Пројекат "Крагујевац без ГМО 2021"

Предавање "Органска производња: ГМО или здравље?" - проф. др Снежана Ољачa

 

Међу бројним референцама предавача је уџбеник "Агроекологија", стручни рад "Чисте технологије у агроиндустрији и очување животне средине", као и монографија "Органска пољопривредна производња". Објавила је и саопштила, самостално и у сарадњи са другим ауторима, више од 130 научних радова и публикација, шест стручних радова, а учествовала је у 10 научних пројекта. Као гостујући професор, држала је курс "Органска пољопривреда, од производње до тржишта" на мастер студијама на Универзитету у Болоњи.

ЗА И ПРОТИВ ГМО

Један од аргумената противника генетског инжењерства и клонирања јесте да нове биотехнологије пробијају "природне границе" стварајући, "на неприродан начин", у лабораторијама жива бића која, без интервенције човека, никада не би настала у природи. Тиме се на неприродан начин недозвољиво мења сама суштина живота са непредвидивим штетним последицама.

Заступници генетског инжењерства тумаче трансгене биљке и клонирање као позитиван пример примене врхунске науке у интересу човечанства и да трансгеним биљкама може да се реши проблем производње довољне количине хране за растући број становника земље.

Ово су уводни подаци предавања професорке која упозорава да је највише иновација у биотехнологији креирано ради профита, а не због потребе решавања проблема у пољопривреди. Додаје да најозбиљнији еколошки ризик носи способност биотехнологије да направи комбинацију гена које нема у природи. Уз то, ови биотехнолошки производи форсирају пестициде. 

Све су то разлози због којих је сасвим легитимна забринутост јавности за еколошки ризик употребе ГМО, сматра предавач из пројекта "Крагујевац без ГМО 2021". На предавању ће, поред осталог, бити речи,  о принципима органске пољопривреде, најчешћим еколошким ризицима, генетичкој ерозији, последицама генетичке униформности у пољопривреди и употребе пестицида, коровима, упоредним анализама корисних и штетних супстанци...

ОРГАНСКА ПРОИЗВОДЊА У СРБИЈИ

Прошле године се навршило 20 година од доношења и примене првих прописа о органској производњи, десет година од доношења важећег Закона о органској производњи. У студији "Органска производња у Србији 2020", објављено је да је највећа површина заступљена у Војводини, са 7.952 ха, Јужне и Источне Србије са 4.236 ха, Шумадија и Западна Србија са 3.683 ха и Београд са 43,7ха.

Региони Војводине и Јужне и Источне Србије чине скоро 80% од укупних површина на којима се одвијала органска производња у 2019. Шумадија и Западна Србија учествује са уделом од 20.

У студији се ни једном не наводи Крагујевац. Стога се овим пројектом, уз опис тренутног стања органске производње у Србији, изводи процена потенцијала у овој области и будућих изазова пред којима је наша држава у целини, као окрузи, градови и општине који већ забрањују ГМО, али и недовољно или уопште не развијају органску производњу.

КРАГУЈЕВАЦ И ГМО

У Стратегији одрживог развоја града Крагујевца (2013-2018) наведено је да на подручју града постоје велики потенцијали за развој прехрамбене индустрије, а то су пре свега добра и приступачна сировинска основа, дугогодишње искуство и традиција, производња и извоз здравствено сигурне хране. Као претња (Област: Рурал) истакнут је увоз ГМ хране. За сада нема инцидената на територији Крагујевца, судећи према подацима надлежних, али нелегална соја је ове године, по први пут, пронађена на територији Кнића. Контаминација земљишта ГМ културама представља ризик са којим шира јавност мора да буде упозната.

Локалним еколошким акционим планом (ЛЕАП) града Крагујевца (2010-2014) предвиђено је, у складу са Архуском конвенцијом, и учешће јавности, наведен је случај доношења одлука о томе да ли да се одобри намерно увођење ГМО у животну средину. Пошто су одборници, каопредставници грађана, усвојили Декларацију о ГМО 2013. године увођење ГМО се - не одобрава.

У октобру, на порталу ПРВИ ПРВИ НА СКАЛИ, следи предавање "ГМО - баласт модерне пољопривредне производње", предавач је Богдан Цекић, а у новембру  "Очување старих сорти – за Србију без ГМО", предавање ће одржати др Ивана Петровић.

"Крагујевац без ГМО 2021" је један од 15 пројеката које је Град Крагујевац подржао суфинансирањем у области заштите животне средине.