„БРАНКО РАДИЧЕВИЋ ИЗ НАШЕГ УГЛА“

Гимназијалци друге и треће године, чланови/це секције „Света речи“, представили су синоћ публици, на јавном часу у градској библиотеци, најзначајнијег песника српског романзизма

Књижевно уметничко вече инспирисано животом и делом Бранка Радичевића, једним од најзначајнијих песника српског романтизма које су припремили гимназијалци и гимназијалке, чланови-це Секције за књижевност "Свет речи", догађај је који је обрадовао бројну публику у сали градске библиотеке „Радоје Домановић“. Било је то вече када су се средњошколци представили у најбољем светлу својим професорима, породици и пријатељима. За многе је ово био први јавни наступ који ће им остати дубоко урезан у сећања. Одушевили су их и обрадовали, оставили утисак да су радом и залагањем дали допринос сопственом образовању, али и култури града, публици која је дошла у изузетно великом броју.

Деца су показала да знају, могу, умеју и да на прави начин успевају да покажу све таленте којима заједно располажу. На једном месту, у перформансу о Бранку Радичевићу, убедљиво, надахнуто, романтично и упечатљиво, у духо времена које представљају и младости која их краси, испричали су причу о песнику који представља симбол српског романтизма.momcii

У препуној сали Библиотеке "Радоје Домановић" у Великој Плани, без много треме, као уигран тим, представили су се ученици другог и трећег разреда Гимназије Велика Плана. Оживели су надахнуто и сценски дотерано, кроз перформанс са игром, песмом и причом наратора, целокупан живот и дело Бранка Радичевића. Књижевно-уметнички перформанс су осмислили и извели гимназијалци и гимназијалке, чланови Секције за књижевност и језик "Свет речи". Њихова менторка, професорка српског језика и књижевности, Јелена Злакова била је потпора, подршка и подстрек да замишљено буде изведено онако како су пожелели - убедљиво и ефектно, достојно њиховог труда и ангажовања у ваннаставним активностима. Сами су заслужни што су успели да течно, повезано, комбинујући модерне технологије и већ проверене сценске моделе, прикажу најзанимљивије детаље из биографије српског представника романтизма.

Научили су ненадано присутни на јавном часу у препуној, скоро свечаној сали, или су макар прелистали своја сећања из књижевности, да је Бранко Радичевић (1824 – 1853) један од тројице најзначајнијих српских песника из епохе романтизма. Неко би рекао свих времена и свих генерација зато нема човека српскога рода који није чуо за његов Ђачки растанак, или певљиву песму која навире као бистра вода чим крену први тактови Чолићевог вечног хита – Певам дању певам ноћу ... Уз песме Лазе Костића и Јована Јовановића Змаја, Бранкове песме, посебно елегије, важе за најлепше романтичарске песме српске књижевности. Будући да је умро пре тридесетог рођендана иза себе није оставио велики песнички опус. Написао је тек педесетак лирских песама и седам епских, али су оне иако малобројне оставиле дубок траг у српском песничком наслеђу завештаном новим генерацијама које из године у годину са истим жаром и великом љубављу уче и подсећају се Бранка и његовог Стражилова; замишљају сусрете књижевних кругова оног времена и продубљују мисли о Мини Караџић за коју се поуздано не зна да ли је била највећа Бранкова љубав или само муза његове бесмртне поезије.

publika

Рекли су нам синоћ учесници перформанса да љубитељи поезије обично замишљају Бранка као бледог младића сетна, меланхолична погледа и да га најчешће везују са представом о лишћу које жути, вене и опада. Уверили нас сугестивном глумом и одабраним текстовима да је Бранко био и остао више од тога – песник младих генерација.

Окупљени око заједничког пројекта, промишљајући о давном добу романтизма, млади су развили своје креативне потенцијале и показали да још није све изгубљено. Програм су осмислили и реализовали ученици 2/2 и 2/3, чланови секције за књижевност и језик „Свет речи“ заједно са професорком Јеленом Златковом. Наратори и глумци у улогама личности из живота Бранка Радичевића били су: Јана Перић, Невена Ђуковић, Милица Првуловић, Сара Милићевић, Тадија Симић, Александар Грујић, Вук Раденковић, Лука Которчевић и Петар Спасић, анђеоским гласом неколико песама за које је стихове напшисао Бранко Радичевић отпевала је Софија Старчевић уз пратњу Тање Новаковић (хармоника) и Милице Манојловић (виолина) док се Исидора Костић побринула за костиме и шминку. Како би све било у духу романтизма – романтично и незаборавно, за групу ентузијаста која је показала да су уз учење савладали неке животне принципе који ће их пратити током живота – одговорност, истрајност и оригиналност - и детаљи су у оквиру сценографије показали да су о свему водили рачуна. Са овим карактеристикама ићи ће сигурнијим корацима кроз будућност која им се нуди као избор многобројних путева са раскрсницама на којима ће застати тек на тренутак да обазриво осмотре којим путем настављају даље. Са јасном визијом шта желе увек ће доказивати да могу и више него што се од њих очекује.

Средњошколци о Бранку знају готово све. „Рођен је - преписујемо податке са њиховог лифлета - као Алексије Радичевић 1824. године у Славонском Броду. Породица се због очевог посла сели у Земун где је Бранко завршио пет разреда српске и немачке школе. Године 1836. уписао је Гимназију у Сремским Карловцима где је завршио шест разреда латинске школе. Седми и осми разред завршио је у Темишвару, где му је отац добио премештај 1841. године. Две године касније уписао је студије права у Бечу. У Бечу, Бранко се интензивно дружио са породицом Вука Стефановића Караџића. Током једног од тих дружења упознао је Вукову ћерку Вилхемину Мину Караџић. Мина је била веома образована и талентована девојка. Говорила је српски и немачки језик, преводила књижевна дела, учествовала у расправама које су у кући Караџића водиле значајне личности оног доба попут Јернеја Копитара, Ђуре Даничића и Петра Петровића Његоша. Том приликом родило се пријатељство између Вукове ћерке и младог песника које је трајало све до његове смрти. Неки историчари тврде да је Бранко био заљубљен у Мину, те да га је та љубав инспоирисала да јој напише песму Певам дању, певам ноћу.“

branko i mina

sopfii

Обећали су на крају успешне вечери да пред публику ускоро чланови секције „Свет речи“ и гимназијалци излазе са новим перформансима посвећеним српским песницима са којима се сусрећу у ђачкој клупи. Припремите се за сусрет са Ђуром Јакшићем и Јованом Јовановићем Змајем. Увелико раде на овим пројектима којима желе да оставе трагове у одрастању и школовању у Гимназији за коју кажу да је најбољи избор зато што их припрема за наставак школовања, али и за живот, зато што уче оно што воле и што их стечено знање јача и снажи за будуће занимање које ће им определити животни пут.

Ове ваннаставне активности „Света речи“ и ученика Гимназије на најбољи начин врше промоцију школе у којој садашње генерације откривају нове светове, нове путеве знања и припремају се за животни позив који ће одабрати. Школа коју су на једном животном раскршћу изабрали као средњошколско образовање понудила им је више него што су се надали – више знања, више жеље за откривањем, шире образовање и потребу да целог живота нешто уче и шире своје видике.

zlatkovaa

bbranko