петак 23. септембар 2016.
Са благословом његовог преосвештенства господина Игњатија Мидића, епископа Браничевског, градска црква Светих апостола Вартоломеја и Варнаве започела је обнову, рестаурацију и конзервацију фресака у олтарском простору цркве. Радове изводе стручњаци Високе школе - Академије Српске православне цркве за уметност и конзервацију у Београду, као најстручнија лица за ову врсту заштите култруног добра.
Средства за заштиту живописа обезбеђена су из буџета црквене општине Велика Плана, помоћи грађана и локaлне самоуправе. Завршетак радова зависиће од прилога грађана због чега је упућен апел верницима да помогну у границама својих могућности. Прилоге грађани могу да доставе надлежном парохијском свештенику или у цркви у Великој Плани, а за вернике који желе преко жиро рачуна да помогну на располагању је рачун у Банци Интеза: 160-453505-83."Молимо вернике и све људе добре воље, да помогну у прилогу око овог Богоугодног дела колико су у својој могућности "- стоји у допису који је прослеђен из црквене управе верницима.
Познати уметник, сликар и фрескописац, руски емигрант, Андреј Васиљевич Биценко, осликао је по завршетку градње цркве Светих апостола Вартоломеја и Варнаве од 1944 - 1949. године већи део зидних површина. Неосликана је остала певница и нижа зона, и од тада ништа није рађено на живопису који је прекрио дебели слој чађи и прашине, наслага од дима свећа и кандила.
- Урадили смо пре него што смо приступили рестаурацији и конзервацији анализу ув лампом и утврдили да није било никаквог пресликавања и извођења 
радова пре нас. Фреске су биле потпуно невидљиве за око колико су биле чађаве. Континуирано сагоревање свећа довело је до оваквог стања - каже професорка Наташа Петровић, предметни наставник методологије и конзервације фресака на Високој школи - Академији СПЦ за уметност и конзервацију у Београду. Радове изводи са групом студената од којих су две девојке са четврте године студија, једна је дипломац, а једини младић међу њима апсолвент.
- На иницијативу свештенства овог храма смо кренули са радовима почев од олтарског простора. Прва фаза је била чишћење, после тога смо имали ињектирање и проверу да ли су негде одвојене зидне слике од зида носача, следило је пломбирање и сада смо у фази ретуша. Остаје нам још заштита зидних слика како бисмо комплетирали планиране радове за овај део посла који нам је поверен. Очекујемо да ускоро буде завршено у целости оно што смо договорили са инвеститорима - истиче професорка Петровић очекујући да ће се стећи услови и за наставак радова.
Остали део је предвиђен да се ради у другој фази. Биће проблема у куполи везаних за санацију прозора док је покривач у добром стању. Пројекат за наставак радова је у фази израде. Обухватиће преостали простор цркве, а којом динамиком ће се одвијати радови у наставку зависиће од средстава - фазно или у континуитету док се не заврши целокупна рестаурација и конзервација, одлучиће свештенство и донатори уколико обезбеде и издвоје потребну количину новца за наставак инвестиције.
- Ово је споменик културе, храм који је регистрован као добро које ужива претходну заштиту, као и већина објеката који нису проглашени за културно добро, или културним објектом изузетног значаја. Без обзира на то он има културно историјску вредност због чега смо контактирали Завод за заштиту споменика културе Смедерево коме припада ова црква и добили сва потребна решења и конзерваторски надзор из Републичког завода за заштиту споменика културе, зато што се ради о вредном сликарству - говори о вредности и значају грађевине професорка Наташа Петровић, стављајући посебан акценат на лепоту живописа који је након рестаураторских радова још више добио на значају и показао се у свом пуном сјају.
- Живопис је свакако вредно уметничко дело, то би могао боље да процени историчар уметности, али с обзиром на то да се зна ко је Андреј Биценко и из ког периода потиче рукопис, карактеристчан је његов стил, има значајну црту коју треба сачувати. Радио је доста за Карађорђевиће, цркву Андреја Првозваног на Белом двору. Вредност јесте културно историјска, део националног наслеђа због чега смо у обавези да сачувамо све што смо затекли, што је преживело време и наставља да траје - објашњава разлоге због чега бисмо морали да имамо другачији однос према културним добрима него што смо го до сада имали.
Оно што је особеност живописа у црви Светих апостола Вартоломеја и Варнаве, јесте његов колорит. Има лепу палету љубичастих нијанси, начин на који решава сликарске површине; исликава библијске сцене са пуно глазура и пуно слојева из чега се види рука мајстора, сликара са даром и искуством.
- Из практичних разлога јер за све што радите постоји опасност да после дође до цурења, просипања и оштећења нижих зона. Зато се креће од највиших зона. С обзиром на то да је олтарски простор у оваквом типу градње цркве увек одвојен, највиша зона је уствари зона куполе. Али није неуобичајено да се прво крене од зоне олтара, како је овде била жеља свештеника због специфичних могућности у овом моменту.- По начину на који обликује Христову хаљину, поставља планине у Гетсиманском врту, у тој једној сцени, или исликава дрвеће и пејзаже види се да је био добар цртач и сликар - закључује професорка и наглашава да је правило да се са радовима креће из највиших зона.
А да је у највишим зонама увек најгоре стање, са одређеним врстама оштећења, дало се закључити и пре постављања скеле, усмеравањем погледа на једва видљиве слике по зидовима.
- Таложење површинских нечистоћа увек је најизразитије у горњим зонама. Кад смо имали приступ своду у коме је насликан Бог Саваот нашли смо слој прашине и чађи од најмање три милиментра, са паучином која је висила са зидова. Прво смо морали да изведемо суво чишћење које је било под маскама, са заштитним наочарима, обазриво и полако да бисмо површински слој отворили и могли касније са хемијским средствима да радимо чишћење - прича млада професорка о изведеним радовима и радовима који следе.
Након обављеног посла стручне екипе јасно се виде сцене живописа. Доминира Богородица у плавој одећи, у највишој зони је сцена Бога Саваота, старозаветног Бога, лево и десно од њега се налазе по један шестокрили серафим. Представљена је библијска сцена преузета из књиге пророка Исаија, који је управо тако видео старозаветног Бога Саваота, са окруженим небеским анђеоским бићима који су певали песму "свјат, свајт, свајт, Господ Саваот". Натпис је уочљив у фронталном делу, плавим словима. Одмах испод ове сцене нализи се композиција молитве у Гетсиманском врту, која представља догађај из Новог завета, где Господ клечи и моли се док апостоли спавају. Богато је илустрована, приказана је гора, биље и стење, сликовито по опису из Новог завета.
- Богородица је Мати Божија, слика се увек у олтару. Сцена у којој она стоји са раширеним рукама где тако изображена и приказана има назив Богородица Ширшаја Небес, што значи шира од небеса, јер је родила сина божијег Исуса Христа и она је окружена са арханђелима. Арханђеле разликујемо по томе што они имају свечани део одежде, и држе копље и свере у рукама. Кад се приказују анђели тога нема, а оно што је заједничко анђелима и арханђелима су трачице у коси које увек стоје повијене на горе и означавају бестелесност, казују да се ради о бестелесним силама - појашњава видљиве и невидљиве сцене на живопису професорка Петровић као да држи час веронауке и сликарства. Сазнајемо да још нису дошли до приказа апостола којима је црква намењена, скоро сигурни да ће изронити из чађи и прашине када наставе ка средишту цркве.
- У нижем слоју нас очекује слична проблематика, али у мањој мери. Лакше су за рад вертикалне зидне површине и приступачније. Мање имамо депозита прљавштине. Имамо стојећу фигуру Господа Исуса Христа изнад проскомидије, изнад жртвеника, имамо и четири фигуре архијереја који се такође увек сликају у олтарском простору. Имамо и једну сцену у јужној ниши која приказује новозаветну сцену Исуса Христа на Јаковљевом бунару са Самарјанком, где жива вода уствари представља веру - чита живопис са зидова и предочава значај приказаних сцена професорка уз коментар да су тешко читљиве фреске у наосу цркве.
- Зато што су прљаве и чађаве не можемо ни натписе да растумачимо и видимо шта је приказано.
Конзерваторски радови подразумевају да се максимално поштује ауторско дело. Етика струке не дозвољава да уводе нове елемене, дају нешто особено, користе нове слојеве фарбе. Оно што означавају као ретуш видљиво је на местима где су биле нужне ситне интервенције и пломбирање. Ништа изван, или преко тога.
- Кад се ради ретуш, тражи се оргинални тон аутора, недопустиво је да га мењамо, или додајемо било шта, не сме да буде по нашем утицају.
Радови изазивају свакако велико задовољство рестауратора иако нису дали свој ауторски печат. Срећни су кад виде резултате свог рада и кад се из магле на светслост дана укаже слика која представља дело уметника, библијску сцену пред којом ће стајати верници можда заинтересовани да више сазнају шта им ликови говоре.
- Кад видимо резултате рада, завршну слику, знамо како је изгледало дело раније, пре него што смо је извукли из дима и чађи. Као да је било прекривено копреном, густим платном испод кога се крију тајне уметника. Често пута и ми сами после неког времена заборавимо како је то изгледало и у ком је стању било, па кад видимо фотографије зачудимо се да ли је могуће - истиче професорка подсећајући на обавезу конзерватора да приликом извођења радова приложе фотодокументацију и конзерваторски дневник.
Верници долазе у цркву недељом и празником, обичним данима, знатижељно проматрају скеле, погледају шта се ради, али не ометају уметнике док обављају своје послове.
- Претпостављам да их занима, али не питају, можда не знају шта би питали, можда смо мало чудни, није им ни јасно шта радимо. Ми смо отворени за сва питања, препознатљиви смо, добили смо од домаћина комбинезоне, униформисани смо, очигледно је чиме се бавимо и због чега смо ту - каже професорка Наташа шаљући поруку верницима да када буду долазили у цркву обрате пажњу на фреске и дођу до сазнања зашто су баш те сцене представљене на зиду једног храма.
- Волела бих да верници кад погледај у нешто знају шта гледају, одакле је тај ликовни израз изашао. Представљене су сцене из Новог и Старог завета. Имају поруку и значење, имају примену у свакодневном животу и могу да промене свест човека на боље. Ако стане и посматра видеће боје, ликове, сам ће открити значење или ће пожелети да више сазна. Мислим да је за сваког човека у неком моменту битна посвећеност. Не можете се бавити нечим у животу, имати одређене жеље или хтења, ако нисте посвећени томе. Човек мора да уђе у своје жеље и да се њима баве. Пожељно је да се посетиоци посвете простору у коме су, да време мало стане, да журбу помере у страну и тако бар за тренутак, док су у том простору пронађу душевни мир - закључује Наташа спремна на нове изазове и нове радове у цркви која ће рестаурирана бити спремна за нове генерације најмање још један век.