Новим пројектом “Научимо жирафећи језик! Ненасилном комуникацијом до мирног решавања сукоба” УГ „Свет речи“ из Велике Плане поново повезује Балкан
УГ „Свет речи“ пројектом “Научимо жирафећи језик! Ненасилном комуникацијом до мирног решавања сукоба” уз подршку Еразмус плус програма едукацијама средњошколаца из бивших југословенских република скреће пажњу јавности региона на проблеме са којима се сусрећу адолесценти у свим срединама на балканским просторима. Пројектом размене ученика који се спероводи у сарадњи са сличним организацијама из Хрватске и Северне Македоније, 36 младих из 3 партнерске земље на обуци у фебруару 2024. године, у Великој Плани, унапредиће знања и вештине за ненасилну комуникацију. Едуковани учесници пренеће знања вршњацима и подучити их како се конфликти могу решавати мирним путем без насиља. Савладавањем жирафећег језика стећиће вештине ненасилне комуникације.
Председница УГ „Свет речи“, Јелена Златкова, креаторка пројекта, истакла је овим поводом да су нове активности на регионалном нивоу наставак раније започете сарадње на сличним пројектима.
- Са младима из Сарајева, Радовиша, Јагодине, Кучева и Великог Градишта реализовали смо пре три године пројекат „Млади Србије, БиХ и Северне Македоније као промотери мира и помирења“, недавно смо кроз пројекат “Перспектива – млади из Србије И Хрватске као носиоци мира и помирења” окупили младе из Велике Плане и Белог Манастира на сличном задатку, новим пројектом повезујемо младе из Македоније, Хрватске и Србије. Стварамо мрежу сарадника, адолесцената чији је циљ да стечена знања на обукама о ненасилној комуникацији пренесу вршњацима у својим срединама. На тај начин ћемо се сви заједно борити против вршњачког насиља које је неоспорно присутно на нашим балканским просторима. Овим пројектом промовишемо мобилност младих у циљу неформалног и информалног учења, подстичемо њихову сарадњу, инклузивност, креативност и иновативност. Пројекат пружа подршку младима у њиховом личном развоју, нуди им једнаке могућности да стичу вештине ненасилне комуникације, укључује у рад маргинализоване групе с обзиром на то да ће учествовасти млади из хранитељских породица, деца самохраних родитеља, млади из породица у којима је присутно екстремно сиромаштво који често имају потешкоће у социјалном прилагођавању, припадници ромске заједнице и других националних мањина – рекла је Златкова представљајући јавности циљеве пројекта и активности које следе.
На припремном састанку у Великој Плани постигнут је договор о активностима које ће уследити, а од представника партнерских организација сазнали смо да су за младе из средина из којих долазе дружење и упознавање нових пријатеља из држава у окружењу изазови који им доносе нова искуства и ширење видика упознавањем културе и традиције земаља младих са којима ће сарађивати.
Катарина Сусинова, професорка енглеског језика у Средњој школи и гимназији „Коста Сусинов“ у Радовишу (Северна Македонија) каже да пројекат омогућава младима из Србије, Хрватске и Македоније да се боље упознају, повезују и сарађују шиређи идеју ненасилне комуникације међу људима.
- У последње време наши ученици показују велики интерес за учествовање у пројектима на различитим темама, различитим видовима активности тако да очекујемо значајно интересовање и за овај пројекат међународног карактера. Они желе да раде на овим темама, поседују знање, могу да ураде било шта што се од њих очекује. Ово је карактеристичан и специфичан пројекат где се категоризују деца породица где су самохрани родитељи, без родитељске бриге, социјално угрожених категорија, тако да ћемо ангажовати ову циљну групу за коју сматрам да ће бити значајно што ће имати прилику да буду са вршњацима из других земаља. Мада је тема интересантна за све групације и у њој би се снашли и други, управо због дискриминације и потребе да сви имају једнаке шансе, циљна група су деца из рањивих група. Наш задатак ће бити да препознају и не чине насиље, да пруже подршку вршњацима, да се едукују и други који нису директно укључени у пројекат како би нешто ново научили и били ангажовани око ове актуелне теме – рекла је професорка Сусинова.
- Корисна је и за нас сарадња са колегама из региона. Преко ових пројеката остварујемо контакте, ширимо видике, упоређујемо се и заједно напредујемо. У будућности можемо да се ослонимо једни на друге, а оне различитности и сличности које имамо као друштво, заједница и народ на балканским просторима моглибисмо заједничким деловањем да превазиђемо. У заједничком раду могли бисмо да дођемо до сазнања, кроз дискусије и конкретне примере да ли је добро то што радимо или није; на који начин можемо боље да утичемо на промене на добробит заједнице – каже Сусинова.
- Мислим да имамо више сличности неко различитости, или ја само тако желим да мислим. Нисам увидела да код нас има тако изричитог насиља, чини ми се да га овде и у Хрватској има више. Има га и код нас, али можда ми то нисмо разумели као насиље, или нису деца пријавила сукобе као насиље и тражила од нас и стручњака помоћ у таквим околностима. Сигурно га има ван школе, али чињеница да је у школама у блажим облицима регистровано даје нам за право да сматрамо да смо мање изложени насилним појавама међу младима. Када се ипак, спорадично догоди, радимо на томе са родитељима, децом, сукобљеним странама да се ситуација смири, укључујемо и стручњаке – закључује разговор на ову тему професорка енглеског језика у македнонској средњој школи и гимназији „Коста Сусинов“.
- Ми смо захвални Иванки Соколовој, председници „Женске акције“ што нас је позвала да будемо њени партнери на овом пројекту. Радимо са децом, гимназијалцима од прве до четврте године и ово ће бити прилика да они нешто више сазнају о ненасилној комуникацији. Уживамо да радимо на ваннаставним активностима тако да ће овај пројекат који подиже свест о вршњачком насиљу омогућити младима да се едукују и своја знања пренесу вршњацима када се врате са обуке. У нашој школи не постоји неки велики степен физичког насиља. Приметимо с времена на време неке сукобе међу ђацима, међутим, решавамо све неспоразуме на мирољубив начин. Постојала је и постојаће увек нека врста насиља, физичког и вербалног, ђаци између себе имају неке препрке које не могу да реше, па некад конфликте не решавају на мирољубив начин, него пробају да вређају једни друге. Ми смо увек ту за њих и зато смо прихватили да радимо овај пројекат који ће бити вишеструко користан за све нас. Ово је прилика да нешто ново научимо и ми и наши ученици – истакла је Наташа Спасевска, професорка из Радовиша.
- Мислим да је ова сарадња верло позитивна. Ђаци и ми са њима учимо када смо у контакту са љидима, ширимо своја знања када путујемо и упознајемо нове пријатеље, тако да и за децу то важи. Они ће овог пута имати могућност, посебно они који нису много путовали, или нису социјализовани до оног степена који је потребан у овом савременом тренутку, да упознају људе из других држава, њихов начин рада, живота, њихаву традицију. Биће им корисна њихова мишљења око вршњачког насиља и решавања конфликта на мирољубив начин. Мислим да је врло позитивно то што ћемо сарађивати на истом задатку и да ће то бити једно велико искуство за све нас. Слична сарадња са УГ „Свет речи“ остварена је пре короне са младима из БИХ и Србије. Наши млади су били промотери мира и ненасиља, мислим да смо постигли циљ и урадили десиминацију онога што су учесници пројекта научили на радионицама током седмодневног трајања пројекта – рекла је професорка Спасевска и обавестила партнере на пројекту да су ђаци у македнонској школи упознати са пројектом и да се радују сусрету са вршњацима из Србије и Хрватске.
- Изражавају жељу да сарађују. Са радошћу показују спремност да изађу из своје зоне конфора и граница Македоније.
Мирела Алагић из Белог Манастира, председница Удруге “Пројект грађанске демократске иницијативе“, преноси слична искуства из своје средине и изражава исте жеље за успешност пројекта на коме ће радити заједно са партнерским организацијама из суседне Србије и Северне Македноније.
- Долазим из организације цивилног друштва и ми годинама спроводимо едукације везане за ненасилну комуникацију. Сматрам ово изузетно важним подручјем рада и некако све више важним, посебно када погледамо и када чујемо унутар нашег окружења шта се све то дешава с децом и младима, какве су ризичне ситуације у које и деца и млади непромишљено улазе. У паузи на овом састанку имала сам разговор са једном разредницом детета које је склоно насиљу. Проналазимо методе на који начин помоћи детету, на који начин помоћи родитељима, на крају крајева и стручним радницим у школама, али понекад сва литература света, све оно што научимо улажући у себе пре свега да бисмо могли радити с другима, некад неће бити довољна да успемо да на најбољи могућ начин решимо проблем. Постоје они млади којима је потребна озбиљнија подршка у смислу психолошке па и психијатријске подршке – каже Мирела и додаје да је организацији из које долази веома значајно да се регионално повезује са сличним организацијама цивилног сектора.
- Причамо исте или сличне језике, разумемо се када комуницирамо, проводимо исте или сличне програме и верујем да ће исто тако у наредним годинама бити прилика за некаква студијска путовања и заједничка учења. Некако мислим да је ово залог за будућност. Наши млади не би требало да буду оптерећени некаквим ситуацијама из прошлости, боље је да гледамо у будућност и градимо неку заједниочку перспективу у наставку заједничког живота на овим просторима – коментарисала је свој део обавеза на пројекту Мирела Алагић уз напомену да је бенефит за све учеснике очигледан.
- Ако помислимо на то да ће из свих земаља учесница пројекта бити укључено по 12 младих људи, то је већ 36 промотера ненасиља који ће новим знањем и вештинама зкорачити у живот. Искрено верујем да ће доћи до промене неких научених понашања, знања и вештина, неких негативних појава ка позитивним, али у некој перспективи нама као организацији значи да ћемо потенцијално добити нове младе волонтере који ће наставити да промовишу неке правце које ми настојимо да негујемо, а то је између осталог ненасилна комункација. То потенцијално може значити умрежавање са организацијама из Македоније са којима до сада нисмо успоставили дирекну партнерску сарадњи и нисмо до сада ништа радили. Нећу да кажем да нећемо, али до сада нисмо имали прилику, осим појединачних ситуација које смо имали на неким сусретима преко Екуменске иницијативе жена као судионицама неких конференција и едукација. Са оранизацијама из Србије јесмо и ово је са „Светом речи“ други пројекат који реализујемо. Мислим да се добро надопуњујемо. Били смо код вас, они код нас. Чини ми се да су млади, и једни и други, задовољни посетама. Истих смо култура, сличног језика, и сматрам да треба ту всту сарадње подржавати и неговати за будућност.
- Задатак организације је детектовати и одредити 12 младих људи који су спремни да се укључе у едукацију везану за жирафећи језик, односно језик ненасиља. То би за нас значло да морамо пуно више младих људи, институција и организација цивилног друштва да информишемо о пројекту, да имамо прилику да укључимо наше младе јер није смисао и сврха само укључити младе који долазе у нашу организацију, него и пружити подршку и дати информације другим младим људима који можда не знају чиме се ми бавимо. Ово им је прилика да нам се прикључе и након што прођу тренинг да проводе активности унутар својих заједница, школе и институција како би обавестили друге младе људе о томе шта су научили. Наша улога је да сва стечена знања постану примењива не само код младих људи који ће бити укључени на тренинзима него и унутар наше организације. Надамо се да ће део тих људи можда бити наши волонтери који ће у некој будућности промовисати овакву врсту едукација, на крају крајева бити пример лепог понашања и пожељног стила живота – рекао је овом приликом Предраг Малинић, представник партнерске организације из Белог Манастира.
Припреме за реализацију пројекта су у току, едукација ће трајати седам дана и одржаће се у Великој Плани средином фебруара наредне године. Ово ће уједно бити прилика да се млади из Хрватске, Србије и Северне Македноније зближе и постану нови амбасадори мира у својим земљама. Пројекат се реализује уз подршку програма Еразмус плус.
Финансирано средствима Европске Уније. Изражена становишта представљају искључиво становишта аутора и не изражавају нужно становишта Европске Уније или Фондације Темпус. Ни под којим условима се Европска Унија, ни давалац наменских бесповратних средстава, не могу сматрати одговорним за њихову садржину.
