Литије у Црној Гори разоружале су страхове, срушиле зидове, ујединиле мисли. Сабрале народ у крсном ходу, мирном и молитвеном, кротком али одлучном и протестном – изразивши бунт, незадовољство, дуго времена таложено, а онда и навршено...

Велика борба се дешава између неба и земље, између анђела, који су од Господа даровани људима да их штите, и демона, који покушавају да нас оборе. Запитамо ли се некад, док слушамо Јеванђеље о исцељењу гадаринског ђавоиманог да ли у наше време има људи запоседнутих демонима, и бави ли се ико њиховим исцељењем?! Молитве егзорцизма или истеривања ђавола одувек су биле сигнал паклу каква је ситуација на земљи. Данас у Српској православној цркви постоји само пар свештеника који читају те молитве, од којих је један Предраг Поповић, јереј, са службом у Великој Плани.

Позив пријатељима, поштоваоцима традиције, етно наслеђа, чуварима прошлости, људима којима је у срцу и мислима наша Плана...

У ОКВИРУ НОВОГ ПРОЈЕКТА „БИСЕРИ КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ ЈАСЕНИЧКОГ КРАЈА“ који до краја године реализујемо уз финансијску подршку Министарства културе и информисања, позивамо Вас да заједно истражујемо завичај и упознамо околину која представља наш извор енегије и разлог останка у месту коме се увек враћамо пуним срцем и који носимо са собом ма где се обрели или се нашли на било ком крају планете Земље.

Зато што волимо Плану и људе у њој желимо да више знамо о свему што је чини онаквом каква јесте, упознамо на други, непосреднији начин, из ваших прича и сећања оживимо прошлост овог краја, допунимо сазнања о разлозима због којих има овакву прошлост о којој би увек могли више да откривамо нове појединости.

април, 2020.

Ево гледам, али народ не видим. Пуст храм... Ех, душо, преплаках ја... Плачем, комунисти нису успели да нас овако мало у цркви буде. Бране, као да смо некаква секта... Само да свети Василије чу молитву. Све време само се молим да Господ услиши молитву оца Предрага, и да не чека дуго, јер пропадосмо. Ако нас ово не пробуди, не знам шта ће...

субота 25. април 2020.

Све је почело на Власини...

Чудни су путеви Господњи. Чудни и чудесни су и путеви оних који се Богом хране и поје, духовним видом гледају, надом чекају и љубављу сведоче име Христово... Њихове молитве, изаткане у јединству срца, ума и душе њихове, пробијају временске и просторне чауре и уздижу се ка Цару небеском, остављајући на земљи сва неверништва и поруге људске да глођу себе саме.  Славећи Христа, јер Њиме живе, проповедају  и исповедају име Његово, снагом своје вере напајајући и друге љубављу и надом у мрачним данима страхом обузетим.