Након великог броја активности у оквиру новог пројекта "Света речи" формира се мрежа активних бораца против трговине људима која је умрежила основце и средњошколце 22 града Србије

 Новим пројектом „  УГ „Свет речи“ из Велике Плане окупило је око заједничке идеје борбе против трговине људима средњошколце и њихове менторе из готово свих округа Србије. Листа почетних 20 школа партнера на пројекту током пројектних активности проширена је на укупно 64 основне и средње школе и један средњошколски ученички дом. Учесници на пројекту су представници 21 града из Србије и једног из Војводине. Више од 3.000 ђака прошло је кроз едукације и радионице на којима су стекли основна знања о трговини људима и разноврсним облицима борбе против пошасти савременог света. Пројекат „Не дозволи да ти се догоди! И ти можеш зауставити трговину људима!“ реализује се у оквиру заједничког пројекта Европске уније и Савета Европе „Превенција и борба против трговине људима у Србији“.

Предавање "Органска производња: ГМО или здравље?" - проф. др Снежана Ољачa

Међу бројним референцама предавача је уџбеник "Агроекологија", стручни рад "Чисте технологије у агроиндустрији и очување животне средине", као и монографија "Органска пољопривредна производња". Објавила је и саопштила, самостално и у сарадњи са другим ауторима, више од 130 научних радова и публикација, шест стручних радова, а учествовала је у 10 научних пројекта. Као гостујући професор, држала је курс "Органска пољопривреда, од производње до тржишта" на мастер студијама на Универзитету у Болоњи.

 Piše: prim. dr Slobodan Ivić i Mihajlo Ivić

Rimski ,,Via Militaris” (Via publica) i istočnorimski „Carigradski drum“ su putni koridori koje pamti istorija i koji su se u prošlosti donekle poklapali. Povezivali su Sirmium, današnju Sremsku Mitrovicu, sa jugoistočnom Evropom odnosno sa glavnim gradom Vizantijskog carstva čije se ime u različitim vremenskim epohama menjalo od Konstantinopolja, ili Carigrada kako su ga zvali Sloveni, pa sve do turskog naziva grada, Istanbul. Smene vladara na tronovima, propasti ili invazija različitih naroda na prostor Balkanskog poluostrva, izazivale su manja ili veća odstupanja od osnovne maršrute. Međutim, takve promene nikada nisu značajno uticale na promenu prvobitno formirane trase i nikada nisu mogle da umanje značaj ove veoma važne putne komunikacije. Naprotiv, vlastodršcima je i bio cilj da kontrolišu ceo putni pravac.

Хранитељство с почетка прошлог века кроз приче о првим хранитељицама из Милошевца

О Милошевцу би било могуће написати сваки дан по неколико прича; све о људима који су за непун век постојања хранитељства у овом селу живот посветили деци без родитељског старања, о селу у чијим се домовима зањихала колевка хранитељства, о значају хранитељства, штићеницима установе која ове године обележава девет деценија постојања. Биле би то истините приче, без имало улепшавања о хуманости, доброти, честитотсти и посвећености житеља овог села позиву који им је утемељен самим рођењем, пренет од генерације предака, који ће бити прихваћен од стране нових нараштаја и тако преношен, као епско стваралаштво с колена на колено. Данас причамо причу коју је забележио човек који је допринос хранитељству дао залагањем да документација о селу и људима везаним за ову племениту делатност буде сачувана. Говорићемо на посредан начин

Око стотину публикација, књига, романа, кратких прича, семинарских радова обимнијег формата, на стотине репортажа у јавним гласилима, безброј списа рађених без повода или наменски, да би се одгонетну фономен Милошевца, говоре о хранитељству и деци без родитељског старања одраслој у овом селу. Kњиге из пера дугогодишње хранитељице, Драгице Радојковић Танасковић, представљају један од најтоплијих и најдирљивијих писаних докумената о селу великог срца. Садрже приче о љубави између хранитеља и штићеника, детаљне описе по много чему различитог живота деце Центра у Милошевцу од живота деце која имају пуну пажњу родитеља кад одрастају у свом природном окружењу, у породицама са рођеном браћом и сестрама.

Хранитељице могу све – да чувају децу, брину о породици, баве се пољопривредом, буду запослене али и да буду списатељице. Једна од њих је Драгица Радојковић Танасковић

Хранитељица, Драгица Радојковић Танасковић, уз позив који је одабрала да би удобност свог дома и велико срце поделила са децом без родитељске бриге, време које оставља за себе користи да забележи догађаје који јој испуњавају живот и зачини их измаштаним мислима да улепша стварност. Тако настају приче о деци у Милошевцу, о хранитељицама и селу у чијим кућама расту деца без родитељске бриге.