Старо Село - два века писмености

Основна школа у Старом Селу једна је од најстаријих на подручју некадашњег смедеревског округа. Пре ње су основане само четири школе: крњевачка 1779, смедеревска 1806, паланачка 1808, исте године, или нешто мало раније почела је по угледу на околна места да ради школа у Коларима. Темељи школе у Старом Аџибеговцу постављени су 1820. године и ове године обележава два века постојања.

Крњевачка школа, у порти цркве Св. Ђорђа, једна је од првих образовних установa у Србији, претача лицеја, једна од малобројних с краја 18. века у којима се ширила писменост

У порти цркве брвнаре у Крњеву, подигнуте 1750. године, на западној страни поред звонаре, стоји још увек, на сву срећу, зграда у којој је радила прва школа тог времена у смедеревској нахији и широј околини. Каже се у малобројним списима да је почела с радом 1779. године. Један од првих учитеља, и то је сачувано као податак у летопису цркве и школе, био је Јован Ранчић, из Ресаве, село Брестовица. Када је у Првом српском устанку ослобођено Смедерево, 1806. године, прешао је да тамо шири писменост и оснива школу. То значи, пре Смедерева, као центра нахије, ми смо на овом подручју имали прву школу. Као учитељи сепомињу се пре Ранчића, мештер Павле Југовић и неки калуђер из манастира Војиловице код Панчева.

понедељак 02. новембар 2020. 

Амфилохије  Ристо Радовић (7. јануар 1938 – 30. октобар 2020) митрополит црногорско-приморски преселио се у вечност. Бивши је епископ банатски (1985-1990). Његова почасна и литургијска титула је гласила: архиепископ цетињски, митрополит црногорско-приморски, зетско-брдски и скендеријски и егзарх свештеног трона пећког. Заузео је место поред патријарха Павла, стао уз раме Николају Велимировићу, пољубио руку пресветом Јустину Поповићу и сместио се уз скуте Светог Саве... Сигурно тамо, удружених моћи, на небесима распламсавају вечни огањ православља шаљући народу аманет да „не дају светиње“ и наставе борбу тамо где је ђедо стао.

Брвнара у Лозовику посвећена је светим апостолима Петру и Павлу, грађена је по угледу на Покајницу

На иницијативу и заједничко залагање мештана Лозовика и Сараораца, суседних села смедеревске нахије, почела је градња цркве брвнаре у Лозовику у јеку Карађорђевог устанка, око 1806. године, али је тек 1831. године грађевина била спремна да прими вернике. Посвећена је светим апостолима Петру и Павлу. Због скромних прихода и ондашње традиције градитељства објеката сакривених од турског зулума, црква није велика, грађена је од храстових талпи на темељима од ломљеног камена и покривена ситном шиндром која личи на клис, димензија сличних као на цркви Манастира Покајница (чија је градња почела и завршена 1818. године).

Црква Светог Георгија у Крњеву једна је од најстаријих светиња у крају, проглашена спомеником културе великог значаја

У делу села званом Дивостин, у котлини обраслој  храстовим столетним стаблима, богатом изворима, поред старог сеоског гробља у Крњеву, налази се црква брвнара посвећена Светом Георгију. Подигнута је у првој половини XVIII века и припада групи најстаријих цркава брвнара у Србији. По неким документима градња храма који пркоси времену почела је и окончала се 1750. године. О њеној старости сведочи податак да је први пут обновљена крајем XVIII века. Црква је споменик културе великог значаја, под заштитом државе. Радови на реконструкцији и санацији старе школе и звонаре у порти цркве брвнаре св. Георгија у Крњеву рађени су током 1986 године, а конзерваторски радови на иконостасу у периоду од јула 2013. године до марта 2015. године.

Од доласка Срба на Балкан постоји богата традиција грађења црквених и стамбених објеката y дрвету

Градњом цркве Покајнице започела је модерна српска историја обележена убиставима неколико српских владара. Карађорђева смрт је касније претворена у лични обрачун династија, који је завршен мајским превратом 1903. године и уништењем династије Обреновић. Брвнара је проглашено за споменик културе од изузетног значаја 1979. године. Народ је дао ово име храму као окајање греха Вујице Вулићевића због кумоубиства.