Међународни дан мушкараца

Већ 23 године сваког 19. новембра обележава се Међународни дан мушкараца. Ове године он се обележава под слоганом “Помозимо мушкарцима и дечацима”. Многи се питају због чега нам је потребан Дан мушкараца у свету кројеном по мушкој мери. По чему је овај дан другачији од осталих 364 дана у години. Циљ овог празника је да истакне позитивне мушке узоре, значај бриге о здрављу мушкараца и дечака и промовише родну равноправност. Зато, позовимо данас мушкарце у својој околини да ураде превентивни преглед срца, крвних судова, или абдомена, провере крвни притисак, измере ниво шећер у крви, оду на ПСА тест... јер не требају нам јаки већ здрави мушкарци!

Поточара у Новом Селу, Говедарска воденица,  у време Првог српског устанка била је место окупљања устаника и хајдука

У Новом Селу, некада Новом Аџибеговцу, на некадашњем кориту Раче, у непосредној блозини Мораве, у густо зараслом жбуњу и шипражју, још неурушена стоје остаци прастаре воденице поточаре коју народ зове Говедарска. Не зато што су око њених темеља напајали говеда и волове, него зато што је у једном периоду рада припадала породици Говедаровић. Некада давно, у време њеног оснивања, претпоставља се у 18. веку, стари Цариградски друм је ишао поред поточаре на којој су млели жито Aџибеговчани и околина. Нема писаних трагова када је воденица подигнута, а ни предање није сачувало ове значајне податке за трајање објекта који је надживео неколико генерација из породице оснивача.

Повезивао је две обале више од једног столећа

Старије генерације Плањана земни остаци Старог жабарског моста, бетонски стубови зароњени у дно Мораве, закрчени грањем, камењем и ружним отпадом који са собом носи лењим током кроз равницу највећа српска река, подсећају на време када се са једне обале на другу прелазило преко ускок коловоза прекривеног протрулелим талпама. Још старији, малобројни због давно прошлог времена, знају какву је улогу ова челична конструкција имала за време рата приликом ослобађања источних и централних делова Србије од окупатора. Дуги низ година био је стари мост једина веза овог краја са десом обалом, и насељима преко реке – Ливадицом, Жабарима, Петровцем на Млави.

Власина је једна од најчистијих река у Европи

Власина је мала планинска река у југоисточној Србији. Извире испод бране Власинског језера и тече низ планинску косу према Власотинцу. Најважније њене притоке су: Лужница, Тегошница и Пуста река. Остале притоке су Градска река и Бистрица. Дужина Власине је око 70км после којих се она као десна притока улива у Јужну Мораву, 10км низводно од Власотинца. Због свог планинског окружења,  и због мањка индустријских загађивача Власина слови као једна од најчистијих река Србије. На пролеће, услед отапања снега у планинском пределу, који окружује корито реке Власине, долази чешће до повећаног водостаја.

Коришћење речних наноса у Србији додатно угрожава екосистем

Последице већих размера могуће је избећи већом контролом и смањењем експлоатације шљунка и песка

Копање песка и шљунка може додатно утицати на погоршање квалитета воде и урушавање целокупног екосистема водотокова. Продубљивањем корита драстично се мењају еколошки услови и тиме се угрожава не само фауна дна реке већ и опстанак живог света чије је природно станиште река и приобаље. Птицама је угрожено полагање јаја, осталим животињама се смањује територија за живот и исхрану, а промену и прилагођавање условима трпе и остали чланови екосистема.

Загађене реке деградирају живот становника који гравитирају њеним водама

Већина наших река налази се у трећем или четвртом степену загађености што их сврстава у загађеније релке у Европи. Најугроженије воде моравског слива

Приликом истраживања и проучавања квалитета вода у Србији, формирале су се три групе у које се према својим карактеристикама и средњој вредности смештају највеће реке према степену загађености. Трећа група је скуп српских речних токова које су у најлошијем стању. Реке са јако деградираном водом, привредно ускоро потпуно неупотребљиве, сем као пловни пут. Међу њима су неке војвођанске реке Бегеј, Тиса и Тамиш, али и велики број река моравског слива. Поред Велике Мораве која на појединим местима прелази у четврту класу загађења ту су: Западна Морава, Јужна Морава Топлица, Ибар и Нишава.