"Свет речи" новим пројектом у борби против насиља
Млади из Хрватске, Србије и Северне Македоније уче жирафећи језик и обучавају се да конфликте међу вршњацима решавају ненасилном комуникацијом
Удружење грађана “Свет речи” из Велике Плане новим пројектом “НАУЧИМО ЖИРАФЕЋИ ЈЕЗИК! НЕНАСИЛНОМ КОМУНИКАЦИЈОМ ДО МИРНОГ РЕШАВАЊА СУКОБА” који се реализује у оквиру RS01 - Foundation Tempus - Erasmus+ programme, окупиће у фебруару наредне године младе едукаторе из бивших југословенских република. Пројекат се реализује од 01.8.2023. до 30.4.2024. године, намењен је средњошколцима који ће у својим срединама на радионицама и пратећим садржајима скренути пажњу јавности на могућност решавања конфликата ненасилним путем. Партнери на овом пројекту су организације из Северне Македоније и Хрватске (“Женска акција” из Радовиша и Удруга “Пројект грађанске демократске иницијативе” из Белог Манастира.
Недавно је у хотелу „Вир“ у Великој Плани УГ „Свет речи“ организовало Припремни саставак са представницима партнерских организација из Хрватске и Северне Македоније на којем су утврђене пројектне активности и обављене припреме за сусрет 36 едукатора из земаља учесница на пројекту. На овом скупу разговарало се и о облицима насиља међу средњошколцима који су у пројекту циљна група и разлог због чега се УГ „Свет речи“ и партнерске организације укључују у свеопшту борбу против вршњачког насиља. Истакнуто је да се насиље не разликује у великој мери када се појављује у школама на територији Хрватске, Србије или Македоније, једино су изражени у мањем облику међу младима у македносним образовним установама. Из поменутих разлога неопходно је едуковати младе да се сукоби међу вршњацима, па и старијима могу решавати ненасилном комуникацијом, закључено је на овом састанку.
- Недостаје код ученика елеменат емпатије, можда су по мало себични у том смислу да ослушкују потребе других. Затворени су као група, отуђени, окренути себи или само уском кругу познаника. Речник им је сиромашнији, мада је и у наша времена било оних који су имали богатији вокабулар од других и то је индивидуална ствар; има везе и са домаћим васпитањем, али је свакако резултат смањеног интересовања да се више сазна. Ако читаш бићеш образованији, ширићеш видике, тежити да долазиш до нових сазнања – истакла је овим поводом професорка енглеског језика Катарина Сусинова из Радовиша, партнерске школе на овом пројекту.
- Мислим да у данашње време млади имају већи приступ информиацијама посредством интернета, али свакако зависи колико их која област интересује и шта истражују. Могу да науче оно што им је потребно за наставу или допуну својих интересовања, ако хоће и имају жељу да шире видике. Одређени ученици долазе до информација које их интересују, али не сви. Неки користе телефоне да би се дописивали или се играли – каже Сусинова.
- Родитељи све мање квалитетног времена провое са својом децом. Приметила сам да ако долазе из руралних средина преокупирани су пословима, ангажују и децу да им помажу. Више су окупирани потребом да привређују него да губе време на друштеним мрежама. Тако васпитавају своје потомке. На размену ћемо довести децу из руралних средина, самохраних родитеља, рањивих групација, из социјално угрожених породица, са нисим економским положајем. Код нас има Рома, Турака, Албанаца, али се Роми не декларишу много као Роми па их из тих разлога не можемо уврстити у пројекат као припаднике своје групације. Видећемо који профил деце можемо да укључимо. Одредићемо да ли могу да се изразе, буду активни, да учествују, јер они не знају језик и то би могао да буде додатни проблем да прате радионице. Млади из ромских етничких групација се изјашњавају као Турци зато што им турска задруга пружа веће бенефите и више могућности да опстану и снађу се за посао, образовање, ојачају економски положај. Имају сличне ромске задруге па се у последње време неки од њих изражавају као Роми. Образовањем и позитивним променама у друштву родитељи из ових породица сада више пуштају своју женску децу да се друже и школују па се не разликују много од осталог становништва – предочава ситуацију у својој средини менторка из Македоније, најављујући долазак младих едукатора из поменутих циљних група којима ће обука помоћи да се лакше интегришу у заједницу.
Мирела Алагић из Белог Манастира, мернторка будућим едукаторима из Хрватске, као стручњак у области социјалне заштите радећи са децом и омладином пренела је своја искуства везана за насиље међу вршњацима.
- Неоспорно је да су код нас као и у Србији присутни сви облици вршњачког насиља због чега је неопходно спроводити едукације и обучавати децу и младе да препознају насиље и насилнике како би умели да се боре против свих насилних покушаја вршњака да их омаловаже, повреде или емоционално угрозе. Учећи да препознају насиље знаће како да се понашају у одређеним ситуацијама, у мањем ризику су да и сами буду насилници, а као највећи бенефити оваквих пројеката издвајам свакако могућност да се превентивним деловањем на смањењу насиља утиче на целокупно друштво и заједницу да и сама предузме одређене кораке да се жртве заштите и само насиље сведе на најмању могућу меру. Јер, насиља је увек било, биће га и у будуће, тенденција је свих нас укључених у овакве пројекте да се немиле последице насилног понашања не претворе у нешто што је општеприхваћена појава којој нема лека – рекла је Алагићева.
- Млади од најранијег периода одрастања пуно су изложени различитим медијима. Много времена проводе испред екрана, нарочито покрај телефона због чега су постали зависници од модерних справа. Свакако ту има и добрих и лоших ствари, али је проблем што ове негативне ствари у знатној мери утичу на формирање личности младих у том развојном периоду. Код нас још увек нема довољно едукација у области дигиталног насиља којег је све више и које се неоправдано занемарује. Имамо једну организацију у Осијеку која се бави тим подручјем и са њима сарађујемо периодично када нам се укаже потреба за њиховом подршком. Она детектује те облике понашања, пријављује их не само унутар хрватских институција него и на европском нивоу – каже представница Хрватског тима у пројекту који ће се бавити едукацијом младих на који начин се могу мирним путем решавати сви облици насилне комуникације међу људима.
- Оно што ми можемо направити из својих ципела је то да подстичемо едукације младих људи да препознају све врсте насиља. Када дође до ситуације кад препознају било које и било какво насиље на властитој кожи већ је касно. Кад се човек опече крене другачије да размишља о томе и свим тим појавама, али до тада некако све то, деци, родитељима и младима, стоји у зраку као некакав облак који док се њих није дотакао не препознају као могућу опасност, нити га примећују. Интензивира се перцепција на проблем тек када се нешто догоди нама, или некоме нама блиском. Кад је неко од наше деце злостављан различитим ружним речима, сликама или је на неке друге начине искључен из некаквих група где жели да припада, ми не размишљамо о томе тако озбиљно. Али и родитељи и деца крену у размишљање о важности едукације на те теме кад се њих дотакне било који појавни облик насиља – каже Мирела у намери да подстакне на размишљање родитеље и све учеснике у одгоју и заштити деце да се позабаве овим темама које директно утичу на целокупан ментални склоп особа у развоју.
- Везано за ову тему можемо отворити подручје менталног здравља које је нарочито после короне постало предмет опсервација, када је свет постао поприлично затворен и све више усмерен на уређаје, попут мобилних и осталих екрана. Ту се отвара питање подршке менталном здрављу деце и менталном здрављу помагача јер сви ми који радимо с децом и младима, професори и учитељи, морамо да порадимо и на повећању нашег знања и вештина да бисмо могли адекватно одговорити на све више растуће насиље. Упоредо се намеће обавеза везано за смањење појаве насиља да је свим могућим оправданим средствима сузбијамо и истовремено радимо на јачању менталног здравља свих нас – закључила је овим поводом Мирела Алагић, представница партнерске организације на пројекту из Удруге “Пројект грађанске демократске иницијативе” из Белог Манастира.
Наташа Спасевска професорка из Радовиша, менторка групе младих из Македоније који ће бити учесници на пројекту, истакла је на овом састанку да је упркос чињеници да је у овој бившој југословенској републици насиље у мањој мери изражено него код нас и суседним земаљама на Балкану, неопходно да се њихови млади упознају са тенденцијама борбе против насеља у региону и свету.
- Врло је корисно да деца знају како могу бити нападнута вербално, физички, дигитално по медијумима, тако да буду спремна да препознају, заштите се и одбране се од могућих насилника и свих облика насиља које је присутно у свим друштвеним заједницама данас и убудуће. У нашој школи нема насиља у великој мери, појављује се спорадично, у највећој мери вербално које може да прерасте у неки већи сукоб физичких размера када не бисмо предузели мере или показали дисциплину која је неопходна у институцијама. Свакако знамо да нешто постоји, да има појавне облике насиља и да је због тога потребно да се припремимо уколико се интензивирају неки насилни покушаји који могу да угрозе психички и физички наше ученике и нас њихове професоре и родитеље. За све нас је корисна ова едукације и неопходна како бисмо могли да препознамо, сузбијемо и предупредимо насилно понашање међу вршњацима – потврдила је значај пројектних активности представница партнерске организације из Северне Македоније, Наташа Спасевска, професорка енглеског језика Средње школе и гимназије „Коста Сусинов“ у Радовишу.
Финансирано средствима Европске Уније. Изражена становишта представљају искључиво становишта аутора и не изражавају нужно становишта Европске Уније или Фондације Темпус. Ни под којим условима се Европска Унија, ни давалац наменских бесповратних средстава, не могу сматрати одговорним за њихову садржину.
