Интеркултурално вече на размени младих Балкана у оквиру пројекта "Научимо жирафећи језик! Ненасилном комуникацијом до мирног решавања сукоба" УГ „Свет речи“ подржаног средставима ЕУ у оквиру програма Еразмус плус КА152
„Финансирано средствима Европске уније. Изражена становишта представљају искључиво становишта аутора и не одражавају нужно ставове Европске уније. Ни под којим условима се Европска унија ни давалац наменских бесповратних средстава не могу сматрати одговорнима за њихову садржину.“
Реализујући идеју заједништва која представља један од циљева новог пројекта УГ „Свет речи“ у Великој Плани окупило се 36 - оро младих из Северне Македније, Хрватске и Србије. Дружећи се и учећи вештине ненасилне комуникације млади шире видике о животу, култури и карактериситкама земаља у окружуњу, бивших југословенских република које су у значајној мери сличне, истовремено и различите. Како је пројекат усмерен ка успостављању добрих међуљудских односа и доприносу интеркултуралног развоја балканског становништва, једна од активности група младих са ових простора била је интеркултурално вече на којој учесници пројекта предствљају најзначајније елементе своје културе, традиције и уметности, говоре о природним лепотама своје земље и економским потенцијалима. Прва се музиком, пуном трпезом, народним играма и приказима најлепших дестинација у Севеној Македнонији представила дванаестотчлана екипа јужних суседа.
Aнгела Георгијева, седамнаестогодишња ученица гимназије у Радовишу, са својим тимом говорила је о знаменитим личностима из своје земље, туристичким потенцијалима, обичајима и обележјима националне кухиње. Желела је да у краткој презентацији каже најзначајније о својој домовини у којој је слобода најзначајније обележје овог народа.
- Допада ми се што смо на неки начин, сви овде сабрани са балканских простора, слични. Разумемо се и сазнајемо једни о другима оно што никада не бисмо сами научили о суседним земљама. Међу нама нема баријера, сви слично мислимо и тежимо ка разумевању једни других. Ми као народ смо занимљиви, богата нам је кутрура и традиција, све смо то представили у овом нашем једносатном програму, а о томе шта имамо и какви смо разговарамо између себе када се дружимо – каже Ангела, насмејана девојка која време на размени користи да се упозна са пријатељима из Хрватске и Србије.
- У Радовишу сви би волели да виде нашу цркву Св. Тројице која је једна од најлепших у Македонији, ми мислимо да јој нема равне на Балкану и шире. Охрид је наш понос, прави бисер опеван у песмама. Најстарије је и најдубље језеро у Европи. Наше Скопље је прелепо, нарочито стари град, а кањон Матке је неизоставна дестинација када се говори о нашој земљи. Једно од најпопуларнијих излетишта простире се на око 5000 хектара западно од Скопља. Красе га неколико средњевековних манастира који се уздижу изнад најстаријег вештачког језера у Македонији. Давне 1937. године преграђивањем реке Треске створено је прелепо језеро које служи за акумулацију воде за хидроцентралу, али и за наводњавање околног земљишта. У овом предивном окружењу регистроване су бројне биљне и животињске врсте од којих су многе ендемске и заштићене. Кањон Матка је 1994. године проглашен спомеником природе и пределом изузетних одлика – сазнајемо од Анђеле и њених другара који су на презентацији о Македонији посветили овом локалитету значајан простор.
- Имамо још много дестинација које би требало видите. Сви с разлогом издвајамо Охридско језеро и стари град Охрид који годишње посети велики број туриста из свих крајева света. Обале овог језера биле су насељене још у доба праисторије, о чему сведоче многи остаци како на дну језера, тако и на површини. Најстарије археолошке насеобине датирају још из периода неолита, а на самој обали пронађено је више од 170 археолошких места – рекла је Ангела и позвала своје нове пријатеље да посете Залив костију, јединствени музеј на води.
- Овај изузетан археолошки комплекс смештен је на јужној обали полуострва Градиште, на Охридском језеру. У питању је реконструисана праисторијска насеобина која се некада налазила на истом месту. Данас овде постоје 24 сојенице које верно предочавају живот предака, а у њима су изложени различити артефакти попут грнчарије, крзна, огњишта и намештаја. Охридски бисери су неизоставни сувенир који се понесе са путовања по Македонији.
Прелепо је дружење рекли су сви чланови македноске екипе.
- Занимљиво је и баш лепо. Сви се знамо, заједно смо свуда, повезани и сједињени. Вечерас смо играли оро, другови из осталих група су хтели да науче нашу националну игру, ухватили су се у коло а ми смо им показивали кораке. Скупили смо се пребрзо, добро се здружили, препознали као приојатељи. Нећемо моћи да се растанемо. Јако ми је пријатно овде. Ја иначе волим да стичем нова познанства. Имам пријатеље из целе Македноје, сада их имам из Србије и Хрватске, две државе плус. Волела бих да продубим пријатељство са људима које сам упознала на овом пројекту зато што смо веома слични и емпатични. Сви ми балкански народи из бивше Југославије смо готово исти, имамо сличне карактеристике, разликујемо се по култури, обичајима, националним јелима. Свако у себи носи нешто различито, сви смо посебни на свој начин и лепо је што свако од нас носи неке различитости које нас привлаче. Ту смо да покажемо ко смо и какви смо, упознамо се и повежемо. То је највеће богатство нашег окупљања и оваквих дружења. Сви ми имамо у својим државама природна богатства која би требало посетити, видите и уживати у ономе што нам дарује природа, ако све то видимо са људима који су нам драги уживање је још веће – казала је Ангела, девојка пуна ентузијазма, уверена да ће овде стечена пријатељства трајати дуго.
Лука Трајанов је пожелео да Македонију приближи младима са балканских простора на најнепосреднији начин – кроз музику и игру. Био је распеван и вољан да покаже колико има радости у македносмом фолколру и мелосу, колико су Македноци талентовани за песму и игру и колико им значи богатство културног наслеђа и неговање традиције.
- Представљамо нашу државу кроз културу, храну, народне обичеје, музику и наша национална обележја. Овде смо да се дружимо и прикажемо шта имамо као држава. Први пут сам дуже у Србији, пролазио сам раније. Допада ми се што смо ми овде сабрани скоро истих култура, сличан народ. Ми смо отворени за комуникацију, ваши људи су врло гостопримљиви, драги и топли. Много смо се зближили, међу нама нема предрасуда и стереотипа. Предрасуде остављамо по страни. Ту смо због пријатељства, забављамо се и уживамо. Очекујем да стекнемо дуготрајна пријатељства, да се упознамо међусобно, сазнамо више о држвама у окружењу, да се покажемо шта смо као народ. Сви врло различити, а опет слични. Најзначајније за мене је да и ми из Македнојије имамо културу иако смо на Балкану на неки начин запостављени као мали, маргинализован народ иако смо држава која има своју културу, традицију и светлу прошлост. Волео бих да се опет сретнем са овим људима на неким новим радионицама. Сви су драги – како каже Лука - нико не гледа кривим очима. Све је топ. Могли би да сарађујемо у будућности и будемо у контакту – рекао је Лука Трајанов, уз констатацију да добро прича српски од како је овде на размени иако никада није био у прилици да научи наш језик.
Јовица Илић, професор филозофије, тим лидер групе из Маскедоније, прноси слична искуства која су у својим коментарима истакли гимназијалци из Радовиша.
- Овде су сабрани ученици из три државе, Македоније, Хрватске и Србије. У оквиру интеркултуралне вечери представили смо се нашим фолкором и традицијом, националном храном, то је оно што нас карактерише, што би требало да буде препознатно о нама. Наша деца су хтела да покажу оно најлепше и најпозитивније што носе са собом из своје земље. Да пошаљу поруку да би у свету требало да влада љубав и поштовање, мир међу људима, да су младе генерације спремне да поштују разлике, да науче да живе сложно - братски са другим народима. Хтели смо да будемо добри сарадници, да пружимо максимум у датим околностима и мислим да смо постигли циљ. Овакви пројекти су веома значајни за млађе генерације. Ученици упознају себе и друге и на тај начин покушавају да превазиђу потешкоће у савременом друштву. Учећи језик ненасиља, уче да конфликте решавају мирним путем. Сарадња је успостављена, едукатори кроз радионице успевају да пробуде код њих интересовања и жељу да буду активни учесници пројектних активности. Друже се као сви млади свуда у свету и изван радионица. Заједно су и оно што је најлепше у свему што им се овде дешава је дружење и учење преко правог младалачког другарства – закључио је професор Јовица Илић.
Тијана Темелкова дала је допринос да пријатељи из партнерских организација на пројекту размене младих боље упознају Сверну Македонију.
- На радионицама смо се боље упознали, дружимо се од првиг дана. Време нам брзо пролази. Мислили смо да је много десет дана, али све протиче сувише брзо. Још неколико дана бићемо заједно. Радионице су прилагођене нашим интересовањима и могућностима. Мислим да је програм добро осмишљен и да носи важну поруку. Ми смо ти који ћемо наредних деценија водити бригу о међуљудским односима међу народима на Балкану. Некада смо били братски уједињени, зашто не бисмо и сада у својим државама неговали поштовање, мир и толеранцију. Било је важно да вечерас кажемо све оно што нашу државу чини лепом. Има много природних богатстава, желимо да људи долазе код нас, да природне лепоте поделимо са њима, да се и они осећају пријатно код нас, као ми овде. О неким дестинацијама о којима смо говорили можда не знају многи изван наше земље, зато је било битно да то истакнемо на овом окупљању. Можда неко пожели да ова места посети када им се укаже прилика за путовањима. Кањон Матке и подводна пећина Врело нису толико познате дестинације у свету, нама су прелепи локалитети. Било би штета да их нисмо поменули овде. Имамо богату националну кухињу. Хтели смо да и кроз музику кажемо ко смо, зато нам је Тоше који је вољен не само код нас, него изван простора Македоније, послужио да се сетимо песама које је оставио иза себе као национално добро. Значи нам много што смо имали прилику да кажемо све ово о нашој земљи. Нисам српски причала до сада, нисам имала појма да ће ми се некада указати прилика да комуницирам на вашем језику, али се показало да смо и по томе сличнији него што неки од нас то знају. Говоримо српски са лакоћом и без устручавања. Имамо граматичке грешке, али се то увежба. Што се тиче културе стварно смо слични. Уклапамо се и добро разумемо. Различити смо али имамо оно балканско у нама, топло срце, то нам је заједничко и више смо слични него различити. Исти нам је менталитет – каже Тијана и додаје да је у њеној земљи најлепша слобода.
- Можда стандард није задовољавајући, али имамо слободу. Осећамо се слободни и заштићени. Иста ситуација је чини ми се и овде. Желим напредак, видим себе као успешног програмера и желим да радим за велике фирме...
Столе Јованов додаје да је пројекат занимљим и инспиративан, ангажује менталне и физичке потенцијале учесника који од јутра до вечери раде на радионицама и уче о животу кроз дружење и разговоре са младима из суседних држава.
- Упознајем нове људе, нове нације, нове културе. Запажам како се други понашају. Први пут учествујем на размени. Нисам имао велика очекивања, за мене је ово нови свет, нисам много знао о српском народу када сам их упознао мислим да су предивни, дружељубиви, пријатни, изнад очекивања гостопримљиви. Испуњен сам. Сваки човек је различит и то је нама забавно да се упоређујемо. Ми Македнонци се међусобно разликујемо па је разумљиво да се балкански народи између себе разликују иако има много сличности. Колико год да се разликујемо на известан начин смо сви исти, ми Срби и Хрвати, народи из бивше Југославије. На представљању је било најважније да покажемом да је Македнија отворена држава, да има своју културу, традиционалност и свој идентитет. Пуно се дружимо, нема доколице и бежања са "часова" - радионица. Увек нас дочека нешто ново због чега радо прихватамо обавезе у оквиру пројекта. Веома се радујем одласку у Београд, да видим Кнез Михајлову, Калемегдан и храм Светог Саве – рекао је Јованов преносећи сопствене утиске и очекивања целокупног македонског тима.
