недеља, 12. фебруар 2017.
Бројна дешавања испунила су простор Дома културе "Влада Марјановић" у Старом Селу током хладних јануарских и фенруарских дана. Као увод - трећи БОЖИЋНИ КОНЦЕРТ под насловом „КЛАСИКУ ВОЛИМ....“ одржан је и ове године 5. јануара у галерији Дома културе, а био је посвећен класичној музици...
Соња Калајић (магистрирала виолину на Факултету музичких уметности у Београду, свира кастањете и тестеру, наступа као глумица-извођач, компонује и припрема представе, а у Дому културе је већ наступала са пијанистом Вањушком Мартиновић и квартетом СЕНСАРТИКА) и Александра Курилић (завршила је студије виоле на Кијевском државном конзерваторијуму, члан Београдске филхармоније) приредиле су вече високе класичне музике, па смо чули композиције Телемана, Хајдна, Мараиса, Албеница, Фукса, Вијолдоа и С.Калајић.
Крајем јануара у истој галерији отворена је ИЗЛОЖБА ФОТОГРАФИЈА. Аутори су Драгица Коцић и Бисерка Јовић, чланови Планинарског клуба „ВРБИЦА“ из Велике Плане.. Кроз клуб који је основан 2003. године, за ово време прошло је око 220 планинара, а неки од њих су постигли значајне спортске резултате (категорисани спортисти државног ранга и прве и друге категорије у сениорској и јуниорској конкуренцији). Чланови клуба извели су успоне на велики број врхова у 20 европских и ваневропских земаља, а посебно се истичу успони на на Алпе (Мон Блан 4888 м, Монте роза 4653 м, Гран Парадизо 4061 m, Триглав 2864 м), Кавказ (5643 м); Дамаванд (Иран) - 5671 м, Хималаје (врхови Лобуче ист 6119 м и Нангар Цанг 5150 м у Непалу и Сток Кангри 6153 м у Индији), Анди – (поход на Аконкагву завршио се до успона на висину од 6100метара).
ПК „Врбица“ је 2016. године освојио 6. место у Трекинг лиги Србије, а клуб редовно, почев од 2004. године, крајем априла, организује традиционални поход „Карађорђевим стопама“ на подручју Радовањскух брда, на којем учествује више стотина планинара из целе Србије. Осим промовисања планинарског спорта, Клуб активно ради на промовисању еколошке свести и правилном односу према природи и културној баштини.
Једна од тих активности је и израда фото-извештаја са сваке акције и похода које се објављују на интернет и фејсбук старанама Клуба, које су редовно и у великом броју посећене.
Најуспешнији „визуелни евидентичари“ ПК „Врбица“ су чланице Клуба Драгица Коцић и Бисерка Јовић, па је и ова изложба сачињена од њихових виђења и доживљаја планине и природе уопште. За своје фотографије, добијале су награде на конкурсима планинарске фотографије а Драгица их је освојила двадесетак...
ФЕСТИВАЛ СРПСКОГ ФИЛМА ФАНТАСТИКЕ (ФСФФ), основан у јануару 2006. године, прва је манифестација у Србији која је почела да се занима за домаће филмско стваралаштво у области фантастике, научне фантастике и хорора, а одржава се под покровитељством Министарства за културу РС, Дома омладине Београд и СКЦ Београд. Истовремено, ФСФФ је најстарија филмска манифестација у региону која се посветила искључиво овим жанровима.
Између редовних годишњих издања у Београду, ФСФФ се налази на сталној турнеји по Србији и земљама бивше СФРЈ. Турнеја је имала више од 40 „станица“ и требало би да траје све док се Србија, земља са богатом традицијом фантастичног и натприродног – земља из које је потекла реч вампир – не упозна са благом на којем лежи, као и са скрајнутим делом сопствене кинематографије.
У Дому културе „Влада Марјановић“ у Старом Селу до сада смо приредили приказивање најбољих филмова са ФСФФ, и то почев од 2009. године, а ове, 2017, гледаоци су присуствовали ретроспективи свих десет до сада одржаних фестивалских пројекција. Избор филмова, а било их је у две вечери, 1.и 2. фебруара, укупно 25 (филмови су „кратког метра“, од 8 до 27 минута), направио је новинар и филмски критичар Јован Ристић, један од оснивача овог Фестивала, који је првог дана одржао предавање на тему САВРЕМЕНИ ФИЛМ ФАНТАСТИКЕ...
А за распуст - Миле Динић – мајстор обраде дрвета, у свим облицима, одржао је МАЛУ РАДИОНИЦУ РЕЗБАРЕЊА у Дому културе за оне који су имали жељу да виде како то изгледа из „прве руке“, са посебним освртом на израду икона у дуборезу и скулптура и све то од комада дрвета којима би судбина била да нас греју из неког шпорета... Овако им Динић продужи век трајања дајући им и име и презиме...