петак 27. јануар 2017.
Академијама и приредбама у Србији 27. јануара обележен је школски празник, Савиндан, који се у знак захвалности за сва велика дела која је Свети Сава учинио за Србе и православље као школска слава у Србији званично обележава од 1840. године. По писаним и сачуваним документима наше школе као свог патрона прослављале су светитеља и пре овог датума. Цела недеља била је у знаку светосавља, а у четвртак и петак у свим основним и средњим школама и установама културе организоване су манифестације Сави у част.
У ОШ „Свети Сава“ сечењу славског колача присуствовали су представници црквене општине и локалне самоуправре. Вероучитељ Жељко Павловић је овом приликом подсетио на значај саборности и потребу да се у оваквим приликама деца и просветни радници сећају свих добрих дела које је за православље и народ учинио Растко Немањић.
Да и предшколци знају ко је Свети Сава показали су на приредби пригодним програмом. Научили су без грешке химну Светом Сави, причали анегдоте из живота првог српског просветитеља, истакли најзначајније догађање везане за српску цркву и историју српског народа.
Знали су уз помоћ васпитача да истакну допринос српског принца, Растка Немањића, за развој писмености, отварање прве болнице, праведног суђења, унапређења земљорадње, напретка у грађевинарству и обради метала... Знали су и да је саградио Хиландар на Светој Гори, измирио посвађану браћу, зидао цркве и манастире...
У складу са очувањем и ширењем духовности и традиције светосавља одржана је Градска светосавска академија. О Светом Сави, највољенијем српском принцу који је за живота поштован као велики државник и дипломата, о архиепископу српских и приморских земаља који је у средњем веку као Христов намесник на земљи издејствовао докумет о постојању српске цркве, о човеку који је био први у свему говорила је вероучитељка Марија Павловић.
- Ево дана који створи Господ, радујмо се и веселимо њему, како рече и прорече псалмопевац Давид. Истинска је радост нама православним Србима празновати и подражавати лучу отачаства српскога, најдивнијег српског сина, Растка Немањића, у монташтву названог Сава, Свети Сава. Данас у овим смутним временима, када су дела милосрђа и човекољубље сведена на формате хуманитарних организација и спорадичне изливе добротворства кроз штампане медије, прави је моменат да уђемо у ходнике времена Немањићког доба, у време када су формирани темељи нашег верског, културног и националног идентитета и да потражимо пројављену истину кроз љубав ка ближњем свом - рекла је у свом казивању вероучитељка и неминовно своје обраћање повезала са првим у низу лозе Немањића. 
- Велики српски жупан Стефан Немања, који владаше свима српским земљама, имаше небројено мноштво искушења од борбе са браћом код Пантина до прогањања богумилске јереси, али са увереношћу срца свога он добар рат ратова, трку заврши, веру одржа и остави нам у аманет своје завештање кроз перо Милета Недића. "Кад владар зида цркву, не зида је за себе, ни за своје синове и унучад, нега за народ који ће је кроз векове походити. Тако се ствара држава, а црква је, чедо моје, велика корабља, лађа која плови према дубоким и далеким, нама незнаним људима и временима. У који год век доплови, довешће и нас и показати нас нашим још нерођеним потомцима - истакла је ову мисао Марија Павловић као увод у набрајање непролазних дела утемељитеља православља, архиепсикопа Светог Саве.
- Потомство Светог Симеуна мирпоточивог, та благородна лоза Немамањића, обилује мноштвом божанствених плодова вере, али један изданак би плод молитве од бога дан, Богу и намењен, благородни младић Растко Немањић. Задивљујуће је читати и слушати о младићу од 17 година кога не понесе сила, власт и богатство српскога царства, већ га понесе и донесе у Свету Гору почетак премудрости, страх божији. У данашње време деца Расткових година имају тежак задатак угледања на детињство младог Растка. Услед другачијег социјалног миљеа и озрачја одрастања, али и не претежак, јер Христос је увек исти јуче и данас и довека - речи су вероучитељке које је беседећи о првом српском просветитељу упутила присутнима на академији и повезала их са бригом о васпитању нових нараштаја.
- Васпитавање детета подразумева целокупан животни ангажман, мобилисање свих снага родитеља, али и учитеља ради истрајавања на путу истине и живота. И управо пут до Свете Горе водио је Растка до висина, и то не само до високог Пирга, где се замонашио као монах Сава, већ до духовних висина решености и одлучности да љубав према Богу стави пре родитељске љубави испунивши Христове реречи из Јеванђеља "који љуби оца и матер већма него мене, није мене достојан, и који љуби кћер и сина већма него мене, није мене достојан". Колика блага даде свети ништима и убогима које среташе на својим путевима и чудесно исцељиваше. Поставши архиепископ свесрпске земље просвећиваше свој народ у земљи и расејању на Светој Гори Атонској, Студеници, Хилендару, Жичи. Не просвећиваше га само речима, већ и делима јер како је говорио тако је и творио - подсетила је на неке од најзначајнијих и најлепших особина које су красиле Светог Саву и упоредила нове нараштаје са његовим начином делања и размишљања.
- Да ли се данашње јавно мњење може саобразити према моралним начелима које постави Свети Сава. Да ли друштво помаже убогим и ништима нашега доба, разлучује ли овце од јаради, изобличава ли јереси савременог доба што провејавају кроз медије величајући идолопоклонство, материјализам и хедонизам. Савремена идеологоија се своди на егоцентризам, борбу за популарности и стицање материјалних добара. Наравно, са овим је и уско повезан грех себељуба, гордости, односно угађања себи по сваку цену. Наиме, потпуна супротност од свега онога што нас је учио и научио учитељ наш, Свети Сава. Да држимо веру непостидну, љубав нелицемерну, милостињу богоугодну, или како у беседи својој у Жичи каза: "Ни старање у животу без праве вере у Бога не може нам шта помоћи. Нити нас право исповедање вере без добрих дела може представити Господу, него треба обоје заједно да бива, да божји човек буде савршен, јер вера спасава када чини добра дела љубављу према Богу. Према томе, свака врлина происходи из једнинства са Христом у литургији пошто свака доброта и благост происходи из Господа". 
У програму Светосавске академије наступио је Академски хор "Обилић" Академског друштва "Бранко Крсмановић", а са њима Јелена Радић, наша суграђанка, коју млађе генерације памте по соло наступима на приредбама и такмичењима. Сјајни сопран, један од најбољих, по речима диригентице хора, Ане Ћосовић. Део програма били су и глумци Позоришта "Масука".
У Галерији Центра за културу Масука уочи празника отворена је изложба радова ученика средњих и основних школа одабраних као најуспешнији на конкурсу "Светосавље и наше доба". Ауторима најбољих радова додељене су награде. Изложба је доступна посетиоцима до средине наредног месеца, а по речима кустоса Галерије, Мирослава Јовановића, деца су показала да се о Светом Сави може размишљсати на више начина. Не обилују радови као ранијих година портретима светитеља, на цртежима су представљене сцене из живота и анагдота које се преносе кроз векове о Светом Сави. Технике су разноврсније, а додатни доприност квалитету одабраних радова дали су калиграфски мотиви ученика средњих школа.
Коло српских сестара из Милошевца организовало је традиционални Светосавски бал. Сав приход од лутрије и других донација биће усмерен у хуманитарне сврхе - болесној деци, изнемоглим старим лицима и сиромашним грађанима којима је помоћ неопходна - управо онако како је зборио и творио највећи српски син Растко Немањић - Свети Сава.