СТРОГО ЗАШТИЋЕНЕ ДИВЉЕ ВРСТЕ

Воденим путем кроз Србију

Забрањено је прикупљање и убирање пужева, жаба, пијавица, шумских корњача и поскока на ширем подручју Србије – објава Министарства заштите животне средине на снази од ове године потврдила је да друштво показује већу бригу за угрожене врсте него раније

         Негде на почетку пролећа, кад је кренула природа да се буди после зимског сна, објављена је охрабеујућа информација која је подстакла љубитеље природе да мењају донекле сумњичав став по питању заштите угрожених биљних и животињских врста. У целој Србији званичним актом који је проследило Министарство заштите животне средине забрањено је сакупљање осам заштићених врста флоре и фауне. Забрана се односи на барску перунику, трепљасти планински и румелијски кантарион, црну чемерику, као и медицинску пијавицу, шумску корњачу и поскока.

        У Војводини је истим актом забрањено сакупљање веприне, језичасте кострике и омана. Зелене, мале и велике жабе поред Војводине заштићене су и на Подунавском, Браничевском, Борском и Расинском подручју. Баштенски пуж заштићен је од сакупљања ове године на територији Западнобачког, Сремског, Мачванског и Браничевског округа. Шумски и виноградарски пужеви су под забраном сакупљања у читавом Банату, као и у Западнобачком и Севернобачком управном округу.puž

       

zaba  Бавећи се овом темом у оквиру пројекта који има задатак, између осталог, да одговори на питање које су биљне и животињске врсте у сливу највеће српске реке угрожене и под заштитом државе, више пута смо поменули да многим животињским врстама прети истребљење, и да нажалост Србија није изузетак од овог негативног светског тренда. Многе животињске врсте су већ истребљене у свету, док су нека недужна жива бића, која су се настањивала искључиво на овим нашим просторима, такође угрожена или су заувек ишчезла као последица неадекватних мера заштите. По подацима које објављују службе Министарства заштите животне средине долазимо до сазнања да у Србији живи 429 животињсих врста за које се верује да су на путу истребљења.

         Узроци нестајања врста су најчешће климатске промене, болести и епидемије, ширење инванзивних врста, уништавање животне средине, загађење, лов, риболов и превелика употреба хемијских средстава за узгој пољопривредних култура. У највећој мери разлог уништавања биљних и животињских врста лежи у човековом односу према природи и његовом деловању у стаништима која уништава тежећи да за себе придобије корист на штету немоћних бића чији опстанак зависи од равнотеже у природи.

        На сајту Завода за заштиту природе Србије објављено је да је 80 врста сисара заштићено, 342 врсте птица, 20 врста гмизаваца, 21 врста водоземаца, 64 врсте риба, и 763 врсте бескичмењака. Према уредби о заштити природних реткости оне су стављене под најстрожији степен заштите. Црна књига садржи листу уништених врста, животиња и биљака које су потпуно нестале са лица земље, док се у црвеној књизи налазе категорисане и врсте којима прети истребљење уколико се не буду спровеле стриктне мере заштите за њихов опстанак. Међу угроженим врстама су слепи мишеви, бубамаре и јеленак, животињице за које не бисмо рекли да им прети опасност од истребљења. Угрожен је лептир ластин репак, па аполон, као и вилински коњиц, речни рак, лабуд, јазавац, јеж, па видра и одређене врсте рода.

leptir apolon

rak recni

         На листи угрожених је и пух, мала животињица из категорије глодара која наноси приличну штету усевима и воћарима. Због неконтролисаног уништавања од стране човека смањена је популација ових ситних глодара па се може рећи да и њима прети нестанак. Угрожене врсте су и црни даждевњак, патка њорка, белонокта ветрушка, велика дропља па и прдавац. Сићушна птичица налик врапцу којој опада бројност због чега се у свету и код нас нашла на листи угрожених врста. На подручју јужнословеснких земаља ова ретка гнездарица је законом заштићена. Сама се штити од истребљења мимикријом – боја перја јој је слична земљи, светло смеђе је боје, брза и спретна да се сакрије и утекне већим грабљивицама.patka

         Правилником о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива обухваћено је 2633 дивљих врста. Ради очувања биолошке разноврсности и природног генофонда, односно врста које имају посебан значај за Републику Србију са еколошког, екосистемског, биогеографског, научног, здравственог, економског и другог аспекта, Правилником су утврђене и мере заштите строго заштићених и заштићених врста и њихових станишта. Строго заштићене и заштићене дивље врсте, које се заједнички називају заштићене врсте, одређују се на основу националних и међународних црвених листа или црвених књига, потврђених међународних уговора, стручних налаза и научних сазнања.

         Строго заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива су врсте које су ишчезле са територије Републике Србије, врсте враћене програмима реинтродукције, крајње угрожене, угрожене, реликтне, локално ендемичне, стеноендемичне и међународно значајне и заштићене дивље врсте. Број строго заштићених дивљих врста је 1783 од чега су чак 1042 врсте животиња, са најбројнијим бескичмењацима. Међу строго заштићеним врстама је 50 врста сисара, 307 врста птица, 18 врста водоземаца и 18 врста гмизаваца, 38 врста риба и 610 бескичмењака. Осим тога, строго је заштићено 75 врста гљива и лишајева, 641 врста биљака (маховина, папратњача и семењача) и 25 врста алги.saran

     Шаран је риба из породице речних риба. Чини се да ова некада најраспрострањенија врста домаћих риба више воли стајаће воде или реке споријег тока, које се лети јако загревају него брзе и велике реке. Посебно су му драге воде богате воденом вегетацијом, а подноси малени проценат отопљеног кисеоника у води. У првим годинама живота шарани радо живе у јату, али када остаре већи примерци прибегавају самотњачком животу. Изловљавају се на свим рекама због чега им се смањује популација и постају угрожена врста која ће ускоро, ако се настави тренд опадања броја ових рибљих јединики, бити на листи заштићрених врста.

       Морава протиче кроз густо насељено подручје јужне и централне Србије. Својим током сече дванаест општина и протиче покрај десетак градова. Дуж обале се у ток реке улива штетна материја из десетине депонија, водене струје носе и ваљају разнолики отпад сакупљен од притока и Моравиних утока дуж целог њеног воденог пута. Прикупља отпад из градских канализација, кланица, болница и новоформираних индустријских зона. Нелегалне шљункаре немилосрдно подривају њено дно, шире јој корито, урушавају речне обале. Остављају за собом дубоке кратере за одлагање смећа.

jez

jelenak

puh

„Ратари се ослобађају отпада из својих штала. Сви као да трче на обалу само да се реше сопственог ђубрета. Непримерене људске активности потискују живи свет. Да ли ће жеља за профитом, која се на обалама Мораве изметнула у опсесију и страст, осакатити биће реке. Хоће ли риболовци из ње ускоро вадити само старе ципеле – коментари су који се могу читати на друштвеним мрежама, а који осликавају стварно стање и забринутост љубитеља природе пред немаром човека који уништавајући станишта биљака и животиња, угрожавају и сопствени животни простор.

     Густо насељено Поморавље, плодне равнице, воћњаци и виногради, непрегледне ливаде и пашњаци слика су која остаје за Моравом која лењо вуче кроз равницу своју замућену водену масу оптерећену теретом који јој придода немар човека док јој пуни корито својим отпадом и смећем. Пролазећи кроз лепе пределе оставља призоре који радују човека и доприносе да се још увек са поносом говори о највећој српској реци која све мање бива оно што је некад била – зелена долама са бистрим водама у којима се шири разноврстан биљни и животињски свет.

СПОМЕНИЦИ ПРИРОДЕ

   Природни простори око непокретних културних добара су простори који са непокретним културним добром и његовом непосредном околином чини амбијенталну целину и од значаја су за заштиту тог добра. У Великој Плани простор око манастира Копорин површине 47 хектара и 21 ар, као и комплекс око Радовањског луга површине 62 хектар и 64 ара заштићени су природни простори и налазе се на листи споменика природе Министарства за заштиту природе. Овај простор настањују птице, различитих врста и величина, овде опија мирис растиња и увеељава хор птица који упућује добродошлицу посетиоцима споменика природе и културе. Папирнато, природа је заштићена од загађења, да ли и стварно зна човек који је користи.tadovanje

koporinBanerSufinansiranja