Повезивао је две обале више од једног столећа

Старије генерације Плањана земни остаци Старог жабарског моста, бетонски стубови зароњени у дно Мораве, закрчени грањем, камењем и ружним отпадом који са собом носи лењим током кроз равницу највећа српска река, подсећају на време када се са једне обале на другу прелазило преко ускок коловоза прекривеног протрулелим талпама. Још старији, малобројни због давно прошлог времена, знају какву је улогу ова челична конструкција имала за време рата приликом ослобађања источних и централних делова Србије од окупатора. Дуги низ година био је стари мост једина веза овог краја са десом обалом, и насељима преко реке – Ливадицом, Жабарима, Петровцем на Млави.

Морава као најдужа српска река протиче готово кроз половину територије опшине Велика Плана

Године 1969. код села Лозовика, са дна Велике Мораве извучен је стари чамац дужине 12 метара, пречиника један метар. Био ј прекривен муљем и тако конзервиран сачуван од труљења и пропадања. Пренет је код цркве Покајница у Завичајни музеј општине Велика Плана. Чамац је заштићен и покривен надстрешницом, доступан посетиоцима. Научна анализа над њим није извршена због чега се не може поуздано утврдити време настанка. Чамац је уствари дуго храстово дебло издубљено нагоревањем, а претпоставља се да потиче из доба досељавања Срба на Балкан. То потврђује да је река била један од значајнијих водених путева досељеника и староседелаца на полуострву.

Српска национална капа прешла је одавно границе Балкана одакле путује по свету где год иде Србин у потрази за спокојем и бољим животом

Говорити о шајкачи, њеном значају и пореклу, исто је што и распредати причу о береткама, панама шеширу, рубашкама или козачкој шубари. Сви поменути одевни предмети представљају културну тековину једног народа која је на известан начин сведочанство судбине и развоја не само тог народа коме припадају, него и целог историјског и цивилизацијског тока карактеристичног за период настанка.

УГ „Свет речи“ новим пројектом наставља едукацију средњошколаца о облицима насиља и начинима борбе у процесу сузбијања вршњачког насиља које узима маха у средњим школама широм Србије. Уз подршку , Удружење " из Велике Плане реализује од јула до децембра пројекат чији је циљ информисање, едуковање и подизање свести ученика о насиљу и њихово оспособљавање и мотивисање за преузимање активне улоге у стварању ненасилне атмосфере у школама и односима међу младима.

Велика Плана је с почетка 19. века у односу на већа села дуж главног друма, као што су Лозовик, Сараорци, Марковац, Стари и Нови Аџибеговац, Велико Орашје, заостајала по броју кафанa; касније је тај „недостатак“ допунила дупло већим бројем него сви остали заједно

Дуго су ослобођени од турског ропства житељи насља у околини Велике Плане чекали на кафане и дућане. О њима су само приповедали трговци и путници који су се послом или школовања ради одвајали повремено од завичаја. Тек после Другог српског устанка и добијања повластица од Порте, у Србији почињу да ничу угоститељски објекти а да нису уз Царигрдски друм, формирани зарад потреба каравана и војних формација које су се кретале овом трасом главног правца ка истоку и обрнутим смером ка Београду. По селима у самом средишту насеља ницале су кафане чим се прочуло да их имају и у дригим местима и да служе за окупљање, па и забаву.

Да се насиље може спречити ангажовањем младих, радом у групама, упошљавањем менталних и физичких способности, мишљења је професорка физике у Пожаревачкој гимназији, Маја Јовановић Глигоријевић. Као менторка секције Примењене физике и електронике (роботике), педагошки саветник од  прошле школске године, ментор свог тима на пројекту „Света речи“ „НАЈјаче против насиља“, уверила се безброј пута да ђаци окупљени око идеје компјутеризације и роботике немају жеље да исказују своје склоности непримереним понашањем нити да намећу насилно своје ставове другима. Пројекат је подржало Министарство омладине и спорта.