Интеркултурално вече посвећено учесницима из барањског округа који су на размени младих са простора Балкана представили своју земљу
„Финансирано средствима Европске уније. Изражена становишта представљају искључиво становишта аутора и не одражавају нужно ставове Европске унијe. Ни под којим условима се Европска унија ни давалац наменских бесповратних средстава не могу сматрати одговорнима за њихову садржину.“
Република Хрватска унитарна је парламентарна република на раскршћу средње и југоисточне Европе, са излазом на Јадранско море. Загреб, главни град бивше југословенске републике, заједно са још двадесет жупанија има близу четири милиона становника. Чланица је ЕУ и Еврозоне у којој је туризам један од најзначајнијих извора прихода и осамнаесто туристичко одредиште на свету по популарности. Шест градова у Хрватској са богатим културним наслеђем и древним грађевинама које привлаче посетиоце из свих крајева света налазе се на листи УНЕСКО-ве светске баштине: Пореч, Задар, Шибеник, Трогир, Сплит и Дубровник. Хрватска има и осам националних паркова: Бриони, Корнати, Крка, Мљет, Пакленица, Плитвичка језера, Рисњак и Северни Велебит. О овим дестинацијама и другим лепотама своје земље говорили су на интеркултуралној вечери млади из Белог Манастира. Са поносом су истицали шта је највредније и најлепше у њиховој земљи, чиме располажу као даровима природе, говорили о својим знаменитим личностима и истакли да фосили остаци неандерталца који датирају из средњег палеолита, откривени у сјеверној Хрватској, у најпознатијем и најбоље представљеном локалитету у Крапини, сведоче да је овај део Балкана био насељен још у праисторији. Остаци неколико неолитских и енеолитских култура пронађени су широм земље и представљају део старчевачке, вучедолске и баденске културе.
- Деца су сама осмислила презентацију. Представљање обичаја, јела,традиције и културе свог народа за њих је било од изузетног значаја. Цео дан су учили шта би требало да кажу, шта да издвоје, како да опишу оно што је по њима најлепше и најзначајније у њиховој домовини. Желели су да у што бољем светлу прикажу себе, средину одакле долазе и свој народ. Хтели су да своју државу покажу најбоље што могу. За труд и ангажовање дала бих им чисту петицу – рекла је овим поводом водитељица њихове групе, Мирела Алагић.
- Били су веома узбуђени, у дилеми да ли је баш то што су они одабрали оно што наша држава јесте и што нас најбоље представља као припаднике народа који представљамо на овој размени младих. Било им је важно да се покажу у најбољем светлу пред колегама и новим пријатељима које су овде упознали. Одлично су се адаптирали на рад, дружење и услове рада на радионицама. Дан - два је било испипавање снага, гледали су једни друге, испитивали с ким могу да успоставе приснији контакт, с ким ће се дружити. На тренинзима су по читав дан усмерени једни на друге и већ видим неке лепе односе који ће вероватно остати након што се тренинг заврши – каже Мирела поносна на своје представнике који су на радионицама показали озбиљност и спремонст да са тренинга понесу довољно знања и вештина са којима ће располагати у датим околностима.
- Сваки дан добијем од њих информацију да су научили нешто ново, да покушавају након радионица да увежбају научено, да између себе говоре о томе и да покушавају да усвоје и примене то што су научили у свакодневном говору и животу уопште. Док смо овде спомињу младе које су упознали на размени, упоређују њихове интересе са својим интересовањима, упоређују се у свему. Сви су млади, сличне ствари их интересују, оно што их спаја је у највећој мери музика која нема ни граница, ни вере ни нације. Напросто она повезује људе, нормално што је и њих спојила – истиче предности оваквих сусрета младих водитељица групе младих из Хрватске.
- Дефинитивно је добро радити овакве пројекте. Потребно је и пожељно децу излагати оваквим искуствима, заправо пронаћи просторе и време где они могу упознати друге народе и њихове културе. Ако говоримо о нашој блиској прошлости, која нас је у неком тренутку раздвојила, мислим да је прошло доста времена да све то оставимо иза себе, да неке ствари архивирамо и кренемо путем заједништва. Млади не би требало да буду оптерећени ничим што су њихови родитељи и преци имали иза себе. Ово су генерације које нису оптерећене ничим и то је лепота свега. Има перспективе за све нас овде на Балкану и морамо тако гледати у будућност. То управо показују на најбољи начин ова деца сабрана на овом месту – пренела је своје утиске о значају омладинске размене водитељица групе младих из Белог Манастира.
Роналдо Дибрани , члан хрватске екипе младих, имао је задатак на промоцији своје земље да говори о природним лепотама и култури народа Балканског полуострва који заузима простор на раскршћу средње и југоисточне Европе.
- Било нам је најважни да кроз ову презентацију нашу Хрватску представимо у што бољем - најбоље могућем светлу, да кажемо да наша земља има пуно природних лепота, да је популарна у свету по спорту и да се на свој, оригинални начин, разликује од других држава. Верујем да су нас разумели вршњаци из суседних земаља, да су схватили нашу поруку и да смо им отворено рекли у којој мери смо расположени да градимо у будућности добре односе међу нашим народима. Дефинитивно смо слични сви ми са ових простора, нарочито ми млади. Говоримо сличним језицима, нема те језичке баријере међу нама, волимо исте ствари, првенствено забаву, музику, спорт. Народи су нам јако слични, овде се осећам прихваћено, добродошао као да сам у својој земљи. Не видим неке битне разлике. Не прави их нико. Била ми је велика жеља дуги низ година да дођем у Србију и ето, срећан сам и веома задовољан што сам овде. Испуњен сам радошћу и добродошлицом људи са којима сам задовољан и срећан ових дана – каже Дибрани и додаје да се радује посети Београду.
- Одлично смо се уклопили са Македонцима и са Србима. Сви се дружимо и међусобно прихватамо, стварно нам је лепо и пријатно. Разликујемо се једино по језику и мало по култури, а слични смо по томе што носимо идеју да се дружимо, да склапамо пријатељства и што желимо да убудуће не буде сукоба међу нашим народима. Кад одем говорићу како нам је било, какви су људи, како изгледа крајолик... Говорићу шта сам научио и чему ми све то што одавде носим као знање и вештину у животу може користити – каже можда будући професор физичке културе, оцењујући домаћине као људе који су пристојни, друштвени и љубазни.
- Надам се да ће пријатељство међу нама трајати. Ја бих могао овде и остати колико ми се допада са вама – рекао је Роналдо пун утисака.
Стипо Мандић каже да је на представљању Хрватске за њихову дванаесточлану екипу све било важно.
- Хрватска је посебна по томе што смо јако мирољубив и друштвен народ, што поштујемо све обичаје и традицију наших суседа, што се волимо јако забављати и лудовати и што радост умемо да делимо са пријатељима. Имамо богатства у природним лепотама, потврђујемо се на спортским теренима као успешни у екипним спортовима. Све смо то пренели својим новим пријатељима вечерас на презентацији наше земље. Најлепши су нам крајолици, имамо прелепе обале река, шумско богатство, планине, море... Све што је неопходно да се ужива у даровима које сама природа даје. Највише причамо о спорту, нарочито ногомету јер је то наш национални спорт и по томе смо најуспешнији. Причамо и о националним парковима, њиховој лепоти, о мору и најлеопшим градовима на Јадрану. Наш Дубровник је светска баштина, Диоклецијанова палата нам је симбол прошлости. Каква нам је храна приказали смо производима које смо донели са собом. Имали смо заиста шта да покажемо – истиче Роналдо и причу о Хрватској завршава представањем модерне технологије пред којом остају затечени млади широм света.
- Аутомобил знанственика Анте Римца носи симболичан назив „невера“. Брз је као ветар, обара рекорде када се вози у напред и у назад. Он је наш понос и наша будућност зато смо о њему приказали филм као чуду технике и аутомобилу будућности.
За пројекат каже да је поучан и веома користан и да се весели одласку у Београд.
- У почетклу смо се бојали како ћемо комуницирати са Македонцима због језика, сада смо увидели да се разумемо и то добро и да међу нама нема ни баријера ни великих разлика. Јако нам је овде лепо. Причаћу мојима кад се вратим кући о жирафећем језику, а новим пријатељима стеченим на размени поручујем да се надам да ће нам доћи у посету и да се потрудимо да се стекну услови да се опет дружимо.
Дајана Милиновић је на вечери посвећеној младима из Белог Манастира освојила публику плесом.
- Тренирам плес дуги низ година. Наша удруга је јако позната, зове се „Ромски ресурсни центар“, постоји 27. година, наступамо свуда, увек смо примљени са одушевљењем чим покажемо наше обичаје и наш фолклор. Већином лудило завлада после нашег првог изласка на сцену. Сакупимо аплаузе и овације када заиграмо и запевамо наше традиционалне плесове. Радим као асистенте у “Ромском центру“ и помажем младима и деци да се интегришу, буду усмерени на праве вредности, да посвете пажњу образовању и напретку у заједници. Допада ми се овакав начин рада са младима из других држава. Надам се да ћу поново бити у прилици да дођем, можда и да наступимо као група. Свакако ћу причати деци са којом радим да сам овде научила комуникацију коју и њима препоручујем. Овде мислим на жирафећи и змијски језик. Научићу и њих како да га користе, чему служи и које су користи ненасилне комуникације међу људима – завршава свој коментар о размени младих са Балкана чланица хрватске екипе из Дарде. 
