Катарина Дешић и Бранка Филиповић, хранитељице из Милошевца биле су до последњег дана живота симбол села, понос установе, неисцрпна енергија за 60 штићеника Центра који су одрастали у њиховим домовима

Пре три године председник Србије, Александар Вучић, одликовао је најстарију и најпознатију установу за збрињавање деце на балканским просторима, Центар за породични смештај и усвајање у Милошевцу, Сретењским орденом првог степена, а Катарину Дешић и Бранку Филиповић златним медаљама за заслуге. Катарина је однеговала и на животни пут извела 20 штићеника, Бранка 40. Ова признања припадају целом селу за сво добро које су житељи несебично, скоро читав век, даривали деци без родитељског старања. Ни Катарина ни Бранка нису више међу живима, остала су иза њих сећања на племенитост и доброту коју су даривале деци лишеној родитељске пажње и љубави. Сећања су још увек жива на жене рајске душе, још увек је много оних који сведоче о њихоој доброти и великом срцу.

Истинита прича о човеку који је био штићеник Центрa у Милошевцу чијем сину прети слична судбина зато што као „невидљиви отац“, без комплетиране личне документације, не може да оствари право на социјалну помоћ

Неиспричане животне приче, у којима живот испише романе чији садржај подстакне на размишљање, поремети равнотежу и допринесе да о неким појавама промишљамо дубље него што бисмо желели, увек буде пажњу читалаца. Ово је истинита прича позајмљена са једног блога која је настала као коментар на садржај једне сличне приче о хранитељству, штићеницима и људима великог срца који су све што имају поделили са децом без родитељског старања. Написана је да укаже друштву на постојање проблема, пробуди нечију савест и утиче на некога ко би могао да покрене промену статуса лица чији је идентитет замагљен, а права нејасно дефинисана.

Кад порастеш потражи ме!

Војислав Павловић, бивши директор установе за збрињавање деце без родитељског старања у Милошевцу, је један од шест хиљада штићеника чија је судбина била налик једна другој. Хранитељи су им помогли да одрасту без родитељске љубави и постану честити људи, а они сами изборили су се да им будућност буде лепша него што су могли да се надају. Миљенику анђела Господ је из ко зна којих разлога наменио животни пут који се у многоме преплитао са местом одрастања и људима који су били уз њега када је било најтеже. Растао је и одрастао у Милошевцу, школовао се, створио породицу и вратио се пред крај радног века да буде директор установе судбински везане за његов цео живот. Сада је у пензији и не престаје да разнишља како и на који начин може да помогне онима чије је одрастање слично његовом.

Норвешка подржала друштвено-економски развој Србије са више од осам милиона евра

Краљевина Норвешка подржала је уједначени развој мање развијених градова и општина и оснаживање националних институција са више од осам милиона евра током последње три године преко пројекта “Норвешка за вас - Србија”. Кроз различите пројекте, 218 особа добило је запослење, 385 незапослених унапредило је своје вештине за запошљавање, 162 микро и мала предузећа унапредила су своје пословање, док је инфраструктура побољшана у девет општина чиме је 48.000 грађана добило боље услове живота.

Почиње кампања „Да кликнемо заједно“

Програм Swiss PRO је уз подршку Владе Швајцарске покренуо кампању „Да кликнемо заједно“ како би грађанима и грађанкама приближио предности употребе електронских услуга и отворених података на локалном нивоу.

Уместо чекања у редовима и додатних трошкова, становници 35 градова и општина ће поред већ постојећих услуга попут еБебе или еВртића ускоро моћи да користе и друге бројне услуге у надлежности локалне самоуправе, попут подношења захтева за накнаду зараде за време породиљског одсуства, накнаду за вантелесну оплодњу, или издавање информације о локацији. Такође, без одласка на шалтер или телефонског позива ће моћи да пријаве комунални проблем, поднесу представку комуналној, саобраћајној или инспекцији за заштиту животне средине.

 Каква је судбина деце без родитељског старања?

„Прве слике која нам падну на памет када помислимо на децу смештену у домове, углавном се односе на причу Чарлса Дикенса “Оливер Твист”. Јадна, напуштена, прљава и невољена дечица – стереотип је који нема више никакве додирне тачке са стварношћу.

Иако их трагичне околности, немаштина, социопатско понашање стављају у позицију да морају да промене своју породичну средину, честе приче о успешности ових малих а великих бораца, дају нам наду да у нашем друштву увек има места за разумевање и подршку“ – овако започиње један од текстова у којима су актери приче деца без родитељскг старања..