Еразмус + К152, "Свет речи", "Светионик", "Млади волонтери" и "Женска акција" на новом пројекту
Програм врхњачке едукације интеркултуралног учења који промовише толеранцију, разумевање и антидискриминацију
Удружење грађана „Свет речи“ Велики План у сарадњи са невладиним организацијама из Северне Горе. организовало је деветодневну размену младих са балканских простора у оквиру програма Еразмус + К152. По осам представника партнерских удружења: „Свет речи“ из Велике Плане, „Млади волонтери“ из Високог, „Светионик“ из Бара и „Женска акција“ из Радовиша, у Врњачкој Бањи од 10. до 19. јануара 20. јануара. лидерима на пројекту „ДОК НЕ БУДЕ КАСНО! ВРШЊАЧКА МЕДИЈА - ПОТРЕБА И МОГУЋНОСТ ДА СЕ ДОЂЕ ДО РЕШЕЊА”.
Живкица Ђорђевић , педагошкиња – специјалиста школске педагогије, педагошка саветница и чланак Националног удружења медијатора Србије, тренерица на пројекту, током успешно вођене едукације2 образовања. размишљају о медијима, стичу вештине ненасилне комуникације и шире идеје међу вршњацима о мирном решавању конфликата у својим срединама.
Координаторка пројекта, Јелена Златкова, председница УГ „Свет речи“, истакла је овим поводом да је на међународном плану образовања учитеља била превасходно умерена на: омогућавање младих да доприноси учењу. да на позитиван начин пролазе кроз ситуационе и развојне проблеме одрастања. Учећи се медији млади су имали прилику да се оснаже да лакшим путем замене ирационалног уверења рационалним, савлађујући технике успостављања емоционалне контроле и стварања постављених циљева.
Резултати истраживања из све четири партнерске земље - истакла је Златкова мотива за реализацију пројекта - указују да је вршњачко насеље значајан проблем на просторима Балкана, али да се програм, врхунске, националне медије.
- У Србији је било масовних убистава: у једној основној школи у Београду, када је ученик седмог разреда убио деветоро својих школских другова и чувара. Старији адолесцент пуцао је на вршњаке у Младеновцу. У Северној Македонији, преко 40% ученика узраста 13–15 година јавило је да су живели вршњачко насеље. У Босни и Херцеговини 2.000 младих (од 6.000 колико је учествовало у истраживању) јавило је да су жртве вршњачког насеља; 702 није тражило помоћ ни од кога, док је само 64 пријавило инцидент полиције. Сваки пети ученик у Црвеној Гори био је живот врхачког насеља, најчешће психичког, социјалног и дигиталног, а трећина жртава није пријавила инциденте – показало је истраживање цене за истраживање.
Посредовање или решавање сукоба укључује младе људе у решавање спорова међу врховима. Медијатори поседују важне комуникационе вештине у преговарању, слушању, разумевању и решавању проблема и конфликата. Ово их оснажује и развија осећај заједнице и сарадње, усмеравајући их ка коришћењу ненасилних метода за решавање сукоба у свакодневном животу.
Сукобљене стране слушају једну другу, пажљиво разматрају позицију друге стране — децентришући се — и покушавају да пронађе мирно решење прихвата за обе стране.
ЦИЛ ПРОЈЕКТА је подизање свести 32-оје младих узраста 15-20 година из Србије, Северне Македоније, БиХ и Црне Горе о вршњачкој медијима и мотивисању саговорника, преузетим позивима. медијацију у својим заједницама. 
Током боравка на промени, млади су имали прилике да:
- измене искуства која се односе на вршњачко насеље у њиховим срединама и земљама и начини на које су до сада организовали превентивне активности;
- учи шта је то вршњачка медија, колико и на који начин овладавање вештинама медија може бити корисно за окупан развој личности, али и заједнице у којој се она примењује.
- чују искуства учесника из Србије и Северне Македоније из школе у којима се неколико година примењује метода вршњачке медије.
- Знаће да препознају дискриминацију, оснажени да могу да помогнем жртвама дискриминисања и информисаности и на који начин се могу обратити за помоћ.
- буду оснажени како да конструктивно реше конфликте, сагледавају проблеме и откривају разлоге због којих долази до конфликта, расту и развијају се учећи на непосредном искуству, да живе заједно упркос међусобним разликама.
- размењују идеје, да уче једни од других и једни о другима, да се друже, превазилазе различитости, руше предрасуде, заједничке раде у малим тимовима у току трајања процеса снимања филмова медијским филмовима пренели.
Млади су имали прилику да упознају друге народе, културу, обичаје што је подигло њихову интеркултуралну свест и позитивне интеракције са људима различитог порекла, они су стекли неопходну компетенцију и образовну компетенцију. развоју.
Млади су научили више о вредностима ЕУ и програму Ерасмус +, добили су могућност да измене искуства, успостави интеркултурални дијалог и међурегионалну сарадњу што ће допринети изградњи поверења међу младим групама припада. Бошњаци, Хрвати, Црногорци, Македонци...). Ово је посебно важно пошто још увек осећамо последице ратних сукоба из деведестих.
Пројекат промовише мобилност младих у циљу неформалног и информалног учења, активно учешће младих, њиховој сарадњи, инклузивност, креативност и иновативност. Он пружа подршку младима у њиховом личном развоју и пружа једнаке могућности и приступ, укљученост и исправност. 
Приликом осмишљавања пројектних активности примењен је приступ како би пројекат био доступан различитим групама учесника, са посебним фокусом на потребама учесника са мањим могућностима. За многе од њих је ово била могућност првог учешћа у европском пројекту.
Користећи аудио-визуелна средства током снимања филма, млади су подигли своје дигиталне компетенције што ће им помоћи за организовање виртуелних активности које промовишу вршњачку медијску мрежу на друштвеним мрежама.
Пројекат ће мотивисати младе да постане активан у својим заједницама у процесу решавања проблема, истовремено пружа могућност младима да се активно укључује и учествује у осмишљавању и имплементацији начина рада и откривања. учешћа у демократском животу заједнице.
Млади су подигли свест о ЕУ и разумевању њеног контекста, посебно када су у питању заједничке вредности - принцип јединства и различитости. Омладинска промена је промовисала еколошки одговорно и одрживо понашање међу учесницима – приликом осмишљавања активности укључујући зелене праксе (учесници су, када је то било могуће, коришћење).
ЗАШТО МЕДИЈА
Медијација је начин ненасилног решавања конфликата и превазилажење неспоразума у коме се неутрална, трећа страна, јавља у улози медијатора – посредник између сукоба. Суштину овог поступка чини посредничко представљање. Циљ медија је да се конфликту приђе на конструктиван начин и да се дође до заједничког решења око кога постоји сагласност обе стране. Да би могла да посредује особине мора да се прође одговарајућу обућу на којој се припрема за успешно вођење медија. Током обуке медијатор стиче знања о конфликтима, асертивној комуникацији и влада вештином вођења медија.
