Окупљање младих из бивших југословенских република Хрватске, Србије и Македоније догађај је који улепшава њихову младост и одрастање
„Финансирано средствима Европске уније. Изражена становишта представљају искључиво становишта аутора и не одражавају нужно ставове Европске уније. Ни под којим условима се Европска унија ни давалац наменских бесповратних средстава не могу сматрати одговорнима за њихову садржину.“
Млади из Хрватске, Србије и Северне Македоније приводе крају десетодневне активности на размени у оквиру пројекта "Научимо жирафећи језик! Ненасилном комуникацијом до мирног решавања сукоба" који реализује УГ „Свет речи“ са партнерским организацијама, Удругом "Пројект грађанске демократске иницијативе ПГДИ" из Белог Манастира и НВО "Женска акција" из Радовиша, уз подршку ЕУ у оквиру програма Ерасмус плус КА152. За 36 - оро учесника пројекта боравак у Великој Плани биће вредно искуство и трајно сећање обогаћено новим пријатељствима.
Вељко Будимчић из Белог Манастира каже да му је најлепше било када су се на радионици упознавали са основним карактеристикама жирафећег језика и када су учили како се могу решавати проблеми ненасилним путем.
- Некаквим мирним разговором са родитељима, пријатељима и ближњима, могу се разрешити несугласице међу нама, научио сам на овом семинару. Могу рећи да сам ја мало змија - мало жирафа и да ћу убудуће користи више језик жирафе. Желим да будем бољи него што јесам, позитиван у сваком погледу, да више поштујем саговорнике и унапредим жирафећи језик. Пријатељима који нису хтели ићи са нама рећи ћу шта су пропустили. Сматрам да би дефинитивно требало кренути у овакве размене за младе јер ће им добро послужити у животу и даљој комуникацији са људима. Мени лично добро ће доћи ово искуство ако будем учествовао на још неким разменама – каже Вељко и додаје да је дружење на размени свакако најкорисније и најлепше искуство за све учеснике.
- Било је неких, како ми то млади зовемо комбинација, али даљине раздвајау, тешко да ће нешто дубље међу нама бити када је у питању љубав, али ће пријатељства потрајати онолико колико се будемо трудили да их негујемо.
Василка Трајанова, гимназијалка из Радовиша, преноси слична запажања.
- Мислим да са размене носимо искуство које ћемо дуго памтити. Дружили смо се пуно. Мислим да ће нам свима бити жао кад сутра одемо кући. Баријера јесте била језик, али смо се сналазили и није било неких сукоба међу нама, што је показало да су овакве размене добре и потребне нама младима да одрастемо свесни разлика и сличности међу нама, народима једне некада целовите државе. Волела бих да видим поново све ове људе. Најлепше је што смо упознали вршњаке из других земаља које ћемо памтити за цео живот. Надам се да ћемо се неког дана поново срести, да ћу бити у прилици да видим барем неког од њих.
За Милована Перовића, крагујевачког средњошколца, ово је било прелепо искуство.
- Дружили смо се као да се знамо годинама а не само десетак дана. Волео бих да се овде поново вратим, да се видим са свима јер је искуство било предивно за све нас. Слободно време које смо проводили заједно драгоцено је за сваког од нас. Дани су нам промицали брже него што смо примећивали. Учили смо заједно, певали и забављали се. Причали смо о школи, обавезама, о свему што нас младе занима. Могу рећи да је њихов живот готово исти као наш овде. Не разликујемо се много, више смо слични него различити.
Јилиз Зекир, чланица екипе из Радовиша, истиче да је све било одлично и лепше него што се надала.
- Језик је у почетку био мала баријера, говорим турски и македноски, први пут сам у Србији и први пут у прилици да се споразумевам на македонском и српском. Успели смо да се разумемо и зближимо што је било најлепше у свему овоме што смо доживели на размени.
Арзу Барова, ученица из Радовиша, каже да је било мало теже на самом почетку пратити радионице на српском зато што је њен матерњи језик тусрки, али је временом све било лакше и боље.
- Сприајатељили смо се сви, дружили се и проводили пријатно веме разговарајући и бавећи се темама које свуда у свету занимају младе. Било је лепо.
- Било је све добро, са добрим људима је све добро. Дружење прелепо, радионице занимљиве, дуго ћу памтити ове сусрете са вршњацима из других земаља. Први пут сам био у прилици да се упознајем и дружим са младима који нису из мог окружења – рекао је Хасан Дибрани, члан екипе младих из Хрватске.
Милан Ристов, гимназијалац из Радовиша, пунолетство је прославио са новим пријатељима, на излету у Београду где су му честитке упутили сви учесници пројекта и пожелели да буде увек срећан и у великом друштву као тог дана када је дувао свећице пред њима.
– Било је некако дирљиво и спонтано обележавање мог рођендана. Емоције су ме преплавиле више него икада. Честитке за рођендан су предивне, поклон за рођендан ме је изненадио и веома обрадовао. Све у свему било је преубаво. Нисам очекивао да ће ми бити овако лепо на размени. Сигурно је најлепша успомена 23. фебруар, мој 18. рођендан, који сам прославио са њима. Певали су ми рођенданску песму, било је за мене неочекивано и незаборавно.
Валентина Џемаиловић из Трновча поновила је исто што су рекли њени другови из сва три тима.
- Много ми је лепо у овом окружењу, презадовољна сам што сам била део заједничких догађања који ће остати као пријатна успомена из младости. Друштво је убедљиво највећи утисак оставило на мене. Забављали смо се као да се одавно знамо и добро познајемо. Мислила сам када сам долазила да ми неће бити пријато у непозмнатом друштву, али се брзо показало да се никада пре нисам овако лепо провеле негде као десет дана на овој размени. Много тога новог сам научила и стекла нове пријатеље са којима ћу остати, надам се, у контакту преко мрежа и телефонским разоговорима.
Медина Бисљими из Сараораца, истиче да је на размени провела незаборавне тренутке који ће је пратити током целог живота.
– Драго ми је што сам била овде и имала прилику да упознам нове људе, моје вршњаке из Македоније и Хрватске. Све је било прелепо, наставићемо да се дружимо. Ових десет дана смо се везали за своје нове пријатеље, надам се да ћемо наставити комуникацију. Ако буде прилике можда ћемо се негде поново срести. То би било прелепо за све нас.
За Дарију Шоштарић из Белог Манастира било је најзанимљивије друштво и забава, али и то што је била у прилици да овде научи пуно тога што ће јој користити у животу.
- Имала сам јако лепа очекивања, одлазим пуна утисака, мало тужна, па ипак срећна што ми се тако нешто лепо догодило у животу баш овде са пријатељима из других земаља за које нисам ни знала да постоје. Могла бих остати још дуже и једва чекам нова путовања и сличне догађаје који ће обогатити мој живот.
Теодора Живковић из Кусатка каже да је дружење било прелепо и да су јој се највише свиделе радионице зато што је била у прилици да учећи нешто ново упозна младе из других земаља.
- Кроз рад и забаву упознали смо људе из других крајева и сазнали нешто ново о чему никада нисмо размишљали. Са свима сам се спријатељила, сви су били драги и пријатни. Свидело ми се како смо за кратко време успоставили контакт са неопознатим људима који се не разликују много од нас и који имају готово иста интересовања као и ми. Боље је, искрено, него што сам очекивала.
Владимир Стефановић из Свилајинца сматра да је за све учеснике размене боравак у Великој Плани било интересантно искуство.
- Дружили смо се се као да се годинама познајемо, још је лепше било него на екскурзијама. Генерално, сви смо се зближили и постали добри пријатељи. Колико ће то потрајати зависиће од животних путева који нас буду одвели на различите стране света. У почетку је био језик баријера, али се брзо превазишла препрека коју смо лако савладали. Разумели смо се одлично. Доста смо слични, музика се иста слуша код свих нас. Кључне су сличности које нас привлаче једне другима, а то је култура, традиција и наслеђе.
Рамон Петрешев, члан хрватске екипе, каже да је било прелепо дружење.
- Забављали смо се и учили како да комуницирамо са људима, а да не будемо насилни, безобразни и дрски. То искуство носим са собом које ћу поделити са својима када се вратим кући. Водићу рачуна да не повређујем саговорнике насилном комуникацијо и сигурно ћу се више трудити да разумем другу страну када будем разговарао са неким.
Ванеса Мутер, девојка из Белог Манастира рекла је да јој је овде било супер и да је најлепше од свега што је на размени младих са Балкана нашла нове пријатеље. Њена сестра Ана Мутер пренела је сличне утиске.
- Стекла сам нове познанике, сви су добри и пријатни. Драго ми је да смо се разумели са младима из Македноније који не знају наш језик. Некако смо успели да успоставимо контак и будемо блиски свих ових дана. Било је све баш лепо и веома пријатно. Рећићу, кад се вратим у своју средину, шта сам наичила на радионицама, да туча не решава све проблеме и да се боље сукоби могу решавати на миран и конструктиван начин.
