Оснажене девојке у борби против родних стереотипа
Средњошколке о значају едукација о родним разликама
Пројекат „Снажно да животу! Оснажене девојке у борби против родних стереотипа“, реализује УГ „Свет речи“ уз подршку Женске фондације Реконструкција Женски фонд, са девојкама средњих школа из шест градова Србије. Тренинг је одржан 24. новембра у Великој Плани. Средњошколке су о родним разлиокама училе од психолошкиње Смиље Синђелић, тренерице на пројекту.
Нови пројекат „Света речи“ је наставак активности на раније реализованим пројектима „Снажно ДА животу! Оснаживање девојака за превазилажење женске научене беспомоћности“ и „Знам! Умем! Хоћу! Могу!“ који, заједно са иницијативом „ Мој живот припада мени! Девојке из Србије и Црне Горе заједно против родних стереотипа“, представљају део програма оснаживања девојака. Активности су намењене девојкама и менторкама средњих школа из Алексница, Смедеревске Паланке, Кучева, Великог Градишта, Пожаревца и Велике Плане. Циљ пројекта је подизање свести средњошколки о родној равноправности, дискриминацији жена, родним улогама и значају феминизма. Реализацијом планираних активности дирентно се утиче на унапређење информисаности девојака о насиљу над женама, с посебним фокусом на сексуално насиље и очување телесне аутономије. Оснажене учеснице пројекта стечено знање ће поделити са својим вршњакињама у школама кроз нове активности, уз јачање солидарности и грађење мреже подршке. Радионице у Великој Плани држала је тренерица, Смиља Синђелић, професорка психологије у Плањанској гимназији. На обуци је оснажено 36 девојака које ће у својим школама као вршњачке едукаторке држати радионице за своје школске другарице преносећи стечена знања о феменизму и родној равноправности.
Маша Милић, ученица Прве техничке школе у Крагујевцу, каже да је едукација о родном оснаживању веома важно за девојке средњошколског узраста како би стицањем нових знања у овој области биле свесне да су жене важне колико и мушкарци.
- Упознавање са основним појмовима рода и родне равноправности доноси свима нама шансе за бољи живот. Оснажује ме оваква едукација, подстиче моја интересовања, доприноси да боље размишљам и реалније сагледавам ствари и појаве око себе. Раније нисам примећивала разлике о којима смо говорили на тренингу зато нисам ни имала потребе да размишљам о томе. Најзанимљивије ми је било када смо вежбали на примерима из стварног живота. У школи смо нешто слично радили,помогло нам је да се припремимо за јавни наступ и да пажљивије посматрамо шта се догађа око нас. Знатно ми је лакше да говорим пред публиком и више немам трему после првог изласка на сцену.
Њена школска другарица, Дарја Димитријевић, преноси слична запажања. Едукација јој је помогла да боље схвати теме о којима никада није размишљала на овај начин иако је примећивала да постоје значајне разлике између мушког и женског рода и пола.
- Свидело ми се што сам на обуци имала потпуну слободу говора и мишљења. У школи немамо прилику да о овим темама говоримо на овај начин, да улазимо у суштину проблема и осетимо потребу да нешто мењамо код себе и у друштву. Моћи ћу да применим сва знања са обуке у будућем животу, стекла сам више самопоуздања, отворили су ми се нови видицу, из других углова посматрам ствари око себе за које раније нисам ни знала да постоје. Са другарицама ћу моћи са више аргумената да разменим ставове, да заједно утичемо на вршњаке како би и они били свесни положаја жена у нашој заједници. Веровала сам и раније да би требало сви да будемо равноправни, али то нисам сагледавала као друштвени проблем. Схватила сам и раније да жене у нашем патријархалном друштву нису равноправне и да им је теже да остваре нека права која самим рођењем имају мушкарци. Мушкарци се више вреднују, то примећујем како код себе у породици, тако и у друштву и средини у којој живим – каже Дарја.
- Сметале су ми уочене разлике, не баш много, зато што ме нису директно погађале, нити сам имала прилику да видим како се то догађа неком другом. Да сам била на известан начин жртва неравноправности полова, вероватно би ме се ова тема још више дотакла. Верујем да немам баш неки велики утицај да било шта сама променим, па се зато и не секирам око тога, сада сам схватила сврху ове наше едукације због чега ће ми бити важно да утичем на људе из окружења да заједно неке ствари мењамо из корена. Највише ми се допало када смо отворено говориле о нашим искуствима за насиље и наводили предрасуде међу половима.
За Емили Ивановић из Крагујевца, било је највеће задовољство упознавање нових другарица са којима је успоставила блиски контакт захваљујући истим интересовањима.
- Допада ми се колективни рад. Кроз комуникацију се зближавамо и долазимо до занимљивих закључака на основу истих размишљања. Раније ме ова тема није баш много занимала. Мислила сам да ће ми бити досдно на едукацији и да нећу знати шта да радим. Минимално сам примећивала разлике, готово да ме нису ни дотакле неправде које се дешавају женама због разлике у половима и предрасуда које владају у друштву. Донекле ми је сметало што се потенцира родна равноправност зато што нисам схватала значај исправљања неједнакости. Сметало ми је у кући што моја браћа одбијају да раде неке кућне послове из простог разлога што по њиховом схватању прање судова није мушки посао и што себе стављају у први план. Као неправду осећам што сви мушко у кући виде као главу пордице која ради и зарађује, док је задатак жене да брине о деци и кући.
Ирис Перишић, ученица Прве техничке школа у Крагујевцу, са великим задовољством коментарише учешће на пројекту. Каже да јој се баш све свидело, да је стекла нове пријатељице, много нових ствари научила и пожелела да додатним истраживањима продуби знање о стереотипима и предрасудама везаним за родну неједнакост.
- Пре доласка на обуку неке ствари су биле изван мог круга интересовања. Понашање мушкараца према женама је посебно заинтересовало мене и моје другарице, нисмо раније о томе размишљале нити смо неку велику пажњу обраћале на разлике које постоје међу половима. Волела бих да се више пријављује насиље у породици и да се санкционишу сва насилна понашања; сматрам да је то узрок већим несрећама и узрок фемицида свуда у свету, не само код нас. Жене могу да раде већину послова као мушкарци, али ипак има неких где жена не може да обавља неки посао зато што није издржљива као што су мушкарци. Жене су јаче у кућним пословима, мушкарци на градилиштима. Сама сам одлучила шта ће ми бити занимање, желим да упишем криминалистику. И то је ствар слободног избора, спремна сам на коментаре и убеђивања да то није за жене. Волим тај посао и трудићу се да будем добра. Мушкарци су са мање емоција, жене имају више срца, храбрије су, више се у везама труде, одговорније су и предузимљивије. Читав је низ ствари које боље раде од мушкараца – каже самоуверено Ирис.
За Мерему Исуфи, утисци су врло позитивни.
- Научиле смо за само један дан много тога што ће нам бити важно током целог живота. После ове едукације знам како да препознам насиље, како да се охрабрим ка неким већим циљевима... Пробуђена нам је свест колико је наше гласно да са спознајом о слободном одлучивању битно за наш будући живот. Учећи приметиле смо да смо у везама изложене насиљу и да се све негативне појаве могу спречити ако се будемо бориле за своје место у друштву. Највише ми смета што девојке и жене немају боље позиције у друштву, што мушкарци свесно спутавају наш напредак. Остваривањем циља да се образовањем боримо да будемо равнопрвавне и да добијамо исте шансе као мушкарци, могле бисмо да мењамо свет. Кад боље размислим, ми жене можемо све, у неким пословима боље и више него мушкарци. Показале смо се као успешне сараднице, организаторике, менаџерке, психолошкиње... Жене су најјаче у образовању, здравству и васпитању деце, жене су брижне мајке, нежне супруге, пажљиве и осећајне пријатељице – правећи паралелу шта жене могу а мушкарци не могу преноси своје искуство са обуке девојка која се сматра прилично оснаженом да убудуће сама доноси важне животне одлуке не дозвољавајући било коме да је поколеба у намери да остане јака и истрајна.