четвртак 11. јануар 2018.
Прштало је од првог минута финала Новогодишњег турнира у малом фудбалу у великоплањанском спортском центру. Препуне трибине, две сјајне екипе на терену, спектакл какав се само пожелети могао на јубиларном 20. надметању. Још се сви нису поштено ни сместили у столицама, а момак који је дотадашњим учинком конкурисао за најбољег стрелца на турниру, Никола Танасковић, довео је "Корман пут" у вођство. Хладан туш за навијаче домаћег "Хантер Хауса" и све оне који су се надали да ће победнички пехар остати у Плани! А онда, као да се ништа није догодило, "ловци" у пуном налету крећу у контраофанзиву. Ни минут није протекао, Бојан Ђокић успева да затресе мрежу Трифуновића и подигне трибине на ноге! Машина се упалила!
Потврда стиже недуго затим - кец из рукава домаћег састава, Верољуб Вукадиновић, само пар минута касније још једном матира одбрану Крагујевчана, а да ће ово бити вече за памћење за све оне који уживају у правом фудбалу побринуо се поново најискуснији на терену, новим поготком, овог пута из слободног ударца. И ту се машина није зауставила... У 12. минуту у стрелце се уписује и Павловић, а судбину Крагујевчана дефинитиво запечаћује још једном мајсторијом, ко други, до Ђокић!
Друго полувреме обележила је, на жалост, тежа повреда Пајића, што је "путаре" додатно бацило у "канал", а промене на семафору више и нису биле од неког великог значаја. Можда, ипак, коначних 9:3, буде запамћено као један од најубедљивијих тријумфа у финалу овог традиционаног такмичења.
- Презадовољан сам. Нисам на почетку размишљао ни о могућности да играмо у финалу, а камоли да освојимо титулу. На најбољи могући начин реванширали смо се крагујевачкој екипи за пораз у групи, и кад се све сабере, мислим да смо заслужено освојили турнир. Ово ми је прва титула, као млађи сам освајао турнире, али у сениорској конкуренцији ово је првенац - изјавио је по завршетку Игор Вићентијевић, пресрећан што је уз екипни успех постао власник и једног личног признања - за најефикаснијег стрелца!
Иако су истог дана одиграли две утакмице на турниру у Младеновцу, Крагујевчани то нису навели као оправдање за убедљив пораз у борби за титулу у Плани.
- Веома напета финална утакмица, домаћини су заслужено победили, честитам им на томе, мислим да су цео турнир одиграли добро. Нама остаје жал што крајњи исход није био другачији, али надам се да ћемо поново доћи и да ћемо успети у трећем покушају да освојимо победнички пехар. Срећан сам што ми је припала част да понесем титулу најбољег голмана а уједно мислим и да је то признање могло с правом да припадне и неком од мојих колега. Коштало нас је боље игре вечерас упоредо учешће на турниру у Младеновцу где смо непосредно пре ове одиграли мечеве осмине и четвртине финала, али то нам није алиби за игру вечерас. И из противничке екипе су момци учествовали тамо, али су сјајно одигали овде и ја им још једном честитам на победи и трофеју - казао је чувар мреже "путара" Жарко Трифуновић, који је понео титулу "најбољи голман".
Играч који је својим ефектним потезима сламао отпор противника и водио је своје саиграче кроз елиминациону фазу надметања до саме титуле, Бојан Ђокић, проглашен за најбољег играча турнира, остао је веран себи и потреби да не износи јавно своје утиске и размишљања. Ко зна, можда се и предомисли?!
Некако сличан ток и свог хероја имала је и утакмица за треће место - у окршају два локална састава повела је "Сокер кладионица", головима Николе Ђокића средином првог и почетком другог полувремена. Онда следи хет-трик Николе Арсића за потпуни преокрет, а коначних 5:2 за "Фарму Николић" поставља Стефан Алексић.
- Увек ми је највеће задовољство да играм у Плани или мом Крњеву, ту су моји људи, моја публика. Мислим да плањански турнир поново почиње да добија облик какав и треба да има један озбиљан турнир, са оваквом халом и оваквом публиком. У односу на прошлу годину видан је напредак и у организационом смислу али и по питању квалитета пријављених екипа. Само ове вечери је на паркету било шест-седам прволигашких играча малог фудбала, а током турнира и више од двадесет, тако да је и то још један показатељ да је турнир све бољи - казао је Никола Арсић, и додао:
- Учинком своје екипе не могу да кажем да смо задовољни сто посто, мислим да је полуфинале са победником турнира, уз сав респект према екипи из Крагујевца, било финале пре финала, и да је тај један гол пресудио. Честитам екипи "Хантер Хауса" и Бојану, који је, па, као вино - што је старији, све је бољи!
Никола је овом приликом, као неко ко годинама успешно наступа у Првој футсал лиги Србије као члан београдског ФОН-а, али и као предводник једне младе генерације која са све већим успехом учествује и на плањанском такмичењу, од организатора, Туристичко спортског центра Велика Плана, добио захвалницу.
- Наравно да прија овакав гест. Футсал је у експанзији од Европског првенства које је пре две године одржано у Београду, све је заступљенији спорт и код нас. Генерално, футсал је и у свету најзаступљенији спорт, можда не на професионалном нивоу, али свако дете га игра у школском дворишту, у хали, видимо га на улицама, а то је то, мали фудбал се игра свакодневно, и сматрам да треба да се нађе на некој озбиљнијој грани у српском спорту, а ми идемо ка томе. Крагујевачки "Економац" тренутно највише улаже у футсал, и ми сви остали са њима држимо неки корак са Европом. Јесмо још далеко од неке озбиљне организације, али мислим да све то иде у добром смеру уз таленат и младе људе који све то могу да изнесу - закључио је популарни Херки.
Јубилеј је био повод домаћинима да се захвале и паланачком "Партенону" за велики допринос у развоју футсала на овим просторима, и за учешће на плањанском турниру свих ових година, а признање је уручено и "најистрајнијем" појединцу - нашем суграђанину Марку Радојковићу Пепеу.
Саму завршницу својим наступом оплеменила је осмогодишња Ива Радић, гимнастичарка, чланица крагујевачког "Крагуја", измамивши огроман аплауз својом грациозношћу у извођењу увежбаних акробација. Мала Ива већ има иза себе неколико успешних наступа на такмичењима, и оних које су јој донеле прво злато, а можда ће управо представљање пред суграђанима бити подстрек за друге плањанске клинцезе да се угледају на њу...
И после свега, док се још увек слежу утисци, да некако "подвучемо црту".
Памти ова средина и дане када у хали није било места "ни игла да се спусти", пампти наступе врхунских екипа и играча, али се нерадо присећа и времена када су утакмице игране пред празним трибинама, када су организатори морали на разноразне начине да се довијају не би ли "довукли" екипе и очували интегритет такмичења. Пратећи овај, не можемо да се отмемо утиску да "има наде за нас". Анимиране су сеоске средине да пријаве екипе, спонзори су нашли "интерес" и потрудили се да на паркет изведу бројне професионалце, публика је, најпре "неповерљиво", а онда у све већем броју попуњавала трибине, испунивши их у самом финалу малтене до последњег седишта! Надметали су се на плањанском паркету прави мајстори малог и великог фудбала, било је неминовно и оних мање вичних "терању" лопте, било је "траљавих" и не баш занимљивих наступа али и оних који су подизали с места, жестоких окршаја, било је и неспортских испада - оних у жару борбе а понекад и из недостатка основе културе - али и пружања руке кад се све заврши...
Било је лепо видети младе играче који сазревају у озбиљне фудбалере - попут можда Стефана Радића, добар осећај дала је спознаја да из Доње Ливадице долазе талентовани дечаци попут Јовановића, Адамовића и Аћимовића... Издвојили су се на овом спортском догађају који је обележио почетак нове календарске године "наш" Херки и млади Нинослав Алексић из крагујевачког састава по спортској дрскости и умећу, "стара гарда" доказала је да још много тога може да пружи...
И, шта још рећи... Да нам је да се мало више посветимо овоме добром, а да малограђанске манире једном за свагда одбацимо. Зарад свих нас!