Девет деценија хранитељства у Милошевцу, селу које је однеговало за непуно столеће више од 6.000 деце без родитељског старања. У кући Драгане Јелић одрастају брат и сестра, Стефан и Сара, дечак од 12,5 и девојчица од 16 година.

Милошевац исписује најхуманије приче о деци без родитељског старања скоро цело једно столеће. Одрастају у овом питомом поморавском селу малишани којима је у периоду најранијег живота преко потребна љубав и пажња људи који им замењују родитеље, дају им дом који подсећа на породично гнездо и пружају им сигурнос док не постану људи. Кад одрасу, одлепршају као птићи, ојачају им крила за лет, а успомене које понесу са собом учине да своје хранитеље поштују и воле као да су им прави родитељи. Радо се враћају у њихово окриље, буду им утеха када остаре и доводе своју децу да упознају људе уз чију помоћ су и сами постали честити и поштени људи.

Када се догоди нешто ружно, болно и трагично, што покрене друштво на размишљање запитамо се где смо били раније да спречимо овакве трагедије. Одлазе млади животи а да их пре тога нико није заштитио. Зашто нам се то догађа и докле?

Саопштење Форума београдских гимназија:

У организацији Форума београдских гимназија данас је одржан округли сто под називом "Реформа у карантину" уз учешће еминентних стручњака из Хрватске, Босне и Херцеговине и Србије.

"У жељи да допринесе унапређењу образовног процеса, утиче на реформе и размени искуства са стручњацима из региона, Форум је угостио др Бориса Јокића, директора Института за друштвена истраживања у Загребу и бившег руководица реформског процеса у Хрватској, професора др Александра Бауцала са Филозофског факултета Универзитета у Београду, др Ивана Ивића, универзитетског професора у пензији, Намира Ибрахимовић директора ОШ Сафвет бег Башагић, који је уједно био и руководилац реформског процеса у кантону Сарајево и Дејана Илића, уредника у издавачкој кући Фабрика књига. Позив је упућен и представницима Министарства просвете, науке и технолошког развоја, који се нажалост нису одазвали.

Ко су незбринути, незаштићени, занемаривани и напуштени под заштитом државе и друштва

Напуштени, са сметњама у развоју, занемарени или сиромашни, деца без родитељске бриге – само су неки од разлога због којих деца у Србији заврше на евиденцији Центра за социјални рад, а потом у институцијама и хранитељским породицама. У Србији је такве деце последњих година од 8 – 9.000 на годишњем нивоу. О њима брину центри за социјални рад који их упућују преко центара за породични смештај и усвајање у хранитељске породице или у домове за незбринуту децу. Остају под окриљем институција до пунолетства, ако се школују друштво о њима брине до 26 године.

 Средњошколци из седам општина и осам школа Србије након обуке у оквиру пројекта „Сазнај! Препознај! Пријави!“ оснажени да се боре за родну равноправност полова

Родно засновано насиље је по дефиницији употреба било ког облика насиља (физичког, психичког, сексуалног) над неком особом само зато што је одређеног пола. Насиље је и претња насилним делима, присиљавање и одузимање слободе. Истраживања говоре да су жртве насиља у преко 90 одсто случајева особе женског пола, док су насилници у 90 одсто случајева мушкарци. Зато је неопходно дефинисање родно заснованог насиља као посебног облика насиља. Насиље у партнерским односима међу младима најчешће има врло сличне карактеристике као и насиље које се дешава међу одраслим особама које су у партнерским везама.

 Учесници пројекта „Сазнај! Препознај! Пријави!“ о постигнутим резултатима рада на радионицама и ширењу идеје о родној равноправности

Пројекат Удружења грађана „Свет речи“ из Велике Плане „Сазнај! Препознај! Пријави!“, реализован у 8 средњих школа седам општина уже Србије, показао је да се о равноправности полова не говори довољно на свим нивоима и да је неопходно да се у борбу против родно заснованог насиља и едукацију младих укључи уз цивилни сектор читава заједница.

Пројекат подржан од стране Министарства омладине и спорта наишао је на изузетно добар пријем код свих генерација – младих и старијих, а на основу броја укључених у пројектне активности и покренуте иницијативе младих да се едукација прошири на основце, потврђује се потреба да се о овој теми још више говори, истовремено и ради на промени колективне свести.