среда 26. јул 2017.
Традиционалном манифестацијом "У славу великог вожда" у Радовањском лугу обележена је 200. годишњица смрти Карађорђа Петровића. Служењем парастоса у Цркви захвалници и полагањем венаца на првобитном гробном месту обезглављеног вожда одата је почаст оснивачу модерне државе. На летњој позорници премијерним извођењем представе „Преиспитание живота и дела Црнога Ђорђија – Карађорђија“ коју су извели Лепомир Ивковић и Богдан Богдановић, послата је порука будућим генерацијама да крвава историја српског народа опомиње и учи.
Низ догађаја обухватила је ове године традиционална манифестација којом се одаје почаст вођи првог српског устанка, Карађорђу Петровићу, трагично пострадалом јунаку новије српске историје, пре тачно два века, 26. јула 1817. у Радовањском лугу.
Обележавању трагичног догађаја 26. јула, у организацији локалне самоуправе и Центра за културу "Масука", присуствовали су чланови Крунског савета предвођени Предрагом Марковићем, државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Негован Станковић, градоначелници и председници градова и општина у окружењу, представници институција и окупљени грађани. Помен вожду је почео полагањем венаца, а настављен премијером представе на Летњој позорници у Радовањском лугу "Преиспитание живота и дела Црнога Ђорђија – Карађорђија“ у којој су се сусрели млади Карађорђе и стари вожд, у извођењу београдских лумаца Лепомира Ивковића и Богдана Богдановића.
Председник општине Игор Матковић поздрављајући окупљене званице и грађане истакао је да нас догађај у Радовањском лугу подсећа какве трагичне последице може имати неслога, истовремено служи за наук да се никада не понови крвава историја како би садашње и нове генерације живеле у слози и миру.
- На данашњи дан, пре два века, убијен је човек који је дао огроман допринос да тешка времена позне турске владавине оду у историју. Карађорђе је био и остао синоним за народног вођу и великог борца, идол и инспирација генерацијама које су дошле после њега. Историјске датуме треба обележавати и неговати традицију, како бисмо се сећали оних без којих, држава, коју данас имамо, не би могла бити створена - рекао је Матковић и подсетио да је вожд више од војсковође и зачетник српске државне управе у времену када су се оснивали судови, поште, војска и школе чију је вештину и умешност војевања, спознао и похвалио чак и велики Наполеон.
- Иако је убијен, нико никада није успео да убије нашу одлучност да живимо у слободној држави Србији. Наша одлучност да живимо у таквој Србији дала нам је снаге да се боримо против непријатеља који долазе ван наших граница. Нажалост, богата историја коју чувамо испреплетена је немилим догађајима у којима су главне улоге имали искључиво Срби. Један такав се догодио недалеко одавде, ту на месту олтара Цркве захвалнице. Баш зато имамо обавезу да будућим генерацијама предамо у аманет бреме које такви догађаји носе како се никада, све до вечности не деси да кум на кума, брат на брата, Србин на Србина не дигне руку.
У име крунског савета писмо са поруком престолонаследника Александра Карађорђевића прочитао је Предраг Марковић и подсетио на значај стварања српске државе чији је родоначелник био својим деловањем и тежњом за укидањем турског ропства управо Карађорђе.
- Постоји много догађаја који су оставили трагове у историји српске државе. На овом месту сећамо се оног ко је први међу онима који су га изабрали, а није одмах прихватио, поставио темеље државности. Запамтите то. Постојала је и онда разједињена Народна скупштина која представља почетак озбиљне државе којој су се дивили не само Наполеон, него и остали цареви разједињене и посвађане Европе, па и она царевина коју је Карађорђе својим устанком рушио. Овде смо да обележимо тужан тренутак вождовог страдања као опемену и савет да увек чинимо оно што ваља чинити у времену у коме живимо.
У оквиру манифестације У СЛАВУ ВЕЛИКОГ ВОЖДА, која се одржава под покровитељством општине Велика Плана, у Дому културе у Старом Селу, заказано је представљање Тематског зборника радова са научног скупа у Великој Плани, одржаног у мају месецу, поводом 200 година од убиства Вожда Карађорђа.
Српски и страни научници писали су на тему КАРАЂОРЂЕ И ЊЕГОВО НАСЛЕЂЕ У СРПСКОЈ ИСТОРИЈИ. У Зборнику су објављени научни радови следећих историчара: Проф. др Волфганг Рорбах (Салцбург), Мр Дарко Ивановић (Велика Плана), Др Урош Шешум (Београд), Проф. др Славиша Недељковић (Ниш), Мр Небојша Јовановић (Београд), МА Александар Савић (Београд), Др Данко Леовац (Београд), Др Милош Јагодић (Београд), Др Сузана Рајић (Београд), Др Мила Михајловић (Рим), Др Драгомир Бонџић (Београд), Др Милан Гулић (Београд), Др Јасмина Милановић (Београд), Др Никола Жутић (Београд), Др Коста Николић (Београд), Проф. др Момчило Павловић (Београд), Др Срђан Цветковић (Београд).
Овим поводом говориће др Момчило Павловић, др Коста Николић, др Драгомир Бонџић и Небојша Стамболија.