Почетна

Пороци нових генерација - МЛАДИ И АЛКОХОЛИЗАМ

Када опијање прераста у навику?

Алкохолизам је озбиљан проблем који погађа не само појединца већ и његову породицу и друштво. Многи људи нису свесни када је опијање прерасло у зависност. Не желе да признају да су дубоко загазили у порок. Покушавају да престану борећи се са штетним навикама, али се чешће него што су сами свесни враћају старим поривима, стручњаци кажу нису у стању да прекину циклус зависности без помоћи психотерапеута. У тежим облицима зависности без стручне помоћи, лечење зависности од алкохола углавном је неуспешно.

Пројектом „Пороци нових генерација“ скрећемо пажњу јавности на растућу појаву алкохолизма код младих у намери да младима на време укажемо на последице које собом носи порочно понашање и прекомерно испијање алкохолних пића. Пројекат је подржала Градска управа Града Крагујевца на Конкурсу за медије.
Код већине младих опијање је у зачетку. Многи од њих, дечаци и девојчице, младићи и девојке, нису ни свесни шта значи зависност, какве су последице, како се лечи порок, коме да се обрате за помоћ. У разговору са средњошколцима тражили смо одговоре на питања колико пију, да ли знају какве последице носи са собом опијање, колико су им угрожени животи, када траже помоћ од одраслих. Њихови одговори углавном указују на чињеницу да пију у друштву својих вршњака, да се опијају понекад несвесно, да посежу за алкохолом да би били у тренду и да се не издвајају из друштва. Сматрају да ствар држе под контролом и да су далеко од зависника.
Марија З. из крагујевачке средње стручне школе потврђује да млади пију доста и да често немају контролу када стање постаје алармантно.
- Од 15 година крену да конзумирају алкохол, што мислим да је у неку руку ок. Ако неко пре почне да пије раније ће пијанство да му се огади па ће престати да се опија. У Америци крећу да пију са 20 година, код нас са 18, у складу са законом. Међутим, овде нико не гледа на закон. Не спутава нас на тај начин ништа да поручимо пиће у угоститељским објектима или да га купимо у продавници. Нико нас не контролише. Препуштају нама избор под изговором боље да се све пороба на време, па ко склизне у порок није довољно јак да се одупре изазову. Нас после извесног времена смори да пијемо. Имам 19 година, немам жеље да пијем. Пробала сам, једноставно не налазим задовољство у томе. Пијем само када су прославе. То је моја одлука, ако ми се пије пићу, ако ми се свиди неки коктел узећу и не морам да се повинујерм друштву. Жестину волим, некада сам више посезала за чашом, сада више немам снаге да пијем, нити ме привлачи осим у изузетним ситуацијама – каже самоуверено и додаје:
- Пије се пиво, жестина, ракија виски, уобичајени асортиман жестоких пића. У Крагујевцу имамо доста познатих барова специјализованих за коктеле. Имају добар избор и све се пије. Буде понекад нешто баш тражено као модни тренд, али углавном правила нема. Џепарац за излажњење нам се креће око хиљаду и по динара. Знамо колико шта кошта. Пиво 350 динара, ја понесем хиљаду и по, 500 оставим за такси, остало за пиће. Обезбедим себе да се не напијем, да могу безбедно да се вратим кући. Једном сам се скоро отровала од алкохола. Очи су ми се укрстиле, знам шта се око мене дешавала, али сам свесна да не могу ништа да урадим, да сам немоћна. Не видим ништа испред себе, не могу да се покренем. Родитеље не бих да секирам, нису знали о таквим мојим стањима. Прошла је фаза, како је могло да се заврши, на моју срећу завршило је боље него што је могло. Немам више таквих излета, као да сам очврсла и ојачала ментално и физички. Не дешавају ми се више такве ситуације.
И Оливера Б, непунолетна средњошколка, потврђује да се на жалост прилично често и у прилично великим количинама млади препуштају уживању у алкохолним пићима. То је такороћи тренд, каже убеђена да дели мишљење већине генерације којој припада.
- Ок је да се понекад попије по нешто, мислим да је ствар самоконтроле да ли ћемо да се напијамо или да уживамо у друштву са чашом нечега што ће мало да нас опусти. Чини ми се да нас је вирус у значајној мери „покварио“. Као да смо после короне пуштени са ланца, свако је мислио да може да ради шта год хоће. Друштво је много утицало на такво понашање, много људи пристаје да пије, и што шта још да ради само због друштва. Некако је чудно да ти не пијеш, а да сви остали око тебе пију алкохол. Све зависи колико и када се пије. Деца мојих година све чешће су у друштву где се пије, опијају се, неконтролисамо се понашају. Викендом углавном, у клубовима, на журкама, у кућној атмосфери где се друштво окупља да се пије. Вотка, ракија, пиво, вино... Родитељи нису упућени шта раде. Верују својој деци, ни не слуте шта раде, заправо нису их видели у таквом стању. Нисам неко ко воли да пије, не прија ми. Старији брати и сестра воле да попију. Поштују границу, родитељи су је поставили и просто знају да не смеју да дођу кући алкохолисани.
Милица Ј, матуранткиња, храбро потврђује да је конзумирала алкохол у једном периоду одрастања више него што је могла да поднесе.

- У једном тренутку ми се само смучило и више не желим да пијем. Само сам пресекла и сада понекад попијем у границама које ме држе трезном. Не желим поново да осетим да ме алкохол узима под своје. Што се тиче мог друштва углавном сам окружена људима који не умеју да се контролишу, пију док им неко други не каже да је доста јер они сами не умеју да процене када је довољно. Мислим да је алкохол баш присутан међу младима и да све више узима маха. Пије се у клубовима, на журкама. Чак и за време одмора. Оду на пиво па се врате поново у школу. Има разних начина да се удивољи потреби за пићем. Пију свашта, најзаступљеније је пиво, а после пива ракија. Девојке и младићи равноправно. Нема више ситуација да девојка пије сок, вермут као женско пиће, а дечаци нешто жестзоко. Сада су у тојм погледу равноправни. Не знам да ли то раде да би привукли нечију пажњу, да не стрче, из досаде или просто из навике и потребе. Још је рано да би се говорило о зависности.
- Пиће нам служе свуда, без обзира на године, можда само у једном или два клуба траже личну карту кад уђемо, после не. Не води се рачуна, срећем дечаке тек су завршили осми разред, пуше, пију, ружна слика за друштво и угоститеља који држи локал. Треба им доста времена да би схватили колико је то лоше по здравље, њихов имиџ и углед у друштву. Скандалозно је шта све виђам, а виђам свашта... Ваљда ме то усмерава ка трезном стању да и ја не будеом таква. Знају да буду младићи агресивни, девојке повраћају, не знају шта раде, прилазе другим момцима, намећу се, неконтролисано ступају у сексуалне односе. Знају да уз алкохол узму друге опијате, тако да има разних ружних ситуација као одраз конзумирања алкохолних пића због чега би друштво морало да се позабави озбиљније овим проблемом – закључује Милица.
Јована С, матуранткиња из Крагујевца, сматра да је ок да се пије у ограниченим количинама, онолико колико организму не угрожава здравље и не ствара зависност.
- Савет је, можда не најбољи, али свакако разуман, ако већ пијеш и сматраш да то треба да се деси, нека то буде у друштву коме припадаш, са неким коме верујеш. Поента је да се прича у друштву, породици, у школи о штетном утицају алкохола по млад организам, да буде отоврена амосфера, да нема страха, ни тензије, осуда нечијег понашања, да се отворено прича и да се изрази мишљење о свему што по било ком основу није одраз примереног понашања. Присутан је алкохол у мом окрузжењу али у нормалним количинама, контролисано. Пија се на пунолетствима, журкама, свиркама, на неким догађајима. Виђали смо да се долази у школу алкохолисан и дрогиоран. Некад се прекораче границе због чега следе казне, упозорења, разговори са стручним лицима. Нема границе по родној припадности, све зависи од особе. Пије се вино, девојке, пиво, вињак, небо је граница. Родитељи нешто од тога знају и углавном су за док смо у добром окужењу – каже и потврђује да је контрола надлежних инспекција затајила, да нема рација и да се пиће точи свима, без обзира на пол и године.

- Од догађаја зависи, негде траже да се покаже лича карта, углавном не. Троши се за излазак око 1.000 или мало више, догађа се да удржимо средства. Гласа се и набавља оно што већина жели. Код алкохолисаних се осећа према мирису да су претерали, неуравнотежено ходају, јсвља се вртоглавица, посртање је евидентно. Седи и смеје се онај кога је ухватило пиће, све зависи од врсте и количине алкохола. Нисам видела појачану агресивност, нити је било неког насиља. Знају припити да буду досадни и наметљиви, девојке неумерене и арогантне. Кад пијем да бих се опустила и била слободнија водим рачуна да не буде више од једне или две чаше, све у геаницама нормале. Ако пак нека од мојих другарица прекорачи, знам да није требало, али се сви око ње трудимо да буде у друштву где су њени и добронамерни који ће је заштити, да помогнемо колико можемо, недај боже да се у таквом стању одведе у болницу – рационално гледа на проблем Јована, девојка која каже да у свему води рачуна где су границе.

ДОБРО ЈЕ ДА СЕ ЗНА!

Алкохол има депресивно деловање на централни нервни систем, успорава функције мозга и мења перцепцију, утиче негативно на емоције, моторику, вид и слух. У веома малим количинама може помоћи да се човек осећа опуштено и мање анксиозно, ДОК у већим количинама унетим у кратком периоду узрокује веће промене у мозгу укључујући и интоксикацију. У зависности од типа особе, интоксикација може утицати на стање еуфоричног понашања, постајете веома расположени и причљиви или агресивни. Све поменуте појаве прати конфузија и дезоријентација, време реаговања се драматично успорава, због чега је опасно возити у пијаном стању, прелазити улицу или обављати неке важне послове. Код неких људи који се опијају приметне су значајне промене у карактеру под дејством алкохола. Појачана је свадљивост, алкохол утиче и на насилно понашање, јавља се потреба за доказивањем и омаловажавањем туђе личности.
Уношење превеликих количина алкохола може за веома кратко време да доведе до тровања организма. Први симптом је најчешће повраћање, мучнина и главобоља, следи јако изражена поспаност, отежано дисање, могући су нервни испади, јако низак ниво шећера у крви а крајњи исходи могу да буду фатални.
Чувајте себе и друге!
***
Пројекат „ПОРОЦИ НОВИХ ГЕНЕРАЦИЈА“ спроводи Издавачка кућа „КОФИП“ на порталу ПЛАНАМЕДИА, финансира Градска управа Града Крагујевца. Ставови изражени у овим публикацијама искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званичан став органа који финансира пројекат.