Обуком школских тимова против насиља, пред почетак нове школске године, УГ „Свет речи“ са партнерским школама из: Велике Плане, Смедеревске Паланке, Пожаревца, Деспотовца, Кучева и Великог Градишта, започело је реализацију пројекта „НАЈјаче против насиља“. Уз подршку Министарства омладине и спорта, овог пута акценат се ставља на подизање капацитета Тимова против насиља за рад са младима који врше насиље. Коришћењем техника форум театра и театра потлачених и укључивањем младих који су починиоци насиља шири се круг активних бораца против насиља. На дводневном семинару окупило се 25 ученика и десет ментора.
Идеја је да међу полазницима обуке из редова омладине буду и ученици склони насилном понашању који ће бити укључени у рад тимова против насиља са којима ће заједно организовати мини обуке у својим школама и припремати перформансе који ће се изводити у 25 основних и средњих школа у градовима и општинама обухваћеним пројектом.
У акцијама „Зид НЕнасиља“, постављањем информативних штандова, организацијом ликовних изложби са темом НЕнасиља и израдом календара са 12 најуспешнијих радова из свих средина, послаће поруку друштвеној заједници да се сви у складу својих могућности, знања и умећа укључе у свеопшту борбу против насиља међу младима. Календар НЕнасиља за 2021. годину биће промовисан на Симпозијуму у Деспотовцу на завршници пројектних активности крајем године.
Међу учесницима пројекта на дводневној обуци владало је уверење да се активним учешћем у пројекту оспособљавају да се боре против насиља и да ће будућим ангажовањем дати допринос да се насиље смањи у школама и објектима у којима се друже и виђају млади. Све активности вођене су идејом да се никада не заборави трагичан догађај у којем је, као жртва насиља, живот изгубио Стефан Филић, матурант ЕУШ „Вук Караџић“.
Вељко Јовановић каже да су утисци добри, организација на завидном нивоу и да је доста тога научио на обуци.
- Све што смо овде научили, ако бисмо у животу користили насиља не би било међу младима. Насиље сам и раније могао да препознам, сада знам којим метедома бих могао да га зауставим. Није нешто што ме толико занима да бих могао у већој мери да се посветим овој теми, али ме је свакако инспирисало да се борим против појаве која узима маха у друштву и међу ученицима.
И Вељко Блажић истиче да је вишеструко корисно било учешће на тренингу за едукаторе у борби против насиља.
- Пројекат је јако занимљив и требало би да покажемо свима да насиље може да се решава речима, а не још већим насиљем. Имаћемо још много пројеката о овоме, мислим да један није довољан, људи не слушају једни друге, нетрпељиви су и недовољно упућени у опасности које носи са собом нетолерантан став према другима. Нисам на исти начин размишљао о насиљу. Променио сам се, речима сукобе решавам јер насиље рађа ново насиље ако покушавамо силом да решавамо неспоразуме међу нама.
Мартини Даничић се свидео начин рада, нарочито приступ тренера овако озбиљној теми која наводи на дубоко размишљање.
- Било је веома занимљиво и поучано, на моменте забавно. Вратили смо се на дане раног детињства и научили да све што се решава насиљем може да се реши много успешније, на некин други начин, без последица и употребе силе.
Она каже да су довољно добро обучени да неком помогну и заштите жртву, али да насилника генерално не могу да промене уколико се он сам не потруди да мења ставове и начин живота.
- У мом окружењу нема толико насиља јер се не дружим са таквим особама, али виђам га често: у школи, на улици, по граду, генерално има га свуда. Могу да га препознам, могу да позовем неког у помоћ да би га спречила.
Андрија Перић је прошао неколико обука против насиља и овом приликом рекао да је стекао додатна искуства и вештине у борби против насиља.
- Људе које упознјем на оваквим скуповима су зрелији од својих вршњака, имају другачија размишљања, ставове и одлучност да се боре против насиља. Поносан сам што могу на известан начин да помогнем другима. Верујем да се може утицати на промену свести људи оваквим перформансима.
Учеснике пројекта посетили су и присуствовали извођењу завршног перформанса чланови породице настрадалог младића Стефана Филића. Неми од бола, одлучни да својом трагедијом и тугом помогну да се оваква трагедија више не понови, дали су подршку активностима пројектног тима.
- Не дао Бог ником да се ово деси. Имали смо дете које је било за пример. Дете којим се улица поносила док је био жив. Кад га комшије хвале у овим злим временима, шта можете више да кажете о таквом детету, осим да је био добар и ненасилан, а страда је као жртва насиља. Свима је помагао, све је сам радио, све петице и похвале је добијао – каже са великим болом и тугом у гласу и погледу отац Ненад Филић.
- Био је златно дете, да сваки родитељ пожели таквог сина. Зашто њему да се ово деси, не знам. Не схватам где смо погрешили, што смо га тако васпитали. И после ове трагедије, сигуран сам да бих исти приступ имао, исто бих учио децу да не буду разбојници. Неко зло се увукло у друштво, не могу да схватим зашто то раде млади, зашто они посежу за силом – једва коментарише случај насиља отац трагично настрадалог младиће и поручује родитељима да се баве озбиљније и савесније својом децом.
- Морамо више пажње ми родитељи да посвећујемо васпитњу деце. Када се појави неки проблем да посредујемо међу њима, помогнемо мирним путем да се реши сукоб. Да не дође до овог. Сваки родитељ зна какво му је дете, па ако је насилно да он сам тражи од наставника или учитеља да буде кажњено, никако да се извлачи и да тражи да му се гледа кроз прсте и избегне казна. Чине му услугу, а у ствари га увлаче у прекршаје – прича са горчином отац Ненад, у намери да посаветује да се никада овако нешто не понови.
- Ови момци су имали толико кривичних и прекршајних пријава пре овог догађаја, извукли су их без казне. Друштво има је дало шансу, што је добо. Сматрам да треба дати прилику изгреднику да се поправи, али повратнике шансе нема. Направљена је грешка за њихова ранија недела, платило је моје дете, али искрено требало би пооштрити казне да би се будући насилници пре употребе силе запитали шта их чека ако крше закон – рекао је Ненад и подсетио да је 23. септембра заказано рочиште насилницима пред Вишим судом у Смедереву
- Судије су одрадиле коректо истрагу, то нама конкретно не значи ништа, али је добро због друге деце, да се овако нешто не понови. У сваком месту постоји нека група 20-30 хулигана која ствара нереде. Можда деца нису толико лоша, али их нешто, живот, друштво, окружење неке друге муке терају да то раде... Можда други имају, они немају... Не могу то да објасним, покушавам само да размишљам шта их наводи да се тако деструктивно понашају на штету недужних људи из њиховог окружења.
Тренер на пројекту у раду са младима, глумац Мирослав Николић, у свом обраћању пред извођење перформанса рекао је да је превентиван рад са младима један од могућих ефикасних начина за заустављање насиља.
– Знамо добро трагичан разлог због којег смо данас овде окупљени. Немам праве речи, нити могу да их нађем. Ово што ћете видети није ништа претенденциозно, нисмо желели да намећемо нешто, осим да пренесемо нешто од оног што се њима дешава. Слике које ћете препознати су врло сведене и део су њихових личних прича. Шаљемо јасну порукун да се овако нешто више никад не понови – поручио је Мирослав.
И Милош Дикић, тренер на пројекту у форум театру, унео је у рад са младима личне емоције будући да је одрастао у Великој Плани и да га период адолесценције везује за ово место.
- Оно што смо ми данас урадили и оно што Стефанова породица ради, сви ми овде окупљени, јесте оно што треба убудуће да радимо да би насиње сузбили и одагнали га из окружења деце и омладине. Упознао сам Стефанове родитеље, његовог брата и тетку, и од њих добио подршку. За мене је то велики знак да људи који живе са свим тим што носи овако велика трагедија могу да дају другима подршку, онда смо ми дриги, који сви заједно имамо разне изазове у животу, најмање смо дужни да једни другима пружамо подршку и покушамо да разумемо шта се са свима нама и око нас дешава. Уверен сам да је неопходна подршка и велики труд да сачувамо децу, младе, једни друге и да то радимо на овакав начи. Отворености за разговор, у духу мира и толеранције који сви ми сада осећамо упркос свему што се догодило младићу пред којим је био живот.
Јелена Златкова, ауторка пројекта, председница УГ „Свет речи“ у свом обраћању окупљеним грађанима пред извођење перформанса посвећеном страдању Стефана Филић, рекла је да се са својим тимом против свих облика насиља едукацијом кроз пројекте бори од 2005.
- „Свет речи“ ради од оснивања превенцију насиља - породичног, родно заснованог, вршњачког... Ово што се догодило Стефану је био само окидач да ми наставимо да радимо нешто што смо радили до сада. Прошле године смо радећи на једном пројекту формирали у седам школа тимове медијатора који посредују међу младима у вршњачком насиљу. Ове годи овим пројектом посвећеним нашем Стефану, окупљено је из шест градова и 7 школа више хиљада младих. Прича неће да се заустави овде. Млади и њихови професори из ових градова шириће идеју ненасиља и причаће о Стефану – рекла је Јелена и поручила родитељима и родбини трагично настрадалог младица да ће како су млади у свом извођењу перформанса рекли, Стефан увек бити међу нама.
- Довољно је то да знате да нисте усамљени у свом болу и да сви саосећамо и знамо како је вама сада. Оно што ми као организација која се бори против насиља можемо јесте да у будућности дамо допринос сузбијању насиља тако што нећемо радити само са младима који треба да спречавају сукобе, него да нам циљна група буду и људи који праве сукобе и изазивају насиље. Смањење оцене из влададања не даје никакве резултате. Желимо да код тих младих освестимо тренутак кад су постали насилни, који је преломни тренутак допринео да се од безазлене деце стварају насилници. Сведоци смо да су нам у све већој мери млади изложени насиљу, било да трпе насиље или су сами насилници, због тога је неопходно да сви заједно радимо више на спречавању појава и заштити жртава.