Домаће и међународне невладине организације играју важну улогу у различитим сегментима заштите деце од насиља и злостављања. Оне су имале, пионирску улогу у буђењу свести јавности за проблем насиља према женама и деци у Републици Србији.

Током деведесетих година бројне владине и невладине организације и научне институције - Институт за ментално здравље, Факултет политичких наука, Центар за права детета и друге, уз подршку УНИЦЕФ, Фонда за отворено друштво, Save the Children и других међународних организација започеле су да раде на сензибилизацији јавности, јачању компетентности стручњака и развоју мреже за спречавање и заштиту деце од злоупотребе и занемаривања. Објављена су и прва искуства из истраживања и примене едукације и формирања мултидисциплинарних тимова за заштиту деце, а група аутора Центра за права детета написала је и први Приручник за рад на заштити деце у социјалним и сродним службама.

НВО програмима јачања менталног здравља децу без родитељског старања припрема за живот у заједници

Децу без родитељског старања не треба сажаљевати; за њих и све нас боље је да у њима препознамо личности препуне потенцијала, прихватимо их као рањиве мале људе којима је потребна помоћ заједнице, друштва и институција и помогнемо им да се ослободе свих стега и научимо их да сама о себи мисле да су способна да буду све оно зашта јесу деца која расту уз родитеље. Овакве циљеве имају организације невладиног сектора ангажоване на пројектима помоћи и подршке деци без родитељске бриге.

На овај начин размишљају и делују невладине органозације окренуте потребама деце коју сврставамо у најрањивију категорију становништва зато што одрастају мимо своје воље у условима који су им наметнути системом социјалне заштите у институцијама или хранитељским породицама. У таквом окружењу имају све оно што се претпоставља као нужна потреба за одрастање деце – смештај, храну, здравствену, правну и социјалну заштиту... Међутим, недостаје управо оно што јача ментални склоп детета које одраста уз родитеље – а то је љубав, сигурност, породично окружење, топлина блиских сродника, заштита када је најтеже.

Кад хранитељство прерасте у усвајање: Исповести усвојене деце која су лишена родитељске љубави одгајана од стране усвојитеља као да су њихова. То је онај моменат кад се запитамо да ли је то могло и мени да се догоди.

"Свака жена када роди дете, оног тренутка када га роди, она вероватно с тим олакшањем не осећа ништа друго. Али, већ следећи дан осећа стрепњу, осећа страх да ли ће са дететом бити све у реду", каже Драгица Танасковић, хранитељица из Милошевца. Има пуно право да коментарише блиске, емотивне сусрете хранитеља са децом коју преузимају на чување зато што је однеговала током вишедеценијског хранитељског стажа 12 деце и двоје своје. "Е, са том стрепњом и тим страхом да ли ће са дететом бити све у реду, рађа се и та љубав која постаје нераскидива између хранитељице и детета" – истиче хранитељица Драгица која ни данас не одустаје од хрнитељства. Дели бригу о деци без родитељског старања са укућанима и даље. Каже до краја живота, биће посвећена њиховом развоју и напретку.

„Активна жена је жена која зна да препозна своје потенцијале, те да их не баци у ветар већ да препозна како да их користи и да у том процесу процени како да те своје потенцијале оствари у оквиру заједнице у којој живи.“ Александра Миладиновић, СКЦ Марковац

У протекле две године дешава се буђење заједнице у Марковцу које је покренуло неколико жена, што пореклом из Марковца, што самих становница села. Препознавши важност женског удруживања за добробит заједнице и увидевши своје личне потенцијале које би могле да ставе у службу заједници основале су Удружење грађана СКЦ Марковац и покренуле промену са циљем да свом селу пруже светлији поглед у будућност.

Сигурним кораком до хранитељства

Уз љубав и пажњу деци без родитељске бриге потребан се одговарајући смештај у кући хранитеља. Стамбени простор хранитељске породице требало би да буде у насељеном месту где су развијене саобраћајне и друге везе и комуникације, да буде прикључен на електричну и телефонску мрежу, да буде прикључен на јавну водоводну мрежу, односно да има обезбеђено снабдевање хигијенски исправном текућом водом, да буде прикључен на јавну канализациону мрежу или прописно изграђену септичку јаму, да има обезбеђено грејање. Соба за дете мора имати 6 м2 по детету, посебан лежај, две постељине, јастук, два прекривача, радни сто, орман за гардеробу и обућу, огледало и грејно тело.

Девет деценија хранитељства у Милошевцу

У Србији, за разлику од остатка света, још не постоје лиценце за хранитеље. Поступак додељивања деце на чување се спроводи у складу са нашим законским одредбама. На основу важећих правилника утврђује се општа подобност да неко може бити хранитељ. Утврђивање опште подобности хранитеља иде готово истом процедуром као и утврђивање способности лица да буду усвојитељи.

Према подацима Министарства за рад, запошљавање, социјална и борачка питања, стручна процена опште подобности за обављање хранитељске улоге састоји се из провере испуњености законских услова преко јавних исправа које кандидати за хранитеље подносе уз пријаву за хранитељство. На основу интервјуа са стручњацима који врше процену, а на основу сагледавања услова и односа у породици, у непосредном контакту, кроз кућну посету и кроз програм припреме и обуке будућих хранитеља, одлучује се да ли има основа да се улази у поступак доделе и преузимања деце без родитељске бриге на чување.