ИСКУСТВА КОЈА КРЕИРАЈУ БУДУЋНОСТ

Хранитељство с почетка прошлог века кроз приче о првим хранитељицама из Милошевца

О Милошевцу би било могуће написати сваки дан по неколико прича; све о људима који су за непун век постојања хранитељства у овом селу живот посветили деци без родитељског старања, о селу у чијим се домовима зањихала колевка хранитељства, о значају хранитељства, штићеницима установе која ове године обележава девет деценија постојања. Биле би то истините приче, без имало улепшавања о хуманости, доброти, честитотсти и посвећености житеља овог села позиву који им је утемељен самим рођењем, пренет од генерације предака, који ће бити прихваћен од стране нових нараштаја и тако преношен, као епско стваралаштво с колена на колено. Данас причамо причу коју је забележио човек који је допринос хранитељству дао залагањем да документација о селу и људима везаним за ову племениту делатност буде сачувана. Говорићемо на посредан начин

Градећи портрет техничког уредника који је одласком међу легенде села оставио занимљиве, корисне и веома значајне белешке о животу људи у Милошевцу, испричаћемо истовремено причу о њему и његовим мештанимна. У Блажиној заоставштини нашли смо запис о једној дами која се може сматрати утемељитељком хранитељства. Прича је написана октобра 2014. поводом стогодишњице од оснивања Домаћичке школе за лист Хранитељица, а Блажа је један од оснивача овог гласила и његов технички уредник све до преране смрти.

 ROZA

Роза А. Карафијат – Филиповић, милошевачка снаја, домаћица, рођена је 3. децембра 1892. године у Бургенланду (Пинкафелд) околина Граца, тада царевина Аустроугарска. Немица по рођењу, од оца Анстана Карафијата и мајке Розалије. У великој и богатој породици имала је две сестре (Каролина и Меине) и три брата (Рудолф, Карл и Валбер). Један јој је брат погинуо у Другом светском рату, у Словенији. У месту рођења Роза је завршила школу и стекла широко образовање и знање о вођењу домаћинства. У томе су јој помогли родитељи који су и сами одржавали велики посед и богато домаћинство ангажовањем најамних сезонских радника. По избијању Првог светског рата било је уобичајено да одабрани аустроугарски заробљеници, најчешће Срби, који имају мајсторског занатског знања и радних способности, буду предати немачким газдама, великопоседницима на принудан рад, с тим да газда гарантује за њих и редовно извештава војну команду о њиховом присуству и понашању.

Будући Розин муж, Милошевчанин Милан А Филиповић (1890 – 1972), заробљен је у Великом рату негде у Аустроугарској 1915. године, док је његов старији брат Светислав – Тиса (1886 – 1968), прошао албанску голготу и у Бизарту (Тунису) залечио ране. Обојица су срећом преживели сурови рат и вратили се у Милошевац. У ситуацији у којој се нашао, како би избегао страхоте заробљеничког логора, Милан је морао да ради код Немаца, силом прилика код газде Анстана, Розиног оца, на њиховом великом и за оне прилике савремено уређеном имању. Радио је све послове како би преживео. Показао се као добар и за газду користан радник. Тиме је задобио поверење целе газдине породице. У току таквог заробљеничког рада зближио се са газдином ћерком Розом и међу њима се развила љубав. Како се извесно приближавао крај рата, Милан је по сваку цену желео да се врати у Србију. Крајем рата, 1918, уз сагласност газде враћа се своме дому у Милошевцу.

 ROZA 4

 Са собом је повео своју изабраницу, газдину ћерку, стаситу и способну Немицу Розу, Карафијат, иако са тиме њен отац није био сагласан. Потрудио се без успеха да приволи зета да остане у Аустрији. Као католик и имућан човек није се мирио са новонасталом ситуацијом. Роза је сама пресудила - одлучила се без колебања за добро и зло са Миланом.

 На растанку од газде Анстана Милан је добио вредан џепни сат. Исти тај сат је касније оставио у аманет унуку Зорану Филиповићу да га чува и преда новој генерцији Филиповића. И данас је тај сат реликвија породице Милана Филиповића, чека да буде предат неком ко ће бити достојан да га чува за нова пољења.

 У Милошевцу Роза добровољно поприма православну веру и венчава се са Миланом у сеоској цркви. По њеној причи из веома богате дошла је у сиромашну српску породицу и ту остала цео живот. Њени родитељи су се одрекли ћерке због удаје за Србина, никада је нису посетили и нису слали никакву помоћ, нити је збринули наследством. Она је одлазила понекад – три четири пута за живота код својих, у родно место и увек се враћала у Милошевац.

 ROZA 2

У Милошевцу су је волели и веома поштовали, прихватили је као своју мештанку, а знали су да је Немица, других обичаја, различита по схватању, пореклу и образовању од њих, сељана малог српског места. Запазили су да је веома марљива, педантна и спретна у вођењу домаћинства. Таква је била веома корисна за село. Жене су се угледале на њу, опонашале је питале за савете. Помагала им је у организацији рада Домаћичке школе основане 1924. што је касније прерасло у јединствену установу Дечија колонија у Милошевцу. Из те институције касније се развило хранитељство и одгој незбринуте деце и ратне сирочади. Доста тога како се исправно води домаћинство, као и германску дисциплину и педантност, младе милошевачке жене су баш од ње прихватиле и почеле да примењују као модел понашања.

 У току Другог светског рата Роза је такође помагала многим Милошевчанима који су били хапшењни од стране Немаца, тако што је, користећи своје порекло и знање матерњег језика, посредовала у њиховој комуникацији, преводила са српског на немачи и обрнуто и штитила недужне заробљенике. Тако су се многе компликовне ситуације решавале на срећу и корист житеља Милошевца.

 Роза и Милан су стекли велику породицу, изродили децу – три сина Александра, Слободана и Родољуба, и две кћери – Веру и Радмилу. За собом је оставила петоро деце, осам унука, пет параунука и два чукунунука. Њена породица је дала значајан допринос хранитељству, неговали су и чували деценијама децу без родитељске бриге. Умрла је у 75-ој години живота, 6. новембра, 1967, у Милошевцу. Сахрањена је на сеоском гробљу Млака и никада није била заборављена од својих потомака и мештана.

NEMA ZA PERU

Вести

ГРАНТОВИ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

ГРАНТОВИ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

Ново санитетско возило за Смедеревску Паланку  Општа болница „Стефан Вискоки” у Смедеревској...

„БАЛ ПОД МАСКАМА“ УОЧИ ПОСТА

„БАЛ ПОД МАСКАМА“ УОЧИ ПОСТА

Бела недеља у Лозовику Маскирани момци и старији дечаци прескачу преко ватре терајући демоне из...

Пливање за Часни крст!

Пливање за Часни крст!

четвртак 07. јануар 2021. Другу годину заредом у Великој Плани биће организовано пливање за Часни...

Спортом против насиља!

Спортом против насиља!

среда 09. октобар 2019. У оквиру "Недеље менталног здравља", данас је на спортским теренима...

Невреме се сручило на Лозовик и Милошевац!

Невреме се сручило на Лозовик и Милошевац!

среда 13. јун 2018. Олуја праћена градом погодила је данас у поподневним сатима Лозовик и већи...

Младе рукометашице Ударника иду на Државно првенство!

Младе рукометашице Ударника иду на Државно првенство!

понедељак 21. мај 2018. Селекција девојчица 2005/06. лозовичког рукометног клуба учествоваће на...

Баскеташи показали своју хуманост!

Баскеташи показали своју хуманост!

субота 28. април 2018. Шеснаест екипа, међу којима две из суседне Паланке, узело је учешће на...

Баскеташи играју за Цецу!

Баскеташи играју за Цецу!

уторак 24. април 2018. Кошаркашки терен испред великоплањанског спортског центра биће овог петка...

Рукометаши против Зрењанинаца пали у финишу!

Рукометаши против Зрењанинаца пали у финишу!

субота 21. април 2018. Рукометаши Мораве остали су без бодова у мечу 18. кола  Супер "Б"...

Испустили плус 15 против лидера!

Испустили плус 15 против лидера!

петак 23. март 2018. Утакмица 23. кола између кошаркаша Плане и Слободе окончана је победом...

  • ГРАНТОВИ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ

  • „БАЛ ПОД МАСКАМА“ УОЧИ ПОСТА

  • Пливање за Часни крст!

  • Спортом против насиља!

  • Невреме се сручило на Лозовик и Милошевац!

  • Младе рукометашице Ударника иду на Државно првенство!

  • Баскеташи показали своју хуманост!

  • Баскеташи играју за Цецу!

  • Рукометаши против Зрењанинаца пали у финишу!

  • Испустили плус 15 против лидера!

Добродошли

PlanaMedia је веб-портал на коме се презентују дешавања у вези са функционисањем локалне самоуправе и јавног сектора Велике Плане, збивања на политичкој, образовној, културној и спортској сцени, сервисне информације, као и занимљива догађања у Великој Плани и сеоским срединама.

Календар

Prosli mesec Septembar 2021 Sledeći mesec
P U W T F S N
week 35 1 2 3 4 5
week 36 6 7 8 9 10 11 12
week 37 13 14 15 16 17 18 19
week 38 20 21 22 23 24 25 26
week 39 27 28 29 30

Ускоро

Nema događaja