понедељак 29. јануар 2018.
У категорију рањивих група по проблемима са којима се суочавају, процени радне способности и начина живота којим су принуђени да живе, спадају и глува и наглува лица. Општинско удружење глувих и наглувих Велика Плана има 65 чланова, 22 глува и 43 наглува лица. Посао траже три радно способна члана категорисана као особе са инвалидитетом. Једно наглуво лице има стално запослење, док је један радно ангажован на привременим пословима. Један од чланова ове организације је бивши радник Фабрике Гоша, тренутно без запослења. Остали користе принадлежности које им у складу са законом припадају.
ОГЛЕДАЛО ДРУШТВА - БРИГА О СОЦИЈАЛНО ОСЕТЉИВОЈ КАТЕГОРИЈИ СТАНОВНИКА пројекат портала ПЛАНАМЕДИА подржан на Конкурсу Општинске управе општине Велика Плана за суфинансирање пројеката за остваривање јавног интереса из области јавног информисања за 2017. годину. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства
Преко удружења коме припадају чланови остварују своја права и информишу се о активностима којима могу да се прикључе. Удружење се бави социо-хуманитарном делатношћу, а финансира се средствима предвиђеним у буџету Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Републике Србије и локалне самоуправе. Асоцијација има редован годишњи програм Преводилачког сервиса за знаковни језик, као и пројекте едукације о основним појмовима знаковног језика ученика у основним школама и запослених у јавним предузећима и установама.
До сада је оспособљено шест преводилаца, први степен обуке је савладало 16 лица, а у оквиру пројекта оспособљавања деце у основним школама да комуницирају језиком глувих и наглувих течај је завршен у ОШ „II Шумадијски одред“ у Марковцу, ОШ „Радица Ранковић“ у Лозовику и ОШ „Вук Караџић“ у Крњеву, док ће се едукација, уколико пројекат буде подржан од стране локлане самоупораве, наставити у ОШ „Свети Сава“ током ове године. По речима председника удружења, Живомира Марјановића, планирано је да се едукација за бољу комуникацију са глувим и наглумим лицимна настави у јавним установама и радницима на шалтерима.
У Србији живи око 30.000 глувих и око 100.000 наглувих особа, истакнуто је на свечаној академији поводом 70 година постојања и рада Савеза глувих и наглувих Србије. Савез је поводом рођендана припремио и издао монографију, али и филм под називом "Седамдесет година за добро глувог човека".
Иначе, глуви и наглуви често износе примедбе на скуповимна, форумима и преко друштвених мрежа да је неопходно обезбедити за њихове потребе титловане филмове и садржаје на националним сервисима како би били у могућности да прате редовне информативне и остале програме на домаћим каналима.
- Филм урађен без титла особама са оштећеним слухом није ни од какве користи. На многим страним каналима могуће је одабрати опцију да се укључи титл. Врло корисно. Ми у кући не гледамо ништа домаће јер програм није прилагођен глувим и наглувим особама. Исто тако би требало бар један дневник РТС, Пинка или Прве да има знаковног преводиоца – каже Мирјана М. једна од оних којима је потребно да буду у контакту са светом путем јавног сервиса.
- Иако Закон о употреби знаковног језика усвојен 2015. обавезује јавне установе да обезбеде тумаче знаковног језика, комуникација није увек лака. Помоћ
тумача глувим и наглувим особама потребна је да би осетили сигурност, добили праву информацију у јавним установама, нарочито судству и здравству – истиче Марјановић и најављује ускоро почетак рада новог циклуса знаковне школе у Врњачкој Бањи за припрему преводилаца где ће и Велика Плана имати прилику да обезбеди усавршавање једног лица за рад са глувим и наглувим особама. Добиће сертификат тумача за знаковни језик, који ће бити на располагању глувим и наглувим лицима у Великој Плани. До сада су такве услуге у удружењу попуњавали ангажовањем сертификованог преводиоца са стране.
- То је изузетно важно за средину у којој живимо да имамо стручно лице које ће преводити на скуповима посвећеним нашим члановима да би биље разумели шта им се прича, каква права имају, којим активностима да се прикључе. Да боље схвате докторе, како да користе терапију која им је прописана. Све је то од суштинског значаја за наше чланове. Посебно за децу која похађају школу – каже председник Удружења глувих и наглувих у Великој Плани.
Највећи проблеми глувих и наглувих су примећени у здравственим установама. За сада у дому здравља и болници у Великој Плани и Смедеревској Паланци нема овлашћеног преводиоца. Преко преводилачког сервиса помоћ тумача затраже лица оштећеног слуха и говора када не могу на други начин да остваре своје потребе.
- Како немамо могућности у нашој средини да одговоримо захтевима наших чланова, трудимо се да подигнемо ниво комуникације и да што више лица из јавног сектора који могу да дођу у контакт са глувим и наглувим лицима оспособимо да комуницирају са њима гестовним језиком – наглашава Марјановић.
Иако је Закон ступио на снагу 7. маја 2015. године, глуви и наглуви истичу да још нема помака. Очекују промене Закона, бољу комуникацију преко тумача и да се школовање тумача уведе у систем образовања.
Потпредседница Савеза глувих и наглувих Србије, Сузана Маслаћ, истакла је недавно да су у последњих неколико година учињени помаци што се тиче законодавства. Усвојен је Закон о забрани дискриминације и Закон о употреби знаковног језика који би морао у догледно време да претрпи измене како би се у потпуности обухватиле стварне потребе и пружила комплетна заштита особа оштећеног слуха. Још увек недостају слушни апарати, али су глуви показали да су равноправни чланови заједнице и да нису ником на терету, истичу на разним скуповима представници ове асоцијације.
Савез глувих и наглувих Србије укључује у једну целину 48 разних удружења широм Србије, а недавно су у Србији отворене и 43 канцеларије преводилачког сервиса.
Савез глувих и наглувих Србије је једна од најстаријих и највећих инвалидских организација у Србији, а организовано деловање глувих и наглувих лица датира још од 1926. године. Савез је званично основан 2. новембра 1944. године.
Општинска организација слепих и слабовидих Велика Плана формирана је 1984. године и регистрована као удружење грађана. Поред социо-хуманитарне делатности домаћин је Традиционалног меморијалног турнира у шаху који се одржава сваке године.
Центар за социјални рад има непосредан утицај кроз пружање помоћи својим корисницима. Учествује у организацији сервиса персоналних асистената, и личног пратиоца детета. Локална самоуправа као посредан актер даје финансијску помоћ установама и удружењима који су својим радом везани за програм помоћи особама са инвалидитетом.
Све основне школе пружају могућност образовања особама са инвалидитетом.