У КОРАК С ВРЕМЕНОМ
ЕКРАНИЗАМ – ДИГИТАЛНИ АУТИЗАМ
Наш нови пројекат „Екранизам – дигитални аутизам“ има за циљ да скрене пажњу јавности у којој мери прекомерна употреба таблета и паметних телефона у развојном периоду деце представља опасност по њихово ментално здравље. До краја године бавићемо се овом темом у намери да скренемо пажу јавности, родитељима и свим релевантним субјектима који у контакту са децом, током њиховог развоја и одгоја, могу да допринесу зауставаљању ове појаве која утиче негативно на формирање личности.
Пројекат отвара могућност да се родитељи запитају шта им је најважније у животу – успех, материјална сигурност и престиж, или срећа и здравље њихове деце. Борба за егзистенцију, коју најчешће наводе као разлог удаљавања од најлепших обавеза која им је додељена рођењем детета, није увек и нужно разлог за мало проведеног времена са њима. Бављење овом тематиком може да их подстакне да одговоре на питања где греше, како да наставе са васпитањем и шта би требало да предузму уколико не желе да им деца буду ускраћена за сва права и могућности које су им дате као разумним и свесним бићима. Да сами пред собом оголе истину колико су они сами ускраћени за пажњу својих родитеља и признају колико им је то током живота недостајало.
Бавећи се овом темом која је свеприсутна у свету психолози су дошли до сазнања да деца између 8 и 18 година у просеку проводе забрињавајућих 7 и по сати дневно испред екрана. Подаци из истраживања говоре о томе да 6 уређаја модерне технологије поседује скоро свако домаћинство, 80 посто деце живи у породицама где је у употреби 5 или више таблета и паметних телефона и да међу стотину предшколаца нема нити једног детета које не користи барем један такав уређај. Телевизију гледа 97, 2 посто деце, мобилни и таблет користи више од две трећине најмлађе популације. Око 50 посто родитеља деци дозвољава да користе мобиле и тиме обезбеде време за себе. Више од трећине родитеља сматра да су ови уређаји деци корисни за учење, а неки родитељи сматрају да ће се деца боље уклопити у друштво вршњака ако користе савремене технологије. Око половине родитеља не жели да се изјасни колико су паметни телефони штетни и колико корисни за њихову децу. Родитељи, иначе, пуно користе ове уређаје, а будући да су они сами деци највећи узор, истраживања показују да је родитељско и дечије време пред малим екранима уско повезано. Да би се ова статистика променила у корист деце и у правцу заштите њиховог здравља неопходно је говорити више о овој теми и едуковати родитеље о штетном утицају модерне телекомуникационе технологије на развој деце. Како начин и темпо живота дефинитивно придоносе већој употреби екрана немогуће је одрећи се погодности које они нуде, исто тако је готово немогуће замислити да дете, поучено навикама родитеља, пред спавање чита књигу. Циљ нам је да овим пројектом иницирамо промене које би могле допринети да деца открију чари читања и других задовољстава која су им ускраћена наметнутим темпом живота.
„Екранизам“ је термин који је присутан у стручним круговима логопеда, психолога и осталих сродних струка уназад неколико година, а све чешће је у употреби данас као упозорење и аларм за буђење. Са истим значењем је у примени термин „дигитални аутизам“ који има конотацију новог облика зависности због тога што је дететов неуролошки систем пре ситицања зависности био прекомерно стимулисан редовним излагањима екрану. То може да узрокује хронични стрес у мозгу што резултира разним поремећајима у учењу и понашању, расположењу и држању пажње. Овим пројектом подстичемо родитеље да посвете већу пажњу свим променама код деце, контролишу њихово понашање како би се на време предузеле мере заштите. Ако је дете често и претерано узбуђено, неорганизовано, непослушно и пркосно, ако га је тешко удаљити од екрана, ако тешко задржава пријатеље због незрелог понашања, интерес усмерава само на екране, а да притом постиже слаб успех у школи, постаје лењо, немотивисано и непажљиво – могуће да је узрок свему томе „екранизам“.
Дете учи кроз покрет имитирајући виђено, тражи подршку у односу с другом особом, а тај однос би мора да буде топао и пун поверења да би се дететова интересовања развијала и унапређивала. Зато овим истраживањима желимо да пошаљемо поруку свима који се баве децом да буду у свему пример својој деци најбоље што могу, да променама код себе допринесу бољитку понашања своје деце и помогну им да се формирају као здраве особе сигурне у себе и своје способности . За децу је најважније да имају прилике да стекну „искусита“, да у покушајима упознавања света око себе не буду спутавана него усмеравана, што је још један од циљева овог пројекта.
Наука је потврдила да су прве дрве-три године живота кључне за развој мозга који расте брже од било којег другог дела тела. Током овог периода развоја дечји мозак је осетљивији на позитивне утицаје, притом и рањивији на негативне надражаје више него икада у животу, због чега је битно да деца одрастају у здравом окружењу. Телевизија и слични уређаји могу успорити развој деце зато што не укључују истраживање, изостављају игру и неопходну интеракцију с родитељима и другим особама које подстичу учење и здрав физички и психосоцијални развој. Према новим, комплекснијим истраживањима, претерано гледање екрана, било које врсте, мења структуре дечјег мозга на негативан начин. Резултати показују да што дуже дете гледа телевизију или видео садржаје на екранима промене у мозгу су дубље. У те сврхе направљен снимак магнетне резонанце показао је да деца која много времена проводе пред екранима имају мање беле масе у предњем делу мозга што је повезано (између осталог) и с нижом вербалном интелигенцијом. Изложеност малих беба и деце до три године екранима повезана је с успореним развојем језика и говора, споријим размишљањем, тешкоћама с усмеравањем и задржавањем пажње, што ће као тема овог пројекта бити расветљено уз помоћ стручњака и усмерено циљној групи на разматрање како би се што боље сагледала комплетна ситуација у вези са последицама прекомерне употребе екрана код деце и омладине.
Ако је „екранизам“ зависност, она ће се још дубље укоренити уколико је не третирамо као опасност због чега је скретање пажње јавности на ову појаву неопходно колико и свеопшта борба против свих облика зависности којима је изложена најугроженија категорија становништва – деца и омладина. Зато је неопходно и исправно инсистирати код родитеља и заједнице да благовремено сагледају проблем и реагују. Стварањем здравих животних навика око учесталости и начина кориштења екрана утичемо на свест најрањивијих група у којој мери је опасно свако претеривање које узрокује зависност. Важно је да децу научимо да помагала која им нуди технологија користе у оној мери која им омогућава да постижу боље резултате, буду образовани и усмерени ка постизању успеха бавећи се науком и областима које су одабрали као поље свог интересовања и усавешавања. Радећи на себи постизаће циљеве које себи буду задали током живота. Ако озбиљно прихвате „екранизам“ као проблем садашњице, млади ће бити обазривији и спремнији да као будући родитељи не праве сличне грешке.
