Негде осамдесетих година свирао сам са својим оркестром "Злајини другари" свадбу једном Дорћолцу у "Великој Скадарлији" код Србе. Младожењина жеља је била да му пева Тома Здравковић. Тома је по обичају био на висини очекивања. Гласом и чувеним шармом фасцинирао је све, па је уз ободе баште било више слушалаца, него на свадби.
Када је свадба завршена, Тома и ја смо кренули уз калдрму лагано, јер сам ја носио кофер са хармоником. Негде код кафане "Три шешира" изненади нас прави пролетњи пљусак. Склонили смо се у башту док киша не мине. Ту испод стрехе је стајала мала циганчица с' великом корпом пуном ружа.
У моје време, док још није био пронађен пубертет, нисмо ни знали да смо у кризним годинама. Стискали смо прстима приштиће по лицу и мазали косу брилијантином.
"Ради као да ти новац није неопходан,
плеши као да те нико не гледа,
воли као да никада ниси био несрећан".
Предлажем да се цео језик сажме у две речи. Он је већ и сажет, и ви већ погађате да су то речи: јеботе и супер! Не знам треба ли да свој предлог образлажем. Докле ћемо каскати за животом?
Фамилијо.. рођаци... браћо...децо моја....
Па зар нам је мало, ратова, убијања, беле куге..
“Живот је леп! Много лепши него што сте заслужили! Уживајте у животу, кад сте већ имали среће да се родите! Тако сте случајно и лако дошли до живота, а толико сте му пронашли мана! Ко уме да се радује - има чему да се радује! А ко уме да пати – често пати и без разлога! Ако вас новац опседа, ако патите због тога што нисте богати, израчунајте и сами: колико милиона долара вреди само једно ваше око! Срам вас било! Страшно сте глупи и незахвални! Немојте ми само причатио о томе – шта сте све заслужили а нисте добили. Јер ћу вам ја лако пронаћи шта сте све добили а нисте заслужили! Живите и уживајте, кад већ нико не прави питање од тога!”