Магистар сликарства Снежана Гроздановић рођена је 1970. године у Смедеревској Паланци. Завршила је Средњу уметничку школу „Ђорђе Крстић“ у Нишу 1989, Факултет ликовне уметности у Београду, у класи проф. Момчила Антоновића, одсек сликарство 1994, постдипломске студије окончала је на истом факултету 1997. Члан је УЛУС-а од 1995. године. Континуирано излаже од 1989. Има до сада више од 25 самосталних и учешће на преко 250 групних изложби у Србији и иностранству. Добитник је више награда и похвала из области сликарства и цртежа. Живи у Великој Плани и једна је од оних због којих је ово мало место богато успешним и талентованим, по много чему посебним људима.
.....................................................
"Велики људи – Плањани са својим печатом у времену“ - пројекат листа МОРАВА ПРЕС и портала 
........................................................................................................................
„Сликарка која слика попут свих њених претходника, од оног анонимног цртача по пећинама Алтамире и Ласкоа, преко ренесансних генија, исто тако генија модерне, слика у постмодерним временима на, како кажу теоретичари уметности, класичан начин. Наносећи боју на подлогу, и ту нема никакве тајне“ – написао је Михајло Кандић о сликама Снежане Гроздановић у каталогу за зрењанинску изложбу, пре готово десет година.
Једина тајна у случају сликарке чија платна привлаче пажњу геометријским призорима и бојом је успех, непрекидан низ награда започет чим се појавила на српској ликовној сцени. Свако следеће појављивање после тога било је потврда колико енергије и емоција уноси у сваки нови рукопис. Деведесетих година низале су се самосталне изложбе у галеријама Београда, у Великој Плани, Смедеревској Паланци, касније готово свим већим градовима у Србији. Почетком 2011. године у каталог самосталних изложби укњижила је поставку у Савременој галерији Уметничке колоније Ечка у Зрењанину, као годину дана раније освојену награду за минијатуру на Ликовном конкурсу чији је идејни творац мр Милутин Мицић. 
Прецизна, маштовита, систематична каква јесте од прве слике, освојила је бечкеречку публику на исти начин како осваја пажњу свих других љубитеља сликарства и колега којима је неретко била узор и инспирација за нова остварења.
- Учешће на овом ликовном конкурсу био је за мене изазов, али ова, сведена форма, није утицала на уметничко опредељење – рекла је том приликом уметница чија су дела обишла Србију, регион и добар део Европе.
- Ту су моји унутрашњи светови исказани на формату 30 х 30, који је био задат и који није сметао мојој имагинацији. Овде су и неки претходни радови, као и они које сам припремала за следећу изложбу која ме скоро очекује.
А очекивао је тада и дочекао Ниш, па читав низ градова по Србији и још нека значајна путовање са сликарским прибором по околним земљама. Низале су се године, чини се једна налик другој, само су правци били различити, путеви трасирани сваким потезом четке над платном које у завршној фази поприма одлике непролазне вредности фреског сликарства.
Некако одмах после Зрењанина, Снежана је била поново у центру пажње стручног жирија који је још једном показао наклоност према њеном стваралаштву. Није случајно; оно што ради оставља траг у уметности, у оку посматрача, у коментарима ликовних критичара који када је она у питању исписују похвале истом динамиком како Снежана осваја награде.
Најпре је 2011. освојила прву награду на Међународној изложби жена сликара у Мајданпеку, годину дана касније на истом конкурсу специјалну награду. Пред окупљеним уметницима из 16 земаља и мајданпечким љубитељима уметности Снежана се након ових успеха представила самосталном изложбом „Midnight harakiri“.
„Сликарски опус Снежане Гроздановић“, уметнице млађе генерације, пример је сталних метаморфоза и варијација личног визуелног речника. Од својих почетака опредељена за апстрактни израз, импулсивно је, више него програмски, нагињала пост кубистичкој организацији простора слике. Велика инспирација раног дела свакако да је у српском средњевековном сликарству, како у широкој композиционој структури тако и у, мање видљивом али важном, истраживању унутрашње покретљивости плошних сегмената, „пројектовању“ процеса разарања пиктуралног ткива (за које су фрескама били потребни векови), атака на само платно, додавања талога материји - написала је теоретичарка уметности Мирјана Вајдић Бајић за каталог излобе у Нишу 2013. за Снежанин нови опус који су чинили маркантни мали формати.
У Галерији задужбине Илије Коларца у Београду 2013. наша призната уметница је имала самосталну изложбу „Снови о сну“ која је представљала обједињавање радова њеног стваралаштва од 2011 – 2013. године заснованог на концепту интроспективног карактера сагледавања и разоткривања унутрашњих процеса преведених на ликовни језик. 
У каталогу за ову изложбу наведен је цитат Харукија Муракамија: „Сањам. Понекад мислим да је то једина исправна ствар коју треба чинити“.
- Поставка се састоји од радова устаљених димензија, дужи период негујем квадрат као оквир подлоге за рад, мањих и већих платана која се интеракцијом групишу у нове целине у излагачком простору. Кутијаста тродимензионалност слике отвара и затвара раван гледања перфорацијама и затегнутим конопима, укључујући површину зида и појављивање сенки као још један ликовни елемент, док саму слику претвара у омањи објекат. Поставку карактерише сведен колорит на доминантност црвене, плаве и небоја, црну и белу, у садејству са акцентованим линеарним извијањима, текстуалним партијама или фокусираним детаљима злата – написала је тада сликарка као прилог за каталог и том приликом рекла много тога што је карактерише као уметницу, јаку личност, жену пуну стрепњи пред белим платном у очекивању чуда која ће се десити првим потезом четке. 
- Сведеним геометријским формама настојим да пронађене одговоре претворим у кратак и једноставан исказ, ликовно апстрактан, остављајући довољно простора и за другачија тумачења. Присуство резова, прецизног засецања платна, указује на тежњу да се види дубље, залажењем иза видљивог, под кожу, заривањем или разапињањем, настојањем да се перцепција свакодневице уздигне стваралаштвом до апсолутне тишине и довољности.
А да раван њене слике доживљава продужену психолошку тензију сопственог бића потврдила је тумачењем облика који се у циклусима појављују на њеним платнима.
- Очигледно присутна форма круга симболичан је одраз несвесног хтења заокруживања сопствене егзистенције. Процес разоткривања довео ме је, сада сасвим сигурно, до самосвета којим сањам шире просторије од оних које имам. „Снови о сну“ су мој начин самовања – начин којим модификујем наметнуте оклопе и јавно огољујем рањивост својим менталним избеглиштвом. Ту су похрањена сва моја очекивања, напори и надања, водиље кроз живот, задржане у имагинацији првобитног великог сна с почетка мог пута у стваралаштво. Враћају ми прочишћен вид, тих и пуноћом заокружен, могућ негде другде, а разрешен у овом свету.
Још једну самосталну изложбу приредила је Снежана Гроздановић октобра 2013. У Крагујевцу, у галерији Мостови Балкана, представила је 13 слика насталих као инспирација на поп и соул музику. По мишљењу колеге, Ненада Ристића, те слике су пуне светлости, ритма, свежине и узбуркане живости. Изложба је као концепт хармонична, прилагођена простору што је потврдило да је уметница размишљала о целини и сликама по наособ. 
- У музици постоје одређени ритмови који натерају човека да ствара неко друго уметничко дело као што се догодило Снежани. Изабрала је класичан поступак градње слике које оплемењује иновацијама – рекао је тада Ристић и пожелео, због свега реченог и учињеног, да заједно са Снежаном, ако буде прилика излаже своје слике
Снежана је, како сама каже задржала ранији препознатљив рукопис који распознају они који су је пратили кроз развојни пут разноврсног стваралаштва. Приметне су нове форме и потреба да се окрене унутрашњем свету и истраживању сопствене душе.
- Стварам уз музику. На платнима је интимно приказивање мог света, нормално задржана је геометријализација коју негујем још од постдипломских студија са мало више боје. Нешто се догодило са мном. Иза мене је фаза која је била плава, сива и сребрна. На новој поставци је нешто више боја. Доминира црвена и жута. Мало сам се поигравала комплементарним односима црвених и зелених, жутих и љубичастих које је тешко уклопити. Видећемо како ће то истраживање деловати у простору и какав утисак ће оставити на посматраче.
За Снежану је најзанимљивији и најузбудљивији процес стварања док настаје слика, не сама изложба где се донекле оголи уметник и презентује себе.
- Оно у чему највише уживам је док стварам, радим, борим се и рвем са платном или се опходим према њему са нежностима кад добро иде, а после тога, кад се изложи, прихватам га као објекат или организам према коме имам дистанцу. Неке моје слике су настале као инспирација на поп и соул, чак имају и називе тих песама или читаве цитате. Док сам стварала дотакло ме негде, додирнуло и натерало да емоцију претворим у боју и композицију. Имам мали циклус четири годишња доба. Тако например, она слика која представља пролеће, зове се „Некако с пролећа“...
Циклус слика настао као инспирација на познате и омиљене песме уз које Снежана слика након Крагуејвца изложене су у Апатину, Сомбору и Шапцу, нешто касније у Београду, а када су се платна напутовала по Србији видела их је и домаћа публика. 
Како ниже успехе као самостални уметник, тако и као педагог. Њени ученици освојили су на стотине награда на домаћим и иностраним ликовним конкурсима, двадесетак полазника ликовне школе „Рестарт“ уписало је последњих пет година средње уметничке школе или факултете, а у децембру 2018. године, Велика Плана је била центар ликовне уметности за децу. Образовно креативни центар „Рестарт“ којим руководи Снежана, организовао је највећу ликовну изложбу на свету. Дечија ликовна изложба малог формата „Мини Рестарт“ у Галерији ЦЗК „Масука“ представила је више од 800 радова са конкурса на коме је учествовало 2.812 деце из 11 земаља света са 3.733 цртежа. Конкурс је у току за наредну годину. Очекује се нови ликовни спектакл.