Да се неспоразуми између вршњака могу решити мирним путем, медијацијом, разговором и лепим рчима уверили су се на тренингу „Медијацијом против насиља“ основци из шест сеоских основних школа окупљени око идеје да се јавности скрене пажња на растући проблем насиља међу вршњацима. Обуку су савладали основци из: Раброва (општина Кучево), Стењевца и Ресавице (Деспотовац), Брадарца (Пожаревац), Глоговца из Јагодине и Лозовика (Велика Плана). Партнери на пројекту су и једна градска школа у општини Смедеревска Паланка и две срдње школе (ТШ „Никола Тесла“ из Велике Плане и ТШ из Дспотовца). И они су на тренингу савладали технику медијације у борби против насиља. Пројекат„Имамо право на живот без насиља!“ реализује УГ „Свет речи“ уз подршку Фондације за отворено друштво Србија.
На тренингу за медијаторе ђаци из поменутих школа су научили технику комуникације са вршњацима у циљу спречавања насиља у школама, а са обуке у Великој Плани сви су понели уз стечено знање и савладану вештину медијације, лепе утиске и очекивања да ће научено применити како би допринели смањењу насиља у школама.
Сара Ђурђевић је научила на тренингу да сви њени вршњаци имају иста права као и она, да не треба никога понижавати и да је племенито некоме помоћи уколико му је помоћ неопходна.
- Све можемо да решимо лепим речима. Насиља има у мањој мери углавном смо мирни и дисциплиновани. Мислим да све може да се реши разговором, то смо и овде научили. Дечаци су груби, насилни, онда и ми узвраћамо не размишљајући да тако можда подстичемо насиље, али нам је то начин борбе да се супротставимо насилнику. Када је озбиљније позивамо наставнике или родитеље. Нема случајева насиља у школи који су били већег обима, нити каква претња за сигурност ученика.
Милица Димитријевић, каже да је за њу медијација новина, али да је значајно и корисно искуство које ће моћи да примени у комуникацији са вршњацима, али и у животним ситуацијама уколико буде потребно да се супротстави насилнику.
-Не треба да се тучемо, да задиркујемо друге. Када вређамо друге можемо очекивати да нам жртва узврати истом мером па да се сукоб продуби. Мислим да је велика претња за све нас интернет насиље. Нисмо имали такве случајеве, али знамо да има таквих појава и да су веома непријатни за жртву. Причамо све родитељима шта се дешава у школи што нам на известан начин даје утисак да смо заштићени и мирни у овом периоду живота када нам родитељи и наставници помажу да не будемо увучени у насилне ситуације.
Анђела Марковић из Дубоког рекла је да је за њу тренинг био веома занимљив и користан.
- Нема насиља у мојој школи, не појављују се тако често ситуације које су озбиљнији сукоби међу нама. Ако затреба позовемо наставника и то решавамо са њима.
Елена Марковић из Глоговаца каже да је било занимљиво и да је много научила од предавача, али и од вршњака из примера на радионицама које су заједно решавали. – Знам како да се понашам и препознам насиље кад се таква ситуација догађа. Схватила сам из медијације да ништа не мора насиљем, могуће је на друге, боље и безбедније начине решавати сукобе међу вршњацима, а да не позивамо у помоћ, уколико није неопходно, наставнике и родитеље.
И Тијана Николић из Смедеревске Паланка каже да јој је било занимљиво и поучно. Доста тога је научила, најзначајније од свега како да реагује мирећи људе у конфликту.
- Волим то да радим, баш ми се свиђа. Мислим да ћу убудуће више пажње посветити медијацији и мирном начину решавања проблема међу људима, не само међу вршњацима.
Њена другарица из школе, Уна Русалић, понела је са тренинга лепе утиске и нова сазнања.
- Значајно је да после ове обуке проширимо вест о насиљу и скренемо пажњу друштву на појаву која има штетне последице по све нас. Има насиља, сви облици су присутни, покушавамо да га зауставимо, некад успевамо, кад нам не иде укључују се институције. Туче су честе, свађе скоро свакодневно. Наставници интервенишу, теткице су ту кад затреба. Дешава се да нико не види да је дошло до туче што има веће и опасније последице. Против тога ћемо се борити савесније након ове едукације.
Ивона Мушановић из Ресавице сматра да је све било супер, да су нешто ново сви научили и да ће када дође до свађе моћи да реагују са више искуства и стеченог знања о медијацији.
- Препознајем насилне ситуције, знаћу од сада и да реагујем како треба.
Вукана Јовановић из исте школе у Ресавици каже да је за учеснике тренинга медијација била нов појам, али да су сви добро схватили шта значи и како да је примењују.
- По овоме што смо радили мислим да ћемо лакше решавати насилне ситуације и утицати да се насиље смањи. Има насиља у мојој школи али није толико драстично. Наставници и педагози решавају успешно такве сукобе. Испричаћу вршњацима све што сам научила и са њима предузети мере да насиља не буде међу нама, то и јесте циљ овог пројекта и разлог због чега смо овде.
Јелена Симић, ученица из Лозовик рекла је да је било занимљиво и забавно дружење са вршњацима и да је много тога научила на тренингу.
- Причамо о проблемима, могућим конфликтним ситуацијама, тражимо решења... Занимљиво је и инспиративно. Ове измаштане ситуације које смо користили као моделе за разумевање медијације могу да се појаве у стварном животу. Лакше ћемо их препознати и решавати. Нема код нас насиља као код других, али су мере предустрожности неопходне да га ни у будуће не буде.
Њена другарица из школе, Наталија Јовановић рекла је да је за њу било опуштајуће дружење са вршњацима из других школа, без стреса и страха од непознатог. Научила је неке нове ствари за које није знала да се могу примењивати у комуникацији са вршњацима и да је размењивање искуства било драгоцено за све учеснике.
- Сада знам како да се понашам у одређеним ситуацијама. Јесам могла да препознам насиље, а сада могу и да реагујем. Мој задатак ће бити да само укажем на проблем, нећу да се мешам и сугеришем решење. Понашаћу се као трећа особа у њиховом спору и знам шта треба да радим.
Трећа чланица лозовичког тима, Сара Пауновић, биће значајна подршка друговима. Научила је да препозна насиље, каже да зна како да решава конфликтне ситуације и како да помогне у сузбијању насиља.
- Очекујем да још напредујем – каже самоуверено.
Огњен Грујић из Глоговца као значајно искуство наводи сусрет са новим појмовима и занимљиво дружење са вршњацима.
- Имало сам неких сличних ситуација као на вежбама, али тада нисам знао како би било најбоље да реагујем. Сада знам и мислим да могу и другима да пренесем стечено знање. Показаћу друговима све што сам научио овде, а што ће бити корисно свима нама.
Анђела Марковић из школе у Дубоком потврђује мишљење свих учесника да је било занимљиво и корисно и да ће као сви њени другови из тима за медијацију уложити напоре да се у њеној школи насиље не појављује као што га ни до сада није било.
- Занимљиво је било, много сам научила, најпре како да се понашам и препознам насиље. Ништа не мора насиљем, може на друге, боље и безбедније начине – каже Елена Марковић из Глоговца.
Занимљиво је било и за Тијану Николић из Смедеревске Паланка. Научила је како да смири стране у конфликту и констатовала да јој се баш допада што је открила шта све пружа медијација.
- Волим то да радим, баш ми се свиђа.
Слађана Масловарић, педагог из Смедеревске Паланке, рекла је да су деца била одушевљена, креативна и пуна самопоуздања и да ће убудуће искуство преносити на прави начин својим друговима.
- Стекао се утисак да су на правом месту, у правом тренутку када могу много да науче и да искористе знање у будућности, али и да буду свесни да је насиље непожељно у комуникацији са вршњацима. Мислим да ће бити јако корисно и применљиво стечено знање. Има насиља, имали смо групу насилних ученика и разноразних конфликата али су завршили школу и тако нас спасили нових неприојатности. Било је озбиљних ситуација када смо укључивали друге организације, полицију, министарство... Свега је било. Надамо се да сличних ситуација више неће бити.
Даница Гостић, педагог из Ресавице, са собом носи очекивана знања и доста примера које ће користити током рада.
- Деца су била заинтересована, али им је ово изненађење, нису имали овакав вид комуникације који има карактер дружења и учења истовремено. За њих је овај доживљај више него екскурзија. Има насиља у школама, примећујемо га и покушавамо да га спречимо. Очито да је присутно много беса и незадовољство код деце и код одраслих. Све то од нас полази и од нас зависи да ли ће ескалирати или ће се зауставити. Недостаје позитивна енегрија, а неопходна је за добру комуникацију сваком од нас. Долазе деца на разговор, радиомо радионице, указујемо на последице лошег понашања и недисциплине, а долазе и кад морамо да решимо неке сукобе. Највише се плашим интернет насиља које излази из оквира школе. Има га на нивоу целе Србије. Свако узима за право да каже шта хоће, без обзира на то да ли је истина или дезинформација – каже Даница уз поруку колегама да обрате већу пажњу на своју децу и ђаке како се понашају и колико штете наносе својим егоизмом и непромишљеним гестовима другој деци.
За Јелену Недељковић из Глоговца, наставницу математике, информатике и рачунарства, овај тренинг је био скуп занимљивог и корисног.
- Нешто је било познато од раније, али у сваком случају корисно и примењиво у пракси. За нас је јако важно да научимо како да реагујемо када се нађемо у сличној ситуацији као што смо овде имали примере на којима смо вежбали медијацију. Ако будемо у неким недоумицама биће нам лакше да реагујемо.
И Наташа Милојковић из Глоговца носи искуства која ће у настави моћи да примени. До сада се није сусретала са насиљем зато што су сеоска деца мирна и дисциплинована, али је спремна, кад затреба, да стечено искуство пренесе на друге како би се спречиле насилне ситуације.
- Могу да реагујем оснажена сам и заинтересована да више сазнам о методама медијације која, чини ми се, може да буде позитиван пример како реаговати када се насиље деси.
