Пороци нових генерација - МЛАДИ И АЛКОХОЛИЗАМ
Млади и алкохолизам - болести узроковане (зло)употребом алкохола су тешке, дуготрајне, неке и неизлечиве
Пројектом „Пороци нових генерација“ скрећемо пажњу јавности на растућу појаву алкохолизма међу младима у намери да садашње и нове генерације адолесцената благовремено упозоримо на последице које собом носи порочно понашање. Пројекат је подржала Градска управа Града Крагујевца на Конкурсу за медије.
Овим серијалом текстова на нашем порталу ПЛАНАМЕДИА истовремено скрећемо пажњу јавности да је неопходна подршка целокупног дрштва, брига институција, породице и појединаца како би се млади и родитељи нових генерација едуковали о штетним последицама по здравље које се манифестују као бурне промене у организму и души због пијанства.
Млади и алкохолизам - болести узроковане (зло)употребом алкохола су тешке, дуготрајне, неке и неизлечиве
Пројектом „Пороци нових генерација“ скрећемо пажњу јавности на растућу појаву алкохолизма међу младима у намери да садашње и нове генерације адолесцената благовремено упозоримо на последице које собом носи порочно понашање. Пројекат је подржала Градска управа Града Крагујевца на Конкурсу за медије. Овим серијалом текстова на нашем порталу ПЛАНАМЕДИА истовремено скрећемо пажњу јавности да је неопходна подршка целокупног дрштва, брига институција, породице и појединаца како би се млади и родитељи нових генерација едуковали о штетним последицама по здравље које се манифестују као бурне промене у организму и души због пијанства.
- Болести узроковане алкохолом обухватају оштећења јетре попут масне јетре, стеатохепатитиса, фиброзе и цирозе, а такође укључују и повећан ризик од разних карцинома (уста, једњака, гркљана, желуца, јетре, дојке, ректума), срчане проблеме (повећан притисак, сужење крвних судова, мождани удар) и проблеме са костима (остеопороза). Алкохол такође слаби имунитет, оштећује мозак и смањује когнитивне функције, узрокујући проблеме са памћењем, ходом и говором, те може довести до промене у крвним ћелијама – одговор је вештачке интелигенције на питање које су трајне последице по организам због неконтролисаног конзумирања алкохолних пића. Млади пре сваке испијене чаше добро су информисани шта им се догађа у организму када дуго и неконтролисано пију, али у пракси им је тешко и неприхватљиво да се суоче са последицама. Углавном тврде да им се тако нешто не може догодити зато што знају границу.
Разлога је много због чега млади посежу за чашом. Утицај друштва, радозналост, понекад и инат или намера да напакосте родитељима због забрана које им уводе. Родитељи често занемарују разлог који свакако указује на чињеницу да су они кривци што њихова деца или дете пије. Угледајући се на родитеље и они рано почињу да конзумирају алкохолна пића по узору на модел понашања из куће, али и зато што неретко родитељ, углавном отац, буде тај који први понуди детету вино или ракију да наздрави као довољно одрастао учесник у породичном слављу, да се очеличи и спреман закорачи у свет одраслих. Млади пију зато што желе да покажу да су довољно зрели да доносе важне одлуке, да су способни да брину о себи, да су закорачили са петнаест и више година у свет одраслих, или пак због жеље за авантуром. Појављује се, све чешће, онај болан, забрињавајући разлог - разочарање зато што их не прихвата друштво.
Када се говори о овој теми са аспекта бриге друштва о пороцима младих, стручњаци у области менталнохг здравља истичу чуђење које изазивају најновији подацима као сведочанство о наглом ширењу алкохолизма међу младима свуда у свету. Разлог за бригу је још већи будући да се појава учесталог опијања раније углавном везивала за одрасле разочаране животом, очајнике без будућности и перспективе, без наде да ће им нешто кренути на боље. Када су млади у питању психотерапеути, социолози и остали позвани да се баве овом темом, истичу да се код младих окренутих алкохолу криза продубила последњих година и да је углавном реч о генерацијском незадовољству што је теже спречити и лечити.
Подаци потврђују да је у Европској Унији последњих година број рањавања приписаних алкохолу порастао је за 10 процената, док саобраћајне несреће изазване вожњом под дејством алкохола учествују са 60 процената у односу на остале незгоде са смртним исходом или тешким повредама. Под дејством алкохола дешава се значајан број убистава, самоубистава, насиља и злочина. Алкохолисани изгредници су чешће од других виновници оружаних пљачки, отмица, провала и других нечасних радњи које није у стању да контролише мозак под дејством алкохола. Ако се додају болести које узрокује злоупотреба алкохола, као што су цироза јетре, гастритис, полинеуритис, психоза алкохолног порекла, церебрална апоплексија – очигледно је да краткотрајно уживање у опијању, или утапању туге у алкохол, доноси више незгода и штета него сам смирај или ужитак са флашом.
Лекари у свакој прилици, када се говори о штетном утицају алкохола по здравље човека који се препушта пијанству, истичу кроз праксу утврђену истину да што је човек млађи, постоји већи ризик ране смрти од последица болести изазваних алкохолом. Да овај исказ није пука фраза у прилог истинитости тезе иде чињеница да се последњих година пије још од једанаесте године због чега органи раније пропадају, при чему је организам значајније угрожен и готово непоправљиво изложен пропадању.
Како изгледа у стварном животу кад млади пију потражили смо одговоре од професора средњих школа који су, у све већој мери свуда по Србији и на простору Балкана, суочени са овим проблемом. Светлана Продановић, професорка Средње стручне школе из Бора, потврдила је претпоставку да је алкохолизам у порасту међу младима.
- На жалост, много и све више млади пију. Поражавајуће је сазнање за све нас да ученици чак и током радне недеље, без обзира на то што сутра имају обавезу у школи, дозволе себи да се напију. Јавља ми се недавно један ученик без стида и срама „разредна не могу да дођем у школу, синоћ сам се убио“. Да ли је разлог опијања да не буду искључени из друштва, потреба да се уклопе у заједницу, можда модел понашања у кући од старијих, не знам поуздано, али је евидентно да све више младих пије. Не долазе алкохолисани у школу, вероватно не могу да се пробуде и издрже дан пред собом, па због опијања претходне ноћи не дођу у школу. Ако пак дођу, нису функционални, поспани су, незаинтересовани за свет око себе. Издрже један - два часа и одлазе кући. Овакво понашање није привилегија старијих адолесцената, има их из свих разреда, рано почињу са конзумацијом алкохола, још у основној школи – каже професорка Продановић истичући да и девојчице пију, истина мање него момци, али забрињава њихов растући број и стање алкохолисаности које је поражавајуће за „слабији“ пол.
- Вероватно крше правила лепог понашања да би се допале неком дечку, да би можда биле ин тересантније и забавније у друштву. Не виде себе како изгледају у пијаном стању и како се понашају. Смешно је видети пијаног мушкарца, а камо ли жену и пијану девојку. Друштво се не бави озбиљније овом темом. У нашој школи нисмо имали едукације о штетном утицају алкохола на младе мада мислим као родитељ и просветни радник да је преко потребано радити кампање и упознавати нове генерације са последицама опијања – каже и додаје да би предавања са овом темом била пожељна за ученике и родитељи.
- Углавном су ученици који не конзумирају алкохол издвојени од стране оних који су склони опијању. У мањини су они који не пију па им се зато придружују да не би били одбачени из групе. Ово је на известан начин табу тема у нашој средини, нисмо имали контакте са родитељима, не долазе да се посаветују са нама професорима или да затраже помоћ од психолога и педагога. Пије се изван школског дворишта, у кафићима,по кафанама, на приватним журкама, за рођендане. Пију жестоко, а „гасе се“ пивом. Пију на искап, припреме се код куће, попију коју чашицу и већ „урађени“, како кажу, излазе у провод. Правдају се „морам да пијем да би се опустио“. Њима није довољно да уживају у друштву са пријатељима, музика их не подиже, само алкохол доприноси добром расположењу. Попију, две – три и код треће већ не могу да контролишу своје постпуке. Родитељи благонаклоно гледају на ову појаву, труде се да сакрију пороке своје деце уместо да их упозоравају, опомињу, па и лече. Гура се проблем под тепих, не говори се о томе, а њихова деца у порок вуку друге из друштва зато што се угледају једни на друге – каже професорка наводећи као закључак потребу да се о алкохолизму говори интензивније и систематичније у школама и унутар породице као би цело друштво дало допринос да нове генерације не буду склоне пороку који ствара велике здравствене проблеме читавој заједници.
Нада Петровић, професорка књижевности из Средње техничке школе у Крагујевцу, потврђује да је алкохол тренд, статусни симбол међу средњошколцима у Србији, по чему се ни мало не разликује Крагујевац, где млади пију на јавним местима, у кафићима, баровима, клубовима, па и школским двориштима без надзорних камера.
- Генерално, ми као друштво алкохолизам прихватамо као нешто одомаћено. Млади не могу да замисле излазак у град без алкохола. Проблем јесте у томе да се граница померила. Са активним конзумирањем алкохола кретало се у ранијем периоду пред крај средње школе, одласком на студије. Сада деца пију у старијим разредима основне школе. То је социјални проблем и појава у друштву коју олако схватамо. Из угла родитеља и наставног лица мислим да је огроман проблем присутан у друштву зато што се са децом не ради довољно код куће, а породица би требало да буде прва инстанца где би деци научила да је алкохолизам облик болести зависности са далекосежним и дуготрајним последицама. Ми говоримо о последици, а узрок је на неком сасвим другом месту. Нисам била у ситуацији да се сретнем на настави са алкохолисаним ђацима, али знам да неке колеге јесу – каже професорка Петровић и додаје да се превентивно говори на почетку школске године о овом проблему.
- На првом родитељском састанку говоримо о томе, отварамо тему о болестима зависности на часовима разредне наставе, стичем поверење код ученика да ми се отворе уколико буду некада у ситуацији која захтева помоћ. Говоримо шта значи кренути путем порока, са друге стране као професор књижевности узимам као узорак у анализи књижевних дела примере где правим паралелу са неким делима који се дотичу коцкања, крађе, злочина и неких других појава које осуђује друштво и заједница. То моје деловање кроз наставни програм даје ми могућност да са својим ученицима говорим о томе шта би требало да буде њихов здрав стил живота. Упозоравам их да кад буду конзумирали алкохол, то буде када су психофизички зрели, када могу да поставе границу када је доста, да када оду ван куће приоритет им не буде да пију да би се опијали, да искористе прилику да се упознају са другим културама и нешто ново сазнају. Мислим да би главна и полазишна тачка требало да буде васпитање и утицај родитеља. Питање је колико им родитељи дају добар пример, с обзиром на то да је опијање код нас културолошка, природна појава поготову када говоримо о мушкој популацији – истиче професорка Петровић разлоге због којих млади крећу путем порока.
- Алкохолизам везујемо за фигуру оца. Нисам имала прилике да разговарам са ученицима да им је мајка та која је склона алкохолизму. Очинксе фигуре дају лош пример што се одрастањем рефлектује на синове и кћери, на дечаке и девојчице. Млади се не крију кад пију, нема осећаја срамоте, стида ни респекта према старијима. Опијају се под обавезно на матурским вечерима, на журкама, прославама пунолетства, на улици, у парку, школском дворишту... То је тренд, свесни смо и ми који радимо са њима и родитељи, цело друштво. Они се тиме поносе, једна од омиљених тема им је да говоре колико су попили, да ли је некоме била мука, онесвестио се, извргавао руглу себе и друге. На тај начин се боре да буду друштвено прихваћени. Уколико такве ствраи не раде бивају аутсајдери. Има и деце која то раде да би била прихваћена, има и оних који су већ развили склоност ка пићу, уживају у алкохолу. То већ постаје изузетан пробле, морамо озбиљније да се суочимо са узроцим али и последицама да бисмо нове генерације спречили да и они крену стрампутицом – закључује професорка Петровић.
- Мој субјективни осећај на основу онога што могу да видим у контакту са адолесцентима, алкохол је изузетно присутан међу младима. Ту појаву смо, не знам из којих разлога, поптупно запоставили. Осећам као неко ко ради са младима да је то битна, суштинска и значајна тема, коју смо потиснули. Не говори се о томе довољно. У тренду је утицај друштвених мрежа на младе, наркоманија, док је едукација младих о последицама алкохолизма неправедно запостављена. Средњошколчци неоспорно пију, увиђам кроз контакте са младима и ван школе да је алкохол присутан. Уосталом, традиционално смо окренути пићу, сервира нам се употреба алкохола као нормална појава, а да нико не говори о томе колико је опијање штетно за млади организам – каже професорка Пејчић и прави паралелу по питању родне равноправности када је алкохол у питању.
- Девојчице су у овом погледу равноправности полова можда изједначене, а из неких разговора сазнајем да девојчице, чак и више конзумирају алкохолна пића него дечаци. Не прате се упутства Светске здравствене организације колико је пића довољно, чак и у разговору са старијима не наилазим на разумевање. Када кажем да је по тој класификацији дозвољено дневно једно пиће за жене, а два за мушкарце, смеју се и оповргавају тврдњу. Не узимају је за озбиљно, онда је јасно зашто сви остали имају тај равнодушни став када је у питању алкохолизам. Истина, не долазе пијани ученици у школу, али да ситуација није под контролом уочава се ван школе. На матурама и екскурзијама добијемо другачију повратну информацију о употреби алкохола код младих. Ризик који може да се ублажи није тешко нити скупо примењивати. Превентивно деловање захтева разговор стручњака са ученицима, посете полицијских службеника пред екскурзију и важне догађаје и то углавном даје резултате. Не може да се искорени ова врста зависности међу младима али може да се сведе на неки минимум, зато би требало да се озбиљније позабавимо овом темом сви ми од којих зависи будућност наше деце - закључује професорка Сања Пејчић.
Педагошкиња из Средње стручне школе у Деспотовцу, Маријана Миладиновић Јовановић, за разлику од својих колегиница наводи да је алкохолизам у овој средини у мањој мери заступљен него у претходној деценији.
- Ретко ученици дођу за помоћ и савет када се ради нешто у вези са болестима зависности. Те информације добијем када радим радионице о алкохолизму и наркоманији, то радим сваке године са првим разредима, занима ме са чим долазе и како размишљају о овим темама. Оно што сам приметила из њихових изјава, а чини ми се да су искрени, алкохол није у толикој мери заступљен како се мисли. Знају да попију викендом, на прославама, али је све мање оних који се опијају. Да ли је такво стање резултат рада родитеља, евидентно је да је њихова свест о штетном утицају већа него код претходних генерација. Зато имам утисак да је алкохолизам у мањем проценту заступљен међу средњошколцима у последње време. Ситуација иде на боље, раније ме је баш бринуло колико се пије и како алкохол делује на младе. Раније се дешавало да ученици долазе алкохолисани на часове. Родитељски надзор је у порасту и немају толико афинитета према жестоким пићима као раније – преноси своја запажања из учионица деспотовачких средњошколаца, педагошкиња Маријана Миладиновић Јовановић.
Анђелија Бабић, педагошкиња у једној основној школи у Бару, преноси нам искуства како се растући проблем алкохолизма лечи у суседној држави Црној Гори.
- Код нас су свуда пооштрене мере, не може да купи малолетно лице алкохолно пиће у маркету или кафићу. Уведене су драстичне казне. Не кажем да не постоје случајеви, сигурно их има у неким локалима где се мање контролише промет алкохола. У принципу, поштују се правила, па ипак млади пију у већој мери него што је добро и оправдано за њих. Разлози су исти као и свуда у свету. Да не буду искључени из заједнице, да се забаве и опусте у друштву са вршњацима. Већином момци пију, девојчице ређе, ипак је брука и срамота код нас да ђевојке пију. Лично мислим да је та појава код нас умерена и под контролом институција и породице, бар када су малолетна лица у питању – каже Анђелија.
****
Пројекат „ПОРОЦИ НОВИХ ГЕНЕРАЦИЈА“ спроводи Издавачка кућа „КОФИП“ на порталу ПЛАНАМЕДИА, финансира Градска управа Града Крагујевца. Ставови изражени у овим публикацијама искључива су одговорност аутора и његових сарадника и не представљају званичан став органа који финансира пројекат.