На Међународни дан матерњег језика 21. фебруар, Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог саопштило је да жели да укаже на важност неговања матерњег језика, како већинског народа, тако и језика националних мањина.
Како се наводи у саопштењу, Република Србија је, вођена идејом да посредством још једног међународноправног акта, посвећеног заштити и унапређењу мањинских језика, допринесе заштити и очувању мултикултурализма и вишејезичности у Србији и Европи, 2006. године приступила Европској повељи о регионалним или мањинским језицима Савета Европе.
Ратификацијом Повеље Србија се обавезала да штити све мањинске језике који се традиционално користе на нашој територији.
Истиче се да се мањински језици користе у образовању, медијима, управним и судским поступцима, економском, друштвеном и културном животу.
Како се додаје, свесна значаја образовања на матерњем језику у контексту очувања језика националних мањина, Република Србија обезбеђује, осим на српском језику, целокупно образовање на матерњем језику на још осам језика: албанском, босанском, бугарском, мађарском, русинском, румунском, словачком и хрватском језику.
Осим тога, још осам језика се изучава у оквиру наставног предмета Матерњи језик са елементима националне културе: буњевачки, влашки, македонски, немачки, ромски, словеначки, украјински и чешки језик. Око 60.000 деце похађа наставу на мањинским језицима на свим нивоима образовања.
Подсећају да право на информисање на језику националне мањине се остварује путем штампаних и електронским медија. На мањинским језицима се издају новине, часописи, публикације, зборници, а електронски медији емитују програми на језицима националних мањина.
У Србији су у службеној употреби српски и 14 језика националних мањина
У Републици Србији је у службеној употреби, поред српског језика, још 12 језика националних мањина (албански, босански, бугарски, буњевачки, мађарски, македонски, румунски, русински, словачки, хрватски, црногорски и чешки) на целој територији 42 јединице локалне самоуправе, осим тога влашки и ромски језик су у службеној употреби у појединим насељеним местима.
Генерална скупштина УНЕСКО 1999. године прогласила је 21. фебруар за Међународни дан матерњег језика, као сећање на студенте који су 21. фебруара 1952. године убијени у Даки у Источном Пакистану, јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен за званични.
УНЕСКО указује да је језичка разноликост све угроженија и да преко 40 процената светског становништва нема приступ образовању на језику који говори или разуме.
ИСТОРИЈА
На јавном митингу 21. марта 1948. Мохаммед Али Јиннах, генерални гувернер Пакистана, прогласио је урду јединим званичним језиком Западног и Источног Пакистана. Народ Источног Пакистана (данашњег Бангладеша), чији је матерњи језик бенгалски, почео је протестовати против те одлуке.
Студенти су одлучили одржати протесте 21. фебруара 1952. како би позвали да се цијели Источни Пакистан побуни. Међутим, влада се дан раније позвала на Члан 144. Иако су студенти одлучили протестовати, али притом не кршити Члан 144, полиција је отворила ватру и убила неколико њих, а ранила стотине.
ЈЕЗИЧКА РАЗНОЛИКОСТ
Eврoпa je бoгaтa jeзицимa – пoстojи прeкo 200 eврoпских jeзикa кao и мнoги други jeзици кoje гoвoрe грaђaни пoрeклoм из других зeмaљa. Jeзичкa рaзнoликoст je вaжнa кoмпoнeнтa eврoпских културa и oнa сe мoрa oдржaвaти и нeгoвaти.
Још је стара латинска пословица “Колико језика говориш, толико људи вредиш.” (Quot linguas calles, tot homines vales.) јасно говорила о важности познавања страних језика. Учење и знање више језика отвара више могућности за друштвени и економски ангажман људи, руши предрасуде и баријере међу људима, што доприноси лепшем и квалитетнијем животу свих грађана.
Идеално би било када би сваки човек уз свој материњи језик познавао барем још два страна језика. Један од њих би требало да буде енглески језик, који је данас готово неопходно познавати, невезано за узраст, професију или друштвени статус. Познавање енглеског језика у савременом свету све више постаје потреба, попут употребе универзалног језика. То је језик Интернета, језик компјутера, без њега се не могу обављати многи послови. Енглески језик је језик пословних људи, језик комуникације у свету, језик који може скоро свако разумети.
Према актуелним статистикама само трећина одраслих у ЕУ говори два или више страних језика. Ипак 60 % ученика у вишим разредима учи најмање два језика. Предводници у учењу страних језика су Чешка, Финска, Холандија и Луксембург.
Занимљиво је да, упркос опште прихваћеном мишљењу, најраспрострањенији језик на свету није енглески него мандарински кинески, којим говори више од милијарду људи. То и није чудо кад се зна да га користе становници најмногољудније земље на свету – Кине.
Енглески језик, којим говори више од 500 милиона људи, је на другом месту, али је зато службени језик у највише држава на свету.
Хинду језик је на трећем месту. Њиме говори 497 милиона људи и први је језик у Индији. На четвртом месту је шпански језик. Њиме говоре становници скоро свих држава у Латинској и Централној Америци, а наравно и у Шпанији. Руски језик је на петом месту. Један је од шест језика УН-а, а њиме не говоре само у матичној држави, већ и у Белорусији и Казахстану.
