ДОЖИВЕТИ СТОТУ

Развој позоришне уметности у Великој Плани и околини

Како су ницала глумачка удружења по селима и варошима с почетка прошлог века који је био обележен ратовима и страдањем српског народа, тако су се најодважнији усудили да стану пред публику и прикључе се чланству

Корени талијине уметности могу се наћи колико у варошима, толико и у сеоским срединама, понегде и пре него што се позоришни дух осетио у тада развијеним градовима и варошицама. Тешко је поверовати белешкама локалних хроничара да се још пре Великог рата по селима данашње општине Велика Плана развијао богат културно-уметниочки живот. Драмске секције и дилетансте групе ницале су по мањим местима на иницијативу учитеља, ђака и студената, писмених грађана који су желели да се далеко од градова осети дух позоришта.

ДОЖИВЕТИ СТОТУ

Прве године позоришног живота у Великој Плани

Тек у трећој деценији 20. века у Великој Плани, која тада још није била ни варошица иако је званично проглашена за варош 1924. године, појављују се назнаке културно-уметничког живота. Носиоци промена које карактеришу појаве везане за уметност и културу су углавном учени људи оног доба – учитељи, свештеници и доктори, напредни трговци и студенти чије су породице схватиле да је образовање значајан напредак за млади нараштај. Како су у то време почела да се формирају разна удружења, да ничу земљорадничке задруге и активније раде политичке странке, њихови чанови су користили прилике да се на масовним окупљањима обраћају народу како би износили своје идеје и приволели нове саборце да им се придруже. Хуманитарни скупови, наступи певача и путујућих трупа, били су идеална прилика да се народ окупи и агитатори огласе.

ДОЖИВЕТИ СТОТУ

Зашто Позориште „Масука“ у Великој Плани носи ово име

Велимир Живојиновић Масука један је од најцењенијих делатника у српској предратној и послератној култури, припада групи најзнаменитијих српских песника прошлог века, још знаменитији је преводилац светских класика са енглеског и немачког језика, признати позоришни редитељ, језикословац који је иза себе оставио богату културну заоставштину. Ако се томе дода да је рођен у Великој Плани и да је својим залагањем допринео развоју позоришног живота и културе јасеничког краја, ето одговора зашто Позориште у Великој Плани носи његово име.

Доживети стоту ...

Скоро читав век Позориште „Масука“ испуњава живот грађанима Велике Плане

Сањати да идеш у позориште значи да ће ти се остварити стара жеља. По древном тумачењу санописа и веровању у продужене мисли Срба кад утону у снове, закључује се колико важну улогу игра позориште у животима наших људи, посебно Плањана који су за девет и по деценија постојања аматерске установе културе створили култ позоришта и обавезу да живе у складу са позоришним календаром који им устројава културни живот условљен догађајима на даскама које живот значе. Деведесет и пет година старо је позориште у Великој Плани. Скоро, па читав век рада што је довољно да се уврсти у познатије позоришне куће које успевају да истрају на овим просторима упркос променама које са собом носи доба кроз које пролази. 

Доживети стоту – 95 година Позоришта „Масука“

Зашто волимо позориште, чему нас уче глумци, шта нам значи одлазак на представу...

           Позориште је одувек било место на којем се, под светлима позорнице, кроз приказ различитих људских судбина човек учио нечему и сазнавао нешто ново. На тим основа утемељен је театар какав и данас постоји у својој бити, значајно измењен, осавремењен и дефинисан сценско уметничким простором чија је сврха остала комуникација глумаца са публиком. Народ се одувек на оваквим местима окупљао како би био део друштвеног живота и како би научио нешто ново. Управо је у древном Епидаурусу, у колевци позоришта, театар задобио функцију поучавања и пробуђивања људи. Од тада, па све до данас, уз промену епоха и у складу са друштвеним развојем, позориште је сачувало свој значај у друштву и добијало нове функције, од којих је основна остала она почетна, а то је по(д)учавање људи.

Доживети стоту...

За искрене изливе задовољства или реакције незадовољства живе глумци, то је њихова душевна храна, разлог због кога излазе на сцену

Премијере, награде на фествалима, изостанак са такмичења где увек не побеђују најбољи, аплаузи и звиждуци, позоришни је живот глумаца који као тореадори улазе на сцену несигурни да ли ће пробудити емоције или оставити публику равнодушном кад се погасе светла. Позориште је и догађај који се одвија у прочељу сцене код оних који имају своје заслужено место у сали због тога што са стрепњом чекају да се завеса дигне и са срцем спремним да прими и пошаље љубав ишчекују наклон оних због којих су ту у тренутку када се дешава позоришна чаролија. Због свега што позориште даје и нуди, због оних који од малих ногу, почев од улога малих принчева и принцеза, веселих и тужних ликова драмских дела остављају део себе на даскама које живот значе, увек кад се нешто дешава у храму културе без оклевања и премишљања хрле у позориште, овај пројекат би могао да буде занимљив и подстицајан. Подстакао би их да размишљају о позоришту на критичнији начин, да својим присуством и изграђеним позоришним укусом подижу лествицу и подстичу глумце на још више домете.