Млади из Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Северне Македоније обучавали су се од 10. до 19. јануара у хотелу „Краљ“ у Врњачкој Бањи за вршњачке медијаторе који ће на радионицама током ове школске године, у својим срединама вршњацима предочити принципе ненасилне комуникације и показати им предности медијације.
На пројекту Еразмус + КА152 учествовало је 32 девојака и младића старости између 16 и 20 година, четири лидера, 2 едукатора и координаторка пројекта Јелена Златотова. Пројекат "Док не буде касно! Вршњачка медијација - потреба и могућност да се дође до решења" реализовало је УГ "Свет речи" са партнерским организацијама "Млади волонтери" из Високог, "Женска мрежа" из Радовиша и "Светионик" из Бара.
На самом почетку размене, окупљања младих ради стицања нових знања и склапања пријатељстава, млади су на паноу са жељама, искрено како младост налаже пожелели оно што им се на крају вишеструко обистинило. А пожелели су да се надограде, науче нешто ново, стекну трајна пријатељства, да им боравак у Врњачкој Бањи буде занимљив, да упознају себе и друге, да кроз забаву стекну нова искуства и знања. Њихова очекивања су била умерена у погледу савладавања техника медијације која би им помогла да стечена знања о ненасилчној комуникацији примене у школи и будућем животу. Било је између осталог написано: да можемо боље да разумемо себе и друге, да научимо како да се понашамо у ситуацијама која указује на насилно опхођење, како да будемо непристрасни као медијатори... Загледани у будућност желе да открију како размишљају млади у окружењу, какве су разлике међу генерацијама адолесцената у земљама бивших југословенских република, изнад свега жеље су им биле да се склопе пријатељства са младима из земаља у окружењу, науче више о култури земаља из којих долазе учесници пројекта, сазнају нешто више о социолошким, верским и националним сличностима и разликама међу њима.
На дрвету жеља и очекивања нашле су се поруке које су сугерисале младалачку искрену потребу да нешто у будућности мењају код себе и других, да разбију предрасуде и стереотип, да зближе међусобно уједињење. успостави контакте који ће показати да заједно можемо више и боље. Било је једноставних порука које довољно говоре о свести младих да су постојале границе било ког облика вештачке творевине које их не ограничавају да исто мисле и теже истим циљевима. Пожелели су неки од 32 учесника да стекну нове вештине, упознају боље људе из друге средине, да буду боље комшије и да се боље сарађују. Преписујући са окићеног дрвета очекивањима на којима разнобојни листови преносе њихова надања, читамо поруке личне природе: да путују, подигну самопоуздање, да се слободном страном страха и слободе. изражавају своје мисли, да буду друштвени и забавни... Пратћи циљ пројекта неко је желео да подигне сопствену и свест заједнице о насиљу, да промени искуства са врховима, да се научи како да се научи како се научи. осећа, да влада боље конфликтним ситуацијама...
Истакнуте су и алтруистичке идеје о значају пројеката и хуманих ставова према различитости па су тако неки од учесника желели да стекну знања о насиљу и подстакну толерантан однос према особи инвалидом, да се добију, да се користе са употребом. научи нешто ново што ће им бити корисно током целог живота, да ојачају себе и оснаже друге. Неко је скромно истакао да је део тима из своје државе зато што жели да донесе свом напретку и да буде бољи него што јесте. Било је личних жеља које млади чесо у различитим приликама истичу као потребан сегмент трошења друштвеног и туђег времена - да не буде досадно, да их обука не сматра и да имају довољно простора за своје потребе. очекивања да ће се приближити са вршњацима из других средина, да ће стећи нове пријатеље, да ће се лепо забавити, познате нове људе, радити нешто. корисно за себе и друге.
Листа жеља је различита на исти начин колико се једни од других разликују по карактеру, навикама, предпозицијама које гради њихову личност, али један мисао ипак преовлађује - да се забаве и стекну. На крају образовања потврдили су се својим кратким исказима да су добили и више него што су очекивали. Били су срећни, ЗДОВОЉНИ, ИСПУЊЕНИ, ОСНАЖЕНИ, стекли нова сазнања и самопоуздања и много нових пријатеља. Циљ пројекта је у једном сегменту имао значајан аспект социјализације - да се друже, једни од других уче, стичу нова пријатељства, подигну интеркултуралну свест и позитивне интеракције припадности. Показали су да су спремни да руше предрасуде, да превазилазе различитости, спремни су да у будућности дају допринос интеркултуралном дијалогу и међурегионалној сарадњи. 
