Почетна

Пороци нових генерација - МЛАДИ И АЛКОХОЛИЗАМ
Осећај кривице због пијанства
Алкохолизам је разорио многобројне породице, уништио будућност хиљање таленотованих уметника и спортиста, развео многе срећне бракове, одвео у смрт недужне... Ова пошаст присутна међу људијма од памтивека односила је и данас односи животе. Истраживања показују да млади почињу да пију са 12 година а већ са 20 траже помоћ што више него довољно говори о размерама опасности која се шири међу нашом омладином.

Млади и алкохолизам – пројекат „Пороци нових генерација“ подржала је Градска управа Града Крагујевца на Конкурсу за медије. Овим серијалом текстова на нашем порталу ПЛАНАМЕДИА скрећемо пажњу јавности да је неопходна подршка целокупног дрштва, али и брига институција, породице и појединаца како би се млади и родитељи нових генерација едуковали о штетним последицама по здравље које се манифестују као бурне промене у организму и души због прекомерне употребе алкохола.
- Скоро смо радили нека истраживања и дошли до закључка да и наши млади доста користе психоактивне супстанце. Ситуација је иста, готово алармантна, свуда у свету – каже психолошкиња Сања Павловић, запослена у ЕУШ „Вук Караџић“ у Великој Плани.
- Из разговора са ученицима и родитељима закључујемо, овде на локалу, да је алкохолизам у порсту. То је истина коју морамо да прихватимо као упозорење да се ствар не би отела контроли, зато радимо на превенцији. Углавном са првом годином организујемно радионице и причамо о штетном утицају алкохола, дувана и психоактивних супстанци на здравље. Генерелно гледано, разлога због чега млади посежу за пићем је много; највише су у тим годинама под утицајем друштва, организују се пунолетства, рођендани и слична окупљања на којима се пије више него на изласцима. Није у питању алкохолизам као болест зависности, али да је повећано конзумирање алкохолних пића у значајноуј мери, јасно је свима нама. Они у овом узрасту почињу да пију, да себе представљају као одрасле личности којима је дозвољено готово све што и одраслима. Ако се притом дода да у породицама или у окружењу, па и код својих другова виде образац понашања, јасно је зашто све више младих подиже чашу – коментарише актуелна збивања везана за тренд пораста алкохолизма међу младима, психолошкиња код које ученици не долазе по савет када је у питању ова тема.
- Не долазе да потраже помоћ иако су свесни опасности која им прети уколико не поставе границу до које могу да иду када је у питању испијање жестоких пица. Отварају се, али не у потпуности, једино када говоримо о томе углавном у оквиру поменутих радионица са првом и другом годином. Причају отворено, кажу да пију зато што је то модерно, зато што је такмичарски дух јачи од свести да је тако нешто штетно и опасно по здравље. Надмећу се ко ће више да попије и боље да поднесе пиће. Мисле да је такво понашање ин. Кад причамо о алкохолизму и болестима зависности тенденција је да науче да није проблем да кажу не друштву, да нису мање вредни ако не прате друштвена кретања и у том смислу учимо их да имају своје ја. Допремо на овај начин до неког, дечака или девојчице, пошто пију и једни и други. Скоро су равноправни у томе. Повуку се, схвате да могу и другачије да се наметну друштву, да их прихватају вршњаци онаквима какви јесу стварно. Кад приметимо да користе психоактивне супстанце, када уочимо да су под дејством алкохола или наркотика у току наставе, обавезно зовемо родитеље. Сугеришемо да их одведу на тестирање, да обрате пажњу на промене понашање, на оно што ми уочавамо код њих када дођу у школу – преноси своја искуства професорка са освртом на став родитеља и њихово залагање да проблем буде решен благовремено, док се није развио у порок.
- Исто раде девојчице и дечаци, нема правила. Понашају се као да је то најнормалнија ствар на свету. Чаша две или више, ствар је избора и углавном зависи од расположења читаве групе. Родитељи прихвате сугестије, неки се љуте ако се алкохолисање одрази на успех, а да ли их воде даље и да ли их прате, индивидуална је појава и зависи од њихове личне процене да ли је њихово дете на путу да постане зависник, или се само ради о младалачкој радозналости. Има родитеља који као да нису заинтересовани за проблем, не схвате, или не желе да прихвате да код неких почетно опијање може да буде озбиљно, ако већ није, или јесте постало алармантно. Код родитеља који прихвате сарадњу виде се убрзо промене на боље код детета. Као да се ослободило неког терета, слободније је и комуникативније – преноси професорка психологије искуства рада са младима којима је, уз стручну помоћ,понекад потребан само савет да би се зауставиле негативне последице прекомерне употребе алкохолних пића.

- Ученици кажу да је жудња за конзумирањем алкохола била појачана у време изолације и да су тада осетили потребу, када су изостала дружења и редовне обавезе, да страх, отуђеност, анксиозност и самоћу надоместе употребом алкохола. Генерално посматрано, психичко здравље је осетно лошије после короне, па је самим тим и коришћење психоактивних супстанци у великој мери заступљено. Сарађујемо са полицијом. Има случајева када морамо да потражимо њихову помоћ, заједно са њима се прати понашање ученика за које је утврђено да користе алкохол и опијате.. Било је агресивног понашања, вршњачког насиља и насиља према професорима. У таквим случајевима поред полиције, укључујемо Центар за социјални рад. Они у оквиру својих надлежности обилазе породицу, разговарају са родитељима, разговарају са учеником. Прате заједно са нама њихово понашање до краја школске године. Успех и владање се контролишу редовно. Промене се уочавају и често буде боље.
Професорка Павловић напомиње да је било случајева да ученици долазе алкохилисани у школу, чак и у првој години, са навршених 15 – 16 година.
- Бар једном се годишње деси да неко од њих није у стању да контролише понашање. Поспани су, мамурни, незаинтересовани за свет око себе. Кад то приметимо зовемо родитеље, покрећемо дисциплински поступак, кажњавамо их смањењем оцене из владања и започињемо поступак указивања пажње на штетне последице конзумирања алкохола. Крећу разговори, ригорозније контроле понашања и обично уочавамо позитивне промене. Престају са алкохолисањем у већини случајева. Што се тиче наставе, кажљиво је да под дејством алкохола долазе у школу или да у школском кругу конзумирају алкохолна пића и остале психоактивне супстанце. У ситуацијама када није надложност школе да о томе води рачуна, када само посумњамо да користе нешто од опијата или пића, сугеришемо родитељима да прате понашање детета. Ако је потребно саветујемо им да своју децу, док је време, воде у установе на консултације са стручњацима.
Сања каже да се понекад непријатно изненаде ко све има овакве проблеме.
- Било је добрих и примерних ученика из породица код којих се не очекују такви пороци. Чешће се изненадимо код девојчица, него код дечака јер је у мањим срединама јаче изражена нетолерантност друштва према пијаним девојкама. Оне под утицајем друштва срљају у порок, док дечаци, у жељи да се докажу и покажу као одрасли и одговорни за своје поступке, чешће посежу уз прихватање заједнице за пићем. Чињеница је да се последњих година граница помера наниже, раније и дечаци и девојчице почињу да пуше, да користе марихуану, алкохол и друге психоактивне супстанце. Реагујемо одмах, покреће се поступак и све дисциплинске мере иду у правцу одвикавања ученика од нездравих навика. У тим годинама, као незреле личности немоћне да се одупру изазовима и пороцима, млади кажу да пуше, конзумирају алкохол и користе наркотике углавном због друштва. Не желе да буду изоловани из окружења коме припадају. Боје се да неће бити прихваћени од другова и другарица којима су такве ствари нормална појава - саставни део одрастања. Препуштајући се пороцима сматрају да ће се касније ствар сама решити по себи и да због повременог конзумирања недозвољених супстанци неће постати зависници – преноси ставове младих средњошколског узраста, психолошкиња Сања Павловић, наводећи као закључак да је превенција и рад на едукацији нужна за адолесценте како би у раном периоду развоја били способни да се одупру нездравим навикама и могли да разлуче шта је добро, а шта лоше у понашању вршњака са којима се поистовећују.

Професорка психологије и психотерапеуткиња Смиља Синђелић, запослена у Гимназији Велика Плана, ствар посматра са истог аспекта уз напомену да су ређе појаве међу гимназијалцима да долазе алкохолисани или под дејством наркотика у школу. У организацији Удружења грађана"Свет речи" често је едукаторка на пројектима у области менталног здравља младих.
- Када је у питању ментална хигијена став струке је да не можете стојати у месту, као што вода не стоји у реци, него стално тече и прати ток. Ако не идете унапред, него стојите по страни нећете зпазити да је некакав коренчић присутан из кога могу настати већи проблеми, врло често менталне природе. Када радимо на расту и развоју деце и омладине ми превенишемо оно чега се највише бојимо, а то је управо ово о чему говоримо и што радимо у саветовалиштима за младе - каже Смиља Синђелић наглашавајући да је саветовалиште место где се о свему може разговарати и тражити решење за сваку врсту проблема.
- Не морамо директно да причамо о болестима, не волим да употребљавам термин болест и пацијент. Деца у својим запажањима углавном истичу да се млади људи повлаче пред институцијама због чега ми морамо на локалу, на нивоу округа, региона, па и државе да нађемо специфичан модел који неће да плаши. Наравно, струку не можемо да склонимо нити институцију да маргинализујемо. То би било јако опасно, али морамо да нађемо решења која ће мање да одбијају младе људе да потраже помоћ док проблем није постао превише велики. Едукације, радионице, саветовалишта су неки од модела. Уствари, свака средина може да има свој модел, према могућностима и потребама - закључила је своје мишљење школска психолошкиња констатацијом да је саветовалиште за младе изван здравствене установе, уз стручно оспособљена лица под ингеренцијом институција или невладиног сектора, боље решење него формирање оваквих услуга у склопу здравствене установе које су доступне свакоме и где било ко може да види особу која је дошла по помоћ. Због тога што је још увек у нашем друштву табу тема одлазак код психолога или психотерапеута, пожељно је да нико не зна из окружења када је и коме указана ова врста помоћи. Још увек није уврежено у нашој заједници да је одржавање менталне хигијене исто као и редовна контрола здравља у здравственим центрима.
Како се под дејством алкохола дешавају бројне саобраћајне несреће, сукоби и туче са смртним исходима, насиља у породици, фемициди и суициди, логично је поставити питање шта друштво предузима да би се превенирао проблем. Правећи паралелу како се на проблем алкохолизма код младих гледа у земљама у окружењу, бележимо мишљење Златана Хрнчића, доктора социолошких наука из Федерације Босне и Херцеговине. Овог лета, на једном од предавања посвећеном насиљу у породици у организацији мостарскe НВО „Дигнитет“, чији смо гости били као представници сличне организације код нас, у разговору са стручњаком са значајним искуством у области стратешке превенције насиља у породици и заштите људских права, истичемо његову констатацију да се друштво може мењати само кроз промене индивидуалних образаца понашања.
Овом прилико истакао је да узроке насиља можемо наћи у наученим трансгенерацијским преносивим обрасцима понашања и да стога у породици треба тражити узроке опијања.
- Алкохолизам је фактор ризика, није узрок насилног понашања. Има алкохоличара који нису насилници и обрнуто. У сваком случају, истраживања показују да су болести зависности, од алкохола, психоактивних супстанци, наркотика до игара на срећу и те како фактор ризика за чињење насиља и насиља у породици. Ми, као и остале државе у окружењу, кроз наше прописе имамо заштитну меру лечења од болести зависности. Изрицање овакве мере је један од алата који се може користити за лечење починиоца насиља у породици. Тај трансгенерацијски преносив образас понашања управо показује како деца уче од одраслих. Ако се у породици пије алкохол, већа је шанса, јер деца гледају, да ће они једног дана трошити новац на пиће. Они ће по природи ствари бити склони девијантном понашању. Тај окидач је знатно нижи него у случајевима где се алкохол и наркотици у породичном окружењу не користе – каже др Хрнчић додајући да једна од ствари која је у свим земљама у окружењу иста јесте ратификација међународних докумената који нас обавезују на достизање међународних стандарда независно од тога у којој држави живимо, или припадамо некој локалној заједници унутар те државе.
- Едукације и учење о узроцвима и последицама насиља у породици потврђују да нам је стало да ова тема буде битна у нашим животима. У мери у којој постајемо свесни какав утицај има насиље у породици на пропуштене прилике у каснијем животу, у тој мери ће нам бити значајно превенирање насиља не само унутар ужег окружења него и шире. У том контексту треба посматрати утицај алкохола на насилно понашање.

***
Пројекат „ПОРОЦИ НОВИХ ГЕНЕРАЦИЈА“ спроводи Издавачка кућа „КОФИП“ на порталу ПЛАНАМЕДИА, финансира Градска управа Града Крагујевца. Ставови изражени у овим публикацијама искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званичан став органа који финансира пројекат.