петак 28. јул 2017.
У оквиру манифестације У СЛАВУ ВЕЛИКОГ ВОЖДА, која се одржава под покровитељством општине ВеликаПлана од 1990. године последње седмице јула, у време годишњице страдања вожда Првог српског устанка, у галерији Дома културе у Старом Селу, организовано је представљање Тематског зборника радова са научног скупа одржаног у мају ове године, поводом два столећа од убиства Карађорђа. Српски и страни научници излагали су на скупу, а потом прилагодили за ЗБОРНИК текстове на тему КАРАЂОРЂЕ И ЊЕГОВО НАСЛЕЂЕ У СРПСКОЈ ИСТОРИЈИ.
У књизи су објављени научни радови историчара: проф. др Волфганга Рорбаха (Салцбург), мр Дарка Ивановића (ВеликаПлана), др Уроша Шешума (Београд), проф. др Славише Недељковића (Ниш), мр Небојше Јовановића (Београд), мр Александра Савића (Београд), др Данка Леовца (Београд), др Милоша Јагодића (Београд), др Сузане Рајић (Београд), др Миле Михајловић (Рим), др Драгомира Бонџића (Београд), др Милана Гулића (Београд), др Јасмине Милановић (Београд), др Николе Жутића (Београд), др Косте Николића (Београд), проф. др Момчила Павловића (Београд) и др Срђана Цветковића (Београд). Издавачи су Институт за савремену историју Београд, ЦЗК "Масука" Велика Плана и Дом културе "Влада Марјановић" Старо Село. На промоцији су говорили др Коста Николић, др Драгомир Бонџић и Небојша Стамболија.
Отварајући скуп у Старом Селу, Југослав Тодоровић, директор Дома културе "Влада Марјановић", рекао је да је општина Велика Плана значајним догађајима обележила 200 година од убиства Карађорђа.
- На достојанствен начин, како доликује, са мером и осећајем за догађај који се игром случаја десио на нашој територији, обележили смо два века страдања једне од најзнаменитијих историјских личности Србије. Посебну захвалност дугујем професору историје Предрагу Георгијеву са којим сам реализовао највећи део посла на понос свима нама. Научни скуп на тему " КАРАЂОРЂЕ И ЊЕГОВО НАСЛЕЂЕ У СРПСКОЈ ИСТОРИЈИ" одржан је 26. маја у Центру за културу "Масука". Круна свега тога је Зборник радова учесника скупа који сведочи са колико пажње су се научници бавили темама из изузетно дугог периода новије националне историје. Захвалност дугујемо Институту за савремену историју Филозофског факултета у Београду, Филозофском факултету у Нишу, господину Волфгангу Рорбаху који је дошао чак из Салзбурга, да у Старом Селу, месту рођења своје мајке, говори о Карађорђу и свим осталим учесницима који су дали допринос да за четири месеца направимо својеврсну историјску читанку.
И Предраг Георгијев, вд директор Центра за културу "Масука", у име организатора се захвалио научницима и истакао да је општина на прави начин звршила манифестацију која близу три деценије чува од заборава сећање на Карађорђа и опомиње садашње и будуће генерације на догађај чија историја никада више не би требало да се понови.
- Поносни само на капитално дело од 360 страна, међународни зборник чија ће вредност расти са будућим генерацијама. Уз велику подршку локалне самоуправе и Историјског института, екипе најпризнатијих стручњака историјске науке која је одрадила највећи део посла, што је најважније, књига ће стићи у руке студената Филозофског и Филолошког факултета, историчаре умености и књижевности, а квалитету зборника и објављених радова оцену ће дати стручни људи и време - рекао је Георгијев и подсетио да је Зборник урађен у рекордном року.
По речима др Косте Николића, невероватно је за српске услове да се за овако кратко време заврши тако велики посао.
- Повезала нас је идеја и жеља да урадимо нешто што нико није успео пре нас. Ми из Института следили смо жељу и идеју Југослава Тодоровића и Предрага Георгијева, и по успешно обављеном послу можемо без имало претеривања да кажемо како није једноставно урадити овако обимно дело за тако кратко време. Урадили смо велики посао херојски - рекао је у официјалном делу др Николић.
- Зборник покрива два века српске историје - почев од несрећног убиства Карађорђа, 1817. до данашњег дана. Ако се не варам, ова књига прва у српској историографији покрива тако дуг период националне историје. Постоји израз "модерна српска историја" који се везује за период од 1804. године до данас. Обухвата почетак српског устанка и српске револуције, борбе за ослобођење и обнављање српске државности, и јесте прва књига која је покушала да повеже ту епоху, 19. и 20. век све до краја Другог светског рата када је династија Карађорђевић сишла са историјске сцене као владарска династија - казао је у свом излагању гост на промоцији Зборника, др Коста Николић и нагласио да су радови имали за циљ да оправдају наслов "Карађорђе и његово наслеђе".
- Ово истраживање дало је одговор шта је то што ми можемо са наше тачке гледишта да видимо као наслеђе тог историјског процеса који је почео 1804. а завршио се крахом династије која је после рата протерана из Југославије. Зборник је пресек знања данашње историографије, није сума знања које постоји о 19. и 20. веку. О овом периоду је написано хиљаде историогафских јединица и научних радова и ми се нисмо бавили том сумом знања. Историја је наука са одложеним дејством и тек за неко време знаћемо колико смо важан посао урадили.
Др Драгомир Бонџић усмерио је свој део излагања на период настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, касније Југославије, и позабавио се узроцима и последицама распада владајуће династије.
- Идеја је била да се Карађорђево наслеђе сагледа у ширим тематским околностима и оквирима, не само Карађорђа него и читаве династије Карађорђевића. Значајан део радова се из тих разлога бави догађајима када је династија владала краљевином СХС, односно крљевином Југославијом. Формирана је 1918. године и трајала до напада Немаца 1941, уласком Југославије у Други светски рат. То је период када је Србија утопила своју државност, држава у којој су остали ратни циљеви из Првог светког рата и држава у којој је окупљена целина расута по Балканском полуострву. Та држава је од самог почетка показивала одређене знаке слабости, која је у својим оквирима окупљала бројне различитости и супротности почев од политичких, економских, културних и свих осталих - рекао је др Бонџић и подвукао да је кључна супротност тог периода била између државе и владајуће династије са хрватским корпусом што је пратило читаво постојање те држве, и током читавог њеног постојања ометао, не само развој него и опстанак краљевине.
- Спољно политичке околности су биле ненаклоњене самом постојању државе. Била је версјаска творевина која је одговарала победницама у Првом светском рату, међу којима је била сама краљевина Србија, отуда је новонастала краљевина имала блиске односе са Француском и Великом Британијом, док су поражене силе биле од почетка супротствење постојању краљевине СХС, односно Југославије и радиле јој о глави. Пре свега Немачка, као највећа ревизионистичка сила, земља која је највише изгубила у том версајском систему, али и краљевине суседних држава као што је била Мађарска, Бугарска, па чак и земље које су у рату биле на страни побеника, пре свих Италија са којом је Србија имала компликоване односе, важне и тешке сукобе, који су утицали да краљевина после Другог светског рата нестане са сцене.
Подсетио је др Бонџић да је у том периду владао најпре стари краљ Петар, касније као кључна личнот његов син краљ Александар, који се све до своје смрти суочавао са свим поменутим пробемима који су му дошли главе у Марсељском атентату, 1934. године.
- Владарску дужност преузима намесништво, на челу са Павлом Карађорђевићем, који је наставио да се сусреће са истим недаћама све до распада краљевине. Радови о овом периоду сугеришу да се ради углавном о културолошким, социјалним и просветним темама, међутим то је само на први поглед уско везано за овај део друштвеног живота, јер су сва четири рада у овом поглављу повазена са кључним токовима политичке историје која је карактерисала међуратни период наше историје.
У наставку догађаја, Небојша Стамболија је говорио о завршном периоду Другог светског рата, различитим аспектима укидања династије, свргавања Карађорђевића и злочина који су учињени над присталицама монархије у таласу националног терора за време и након завршетка Другог светског рата. Све три силе у саставу победничког савеза имале су дугорочне и краткорочне планове. Краткорочни су усмерени ка победи над силама осовине, а дугорочни су били различити и односили су се на расподелу моћи у послератној Европи и свету.
- Односи између Велике Британије и СССР-а су били посебно осетљиви што се нас тиче, народа на простору окупиране Југославније чији је покрет отпора био најјачи. Судбина Југославије и њених народа решена је на Техеранској конференцији велике тројице крајем 1943. године. Иако је тадашњи председник Америке Рузвелт заступао тенденцију да оба покрета отпора треба да приме сву могућу помоћ, на конференцији није урадио ништа да ту своју идеју заступа, па је превладало совјетско и британско становиште да се ројалистички покрет отпора потпуно одбаци и сва савезничка помоћ убудуће доставља искључиво партизанском - комунистичком покрету отпора. Ова одлука је делом и последица става америчке адинистрације дефинисана септембра 1943. којом је судбина појединих држава далеко мање значајна од глобалног америчког односа са СССР-ом од кога је зависио исход рата и послератно уређење света - рекао је Стамболија.