ХРАНИТЕЉСТВОМ ДО ПЕНЗИЈЕ

Држава хранитељима обезбеђује плату и новац за издржавање малишана у износу већем од 55.000 динара

Није хранитељство само племенит и хуман позив, од пре две деценије је и сигуран посао, законом уређен, који обезбеђује хранитељским породицама редовне плате и пензије када за то дође време. За одгајање малишана без родитељског старања у хранитељској породици , почев од августа текуће године, држава месечно издваја више од 55.000 динара по детету. Накнаде свакако обухватају обавезно пензијско и инвалидско и здравствено осигурање, као и износе који се односе на утрошени рад око неге деце. За ове послове законодавац није предвидео одмор, регрес, боловање и сличне принадлежности које по основу рада уживају сви уговором радно ангажовани у приватном и друштвеном сектору.

ruka u ruci srce

За рад хранитеља за једно дете исплаћује се месечно по 32.940,00 динара, док се за издржавање корисника обезбеђуј 33.836,00 динара. Следе и трошкови џепарца 4.939,00 а уколико се дете не школује у месту пребивалишта, обезбеђује се и накнада за превоз која се креће од 4.880,00 до 7.158,00 динара, за месни и међумесни саобраћај. За двоје и више деце бруто износ накнаде за рад, за исплату хранитељу, по коринику је 20.271,03 динара.

Накнада за издржавање детета може бити увећана и до 50 посто уколико је дете са сметњама у развоју или има озбиљне здравствене проблеме, такође накнада може бити увећана и уколико постоје трошкови услед набављања уџбеника, школског прибора, матуре, екскурзија, дипломског и сличних потреба.

Надлежне институције најављују измене Закона о социјалној заштити, а у Министарству за социјална питања углавном истичу да држава увек размишља у правцу побољшања услова ове категорије становништва али да су ограничења буџета фактори који одређују износе свих накада у области социјалних давања. Тренутно се ради на изменама и допунама Закона о социјалној заштити и циљ је да се изменама постигне већи обухват радно неспособних лица који су материјално угрожени, стоји у образложењима надлежних служби при министарству. На оцену стручњака усмерен је и предлог да се преиспита рачуница којом се долази до накнада за хранитеље, при чему би требало узети у обзир колико држава издваја за дете када је у институционалном смештају, а колико у хранитељској породици. Показало се у пракси да је, не само здравствено у смислу оптималног психолошког развоја деце, него и финансијски, оправданије децу без родитељске бриге поверавати хранитељским породицама.

porodica9 300x219

По најновијим статистичким подацима, више од 90 одсто деце без родитеља у Србији смештено је у хранитељским породицама, преосталих 10 процената је у институцијама. Бројеви показују да се на овакав начин брине о 5.247 младих до 18 година и 1.081 оних од 18 до 26 година који су на редовном школовању.

Стручњаци запослени у центрима за породични смештај и усвојење и руководиоци ових установа сматрају да је, изнад свега најважније да се посвети већа пажња избору квалитетних хранитеља који би требало да имају емпатију и љубав према деци која су преживела велике губитке и умеју да се носе са њиховим потребама, али и да се праведније креира расподела срестава из буџеске касе за децу без родитељског старања.

Хранитељство је изузетно сложен задатак, посао који се не завршава за осам сати, не ради у канцеларији и не добија накнада ни за прековремени рад, нити слободни дани, годишњи одмор, или боловање – истиче се у прилог овој тези. Запослени у овом сектору друштвене бриге за децу сматрају да би требало одвојити средства која хранитељи добијају за потребе детета чија се потрошња прати, од средстава за њихов рад. Тражити од хранитеља да раде без надокнаде довело би у питање хранитељство, а деца којој је породица неопходна поново би се вратила у домове за децу, за шта држава издваја много више средстава. Ипак на првом месту је добробит ове деце.

roditeljstvo

Важност рада хранитељица и постојање институције хранитељства додатно се појачава чињеницом да је тенденција друштва да се деца на привременом смештају што пре врате у породично гнездо. Значајан број деце која су привремено измештена у хранитељске породице, док се прилике у биолошкој не поправе, тежи да се врати својим родитељима и породици. Не сме се занемарити ни чињеница да је не мали број малишана остао без родитељске бриге и упућен у институције збрињавања због тренутно тешко решивих проблема у природној породици – а то су неретко болести, привремена спреченост родитеља да брину о деци, материјална ситуација и још многа тога што утиче на рзавој деце и омладине у породицама којима би друштво морало да пружи већу заштиту и материјалну подршку.

У Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања наглашавају да се у складу са Правилником о хранитељству, хранитељима пружа континуирана стручна подршка за обављање њихових задатака и дужности, а деца се редовно прате.

Уколико се одређени пропусти у раду догоде, а процена је да се они могу кориговати, пружа им се подршка. Уколико се ради о озбиљним пропустима или кризној ситуацији у хранитељској породици која угрожава децу, ванредно се преиспитују њихове подобности, које се иначе периодично преиспитују на две године, када им се продужава потврда за бављењем хранитељством или укида општа подобност. Све ове одреднице јасно су дефинисане уговорима које хранитељи потписују са установама и далежним службама за бригу о деци.

ПОКРИВЕНИ СВИ ТРОШКОВИ

Накнада за издржавање деце на хранитељству се редовно исплаћује и у складу је са растом трошкова живота на годишњем нивоу. Основни износ надокнаде за психофизички здраво дете може бити увећан уколико дете добије одређене здравствене и развојне проблеме. Висина надокнаде за издржавање детета на хранитељству покрива основне потребе детета, посебно имајући у виду да деца и млади на хранитељству остварују и друга права као што су право на џепарац, трошкове превоза до школе, надокнаду за набавку књига, трошкове рекреативне наставе, екскурзије или матуре, каже директорка Центра за породични смештај деце и усвајање у Милошевцу, Милица Лукић Момирови. У овој установи просечно, годишње борави од 180 до 200 малишана о којима брине 150 хранитеља са сертификатима за обаваање делатности у складу са законским нормама.

NEMA ZA PERU