областима, представљају значајно искуство, путоказ којим циљевима могу да стреме уколико им је рад и учење на првом месту. Презентацијама студија у иностранству подстичу интересовање будућих академских грађана да буду истрајни и амбициозни, жељни успеха и знања, уверени да и они могу следити њихове путеве.  

ОГЛЕДАЛО ДРУШТВА - БРИГА О СОЦИЈАЛНО ОСЕТЉИВОЈ КАТЕГОРИЈИ СТАНОВНИКА пројекат портала ПЛАНАМЕДИА подржан на Конкурсу Општинске управе општине Велика Плана за суфинансирање пројеката за остваривање јавног интереса из области јавног информисања за 2017. годину.  Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не  изражавају ставове органа који је доделио средства

По позиву професорке књижевности Јелене Златкове, час гимназијалцима неколико спојених одељења одржао је још један ђак генерације, докторанд на КТХ универзитету у Стокхолму, Младен Чичић. Пре непуних седам година Младен је седео у истим клупама у којима седе ђаци који га знатижељно слушају, ређао петице, побеђивао на такмичењима, свирао гитару, имао времена да учествује у књижевним перформансима „Света речи“. Све је стизао и много тога могао боље и више од других захваљујући доброј организацији рада и слободног времена. И сада му такве ствари полазе за руком кад добро расподели остатак дана.

Младен је на другој години докторских студија електротехнике у Стокхолму. На КТХ  унивеерзитету - Краљевско техничкој високој школи постдипломске студије трају пет година. Кад заврши одлучиће шта даље – катедра или индустрија, наука или менаџмент, свет или Србија.

- У Шведској су мало другачије конципиране докторске студије; имају нешто што се зове лиценцијат и што постоји само у нордијским земљама. Полудокторат од две године – тако нешто. После тога следи лиценцијатски рад, а потом се наставља ка докторату. Докторске студије трају четири године, али се добије још једна година ако предајем, будући да предајем са 20 одсто времена, имам више времена на крају да завршим – каже Младен представљајући начин рада на КТХ универзитету где завршава докторске студије на катедри за аутоматско управљање на Електротехничком факултету.

Младен је у редовном року на ЕТФ-у у Београду на сигналима и системима завршио основне и мастер студије. Просек на основним студијама 9,84, на мастеру 10.

- Имао сам на првој години мање оцене, после сам се средио и добијао углавном десетке. Причао сам гимназијалцима о томе да постоји разлика када се дође на студије из Математичке гимназије и неке друге школе. У великој су предности у односу на нас на самом старту. Боље су припремљени и више знања поседују. На дргој години сам схватио како треба учити и радити. На првој сам често долазио кући, касније сам се више посветио факултету и науци. Дошли су резултати сами од себе – поручује својим млађим колегама да од самог старта ствари поставе на место како би им лакше било током студија

-  Генерално је на ЕТФ-у прва година најтежа. После тога је све много лакше. Каже се да су на електротехници прве три године најтеже, па када се онда пређе у другу, онда иде лако – шали се на исти начин са будућим бруцошима Младен онако како су се са њим шалиле старије колеге, али озбиљно са смешком на озареном лицу прича о томе шта их чека уколико изаберу исти факултет и одлуче да буду успешни као он.

- Учио сам доста као студент и сада на докторским студијама учим, али другачије, гледам да тамо будем стандардно радно време, девет, десет сати, с тим што је радно време флексибилно. На факултету, кад је време да се припремају колоквијуми и испити, радио сам осам, девет, па и десет сати дневно. Кренем после ручка и завршим касно ноћу. То је било углавном у спринтовима за припреме испита.

Младен не плаћа докторске студије, не оптерећује родитеље нити државни буџет, сам зарађује и обезбеђује свој боравак у Шведској.

- Тамо сам запослен. Студије ми дођу скоро бесплатно, моја катедра покрива све то. Информације везане за трошкове студија не видим. Запослен сам и примам плату, то је све што видим и што ме у вези с тим интересује. Како то њихово рачуноводство изведе не знам, моје је да радим. Тако је у Немачкој, Шведској и на већини западних универзитета. Докторске студије какве су код нас су у Италији и још неким земљама и много се разликују, чак и са студијама у Америци. У Америци имају стипендије уместо плате, на други начин функционишу. Они виде мало директније те трошкове школарине.

Младен је одабрао Шведску зато што је КТХ један од најбољих универзитета који се бави аутоматским управљањем што му је био примаран избор и због тога што му је његов садашњи супервизор био препоручен од стране професора као врло добра особа за рад, тако да је њему директно аплицирао и био примљен захваљујући одличним препорукама и изванредним оценама.

- Када бих сада одлучивао, евентуално бих озбиљније размотрио студије на Техничком универзитету у Минхену. Ствар је у томе што ми се чини да нам је немачка култура куд и камо ближа од Шведске. Тешко је објаснити, али Шведска култура је, ако гледамо Hofstedeove димензије културе „најженственија“, немачка, опет под наводницима, је доста мужевна као и српска. С те стране је можда немачка култура нама ближа, али у суштини не би била велика разлика да сам у Минхену  – прави паралелу студија на истим катедрама ЕТФ у Немачкој и Шведској да би они који су у дилеми, а желе да студирају у иностранству могли лакше да се одлуче.

- Био сам током студија у Минхену два пута на курсу. Допао ми се начин рада. Није искључено да тамо одем после студија. Видећу кроз неколико година, када завршим шта ћу даље. Имам још две године да размислим. У суштини волео бих да се вратим кући, али под мојим условима. Не бих се враћао безусловно, али бих волео да имам услове да се вратим. Не морам да останем у Шведској, нисам условљен студијама  – широка ми је Европа – каже самосвесно, сигуран у себе, своје способности и свој квалитет будући доктор електротехнике, стручњак који ће моћи да бира где, шта, када и под којим условима да ради у животу.

- Видећу – првобитна ми је идеја била да останем у академији, али тренутно мало више идем ка индустрији, али постоји лепо средиште између та два, а то су институти где се раде истраживања у мало више примењеном оквиру и без академских притисака. Због тога што је академија изузетно стресна и мора изузетно много да се издаје, да се ради, а тај рад окупира. Истраживање у академији после неког времена престаје да буде чисто истраживање и како се напредује уз ту академскју лествицу све се више сведе на менаџерисање, на мрежење и супервизују сопствених докторских студената, тако да некако постане више академски менаџмент уместо чистог истраживања. Али тако је изгледа свуда – закључује Младен тврдњом да се у индустрији креће са  креативним радом, напредује у том правцу и опет се некако све сведе на менаџмент.

- Мали број младих одабере овај пут који сам ја одабрао. Зато што докторат није лак, да јесте сви би то урадили. Чак се ни новчано не исплати. Ако се само новац гледа, много је исплативије кренути у индустрију одмах. Макар је одмах директно исплативије. Докторат није лак, ако неко воли да се бави науком није тешко, моћи ће да изгура до краја. Можда се ми мало више жалимо него што би требало, али овај избор има и много добрих страна. Доста се путује, што је колико добро, толико и лоше. Доста времена се потроши. Дефинитивно је мање праћен пут, да кажем по српски – каже Младен размишљајући колико младих успешних студената настави да се бави науком после студија.  

- Искрено не знам шта сам мислио када сам кретао на студије. Генерално сам задовољан на професионалном плану. На врло добром сам месту. Хтео сам да докторске студије завршим у иностранству и одлучио да то буде Шведска.  Доста је добра група. Свиђа ми се универзитет и атмосфера у групи. Велики плус да се истраје и започето доведе до краја.  

Младен воли да путујем и жели да искористи сваку прилику да оде негде, на студијско путовање, касније да бира дестинације које би желео да посети.

- Нажалпст немам много времена поред књиге и универзитета за друге ствари. Некада сам свирао, постало је мало комплексније одржавати тај хоби. Имали смо бенд. Свирао сам гитару, на локалу. Недостаје ми помало, али не у смислу да бих сада то желео да радим нужно. Недостаје ми тај цео склоп и сам себи ја у тим годинама који ради то и нема других брига. Кад бих сада тако нешто радио, не би ме испуњавало колико тада, више ми недостаје тај осећај, него нужно и директно то што представља свирање у бенду – подсећа се времена када је све могао што жели да ради а да га не оптерећује и не условљава. Када се ради о конкретним стварима које му из Србије недостају у далеком нордијском свету то су дефинитивно неке ситнице из обичног живота.

- Недостају ми чварци - каже кроз смех – витак и сувоњав момак коме нису важни хедонистички укуси хране у којој се ужива.

- Има тамо доста наших ствари на које смо навикли, чак и  прави јогурт, чему сам захвалан, али чварака нема и признајем да ми недостају. Има ајвара, плазме, неких наших конкретних брендираних производа. Кафа, на пример, већину ствари које овде трошим могу и тамо да набавим у неком облику. Чварке не могу.

Швеђанке су лепе, али другачије од наших Београђанки, и нису онакве каквима су представљане код нас – појашњава ствар са девојкама Младен и индиректно закључујемо да би радије изабрао неку нашу лепотицу из Кнез Михајлове него Швеђанку.

- Наша слика Швеђанки је доиста идеализована, нису све Швеђанке као Швеђанке које замислимо када говоримо о њима. Јесу лепе, доста су фит, у форми, воде здрав живот. Доста се полаже на фитнес, теретану и такве ствари, али да их поредим са Београђанкама не бих – завршава овај део приче мудро, латинском изреком: De gustibus non disputandum est -  O укусима не вреди расправљати. И потврђује да је све добро радио у школи, математику, стране језике, све предмете од реда. И сада му све полази за руком: немачки, енглески, па и шведски, иако не мора да га зна.

-  Музику слушам док радим,  филмови ми доста времена одузимају... Што се тиче серија не могу да се дрзнем да гледам нешто, али ако се лепо организује време стигне се све, за друге важније ствари од филма и серија.

Да буде такав какав јесте у највећој мери заслужна је мама, Наташа Чичић, професорка математике у Гимназији.  Највише је утицала да Младен добро научи математику и програмирање и заволи науку.  Каже да је током школовања и на факултету имао добре професоре и предаваче од којих је учио.

- Ја сам био и остао добар – каже више у шали него у збиљи, али чињенице управо говоре да се није променио, остао је оно што је одувек био. Вредан, одговоран, амбициозан и успешан.  

Правећи портрет о Младену, младом научном раднику који представља заједно са свим осталим младим и успешним људима из наше општине и нашег окружења наш понос и разлог дивљења, враћамо се на почетак. На дане када је као дете знатижељно запиткивао зашто ово, како оно. Једно од питања кога се мама Наташа радо сећа било је: Зашто не идемо тамо, или овамо. Зашто не онде, зашто не овде. На крају, „зашто не идемо свуда.“

Младен стварно сада може свуда. Без оклевања и додатних питања. За њега је свет мали.

 - Испунила ми се жеља да ако желим да одем негде - могу. Већи је проблем сада време. Када сам имао времена, нисам имао могућности, сада када имам могућности, немам времена. Тако то иде.

СТУДИРАЊЕ У ИНОСТРАНСТВУ

TH Royal Institute of Technology (KTH) у Стокхолму је највећи, најстарији и најинтернационалнији технички универзитет у Шведској. КТХ спроводи више од једне трећине техничког истраживачког рада и образовања инжењера на универзитетском нивоу. Едукација и истраживачки рад протежу се од природних наука до свих грана инжењерства и укључују архитектуру, индустријски менаџмент, образовање професора и урбано планирање.

Kungliga Tekniska Högskolan – KTH  који је основан у 1827. је са својих 13 000 студената највећи факултет своје врсте у Скандинавији и један од најреномиранијих техничких факултета у свету. Највећа високошколска установа у граду је Стокхолмски Универзитет основан 1878. године .

Врхунски ниво образовања и истраживања доприноси индивидуалним и друштвеним променама. Истраживачи имају удела у јавности, политици и чине део комитета за Нобелову награду.

Стокхолм је културни и економски центар земље, а богата природа само доприноси невероватном доживљају овог града.

http://fakulteti.edukacija.rs/studiranje-u-inostranstvu/studije-u-svedskoj/